Bombaški napad u Bostonu
Tragičan finiš »maratonskog ponedeljka«
Ko je kriv za napad u Bostonu? Bela kuća i FBI dan nakon bombaškog napada u kome je stradalo troje, a ranjeno više od 150 ljudi – nisu imali ni osumnjičenog
Ko je kriv za napad u Bostonu? Bela kuća i FBI dan nakon bombaškog napada u kome je stradalo troje, a ranjeno više od 150 ljudi – nisu imali ni osumnjičenog
Maksimalno dramatizujući pregovore sa Prištinom u Briselu vlast je potpuno raspametila javnost različitim signalima i izjavama. U čitavoj toj konfuziji snašle su se jedino naprednjačke pristalice, njih nisu mučile nikakve dileme. Konkretno: najbolje je i baš onako treba kako odluči Državni vrh – kakva god ta odluka bila
Jedno je izigravati radikalizam "držanja izvan situacije" po fensi čaršiji od gornjeg Dorćola do prednjeg Vračara – a drugo suočiti se sa posledicama u stvarnom svetu
Možda briselske pregovore predstavnika Beograda i Prištine treba posmatrati i iz sledećeg ugla: među 58 evropskih konflikata, najčešći su oni koji se tiču autonomija (14) i secesija (14); pregled žarišta Hajdelberškog instituta za istraživanje konflikata pokazuje da je Balkan ugašeno krizno žarište, koje tinja...
U celoj ovoj aferi, koja, čini se, nije završena, najzanimljivije je to da je za ključnu "figuru dramatis" izabran baš (već uhapšeni) Dušan Borovica, sa svojih desetak, uglavnom putarskih firmi
Kakva je zemlja u kojoj se sumnja da su jednog od najviših policijskih funkcionera po beogradskim ulicama vijale njegove kolege žandarmi? Zašto mogućnost bekstva, uticaj na svedoke i uznemiravanje javnosti nisu razlozi za određivanje pritvora za pripadnike Žandarmerije ukoliko u onom što medijima navode ima i zrna istine? Ko i zašto stvara utisak neobjavljenog vanrednog stanja
Nakon što su u Haškom sudu oslobođeni hrvatski generali, svi su u Srbiji imali nešto da kažu. Zašto se ćuti posle puštanja na slobodu srpskog generala optuženog, inače, za nezgodna i po državu veoma delikatna dela
Đinđićeva glavna ideja je bila kako Srbiju izvući iz zaostalosti. U nekim stvarima je bio prebrz, često donosio ishitrene zaključke; bio je energičan, gnevan na našu zaostalost i opsednut namerom da modernizuje Srbiju
Razlog zbog kojeg pišem ovaj tekst jeste pitanje aršina primene odredbe o "uznemirenju javnosti" u različitim postupcima. Dok se u postupcima po predmetima organizovanog kriminala ova odredba primenjuje relativno često, kada su u pitanju ratni zločin, sudovi su, najčešće, otišli "ispred svog vremena" i krajnje "liberalno" tumače ovu odredbu
Gde smo to pošli: Evropu potresaju štrajkovi masovnih razmera i vrlo visokog intenziteta koliko zbog nezaposlenosti toliko i zbog kresanja javne potrošnje, a tamo su razni "degolovi i čerčili" smešteni u psihijatrijske ustanove
Slučaj Srbislava Žikića se od drugih afera u vezi sa novcem u SPC-u razlikuje samo po galantnosti i sklonosti ka poklanjanju ukradenog novca
Da li je Dačić čovek koji strada zato što je rešio da nam "promeni kod" ili je i on samo jedan u nizu srpskih vlastodržaca koji su i spolja i iznutra podstrekivani da se ponašaju kao vaninstitucionalna sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar?