Brioni su mir, čista voda, borova šuma, biciklima ideš sa plaže na plažu, ostaci rimskih vila, Kupelvizerova, Kohova i Titova zaostavština, pozorišne predstave svako veče, i neki fini ljudi svuda oko tebe
Luksuzna vinilna reizdanja prvih albuma grupa Električni orgazam, Šarlo akrobata i Haustor (Croatia Records), daju nam priliku da progovorimo o dometima "novog talasa" u rok muzici posle 40 godina. Električni orgazam je prvi od beogradskih sastava sa Paket aranžmana došao do debi albuma, zabeleživši početnu energiju, moralne stavove i ideje ranog novog talasa
Mada su mesta u banatskoj ravnici oduvek uspavana i mirna i u vreme odmora zbog svojih širokih ulica izgledaju pusto, pustoš koja preovlađuje poslednjih godina je zabrinjavajuća. Široki Gradski trg sve je prazniji i surovo podseća da je projektovan za grad, a ne za varoš
Hoće li se Beograđani, kad dođe vreme gradskim izborima, setiti malverzacija na tenderima, planirane seče šume u Košutnjaku, izgradnje spalionice u Vinči? Hoće li zapamtiti fušerajske i korupcionaške rekonstrukcije trgova i ulica, loš javni prevoz, otimanje obala reka, zagađen vazduh, otimanje Makiškog vodoizvorišta, muzičku fontanu, novogodišnju rasvetu? Ili će se, što reče Rukavišnjikov, "navići" na spomenik
Državi bi pametnije bilo da sačuva sredstva za dodatnu podršku privredi tokom leta, umesto da se pare rasipaju stanovništvu. Račun za to će kad-tad morati da se plati, i to odustajanjem od mnogih projekata i štednjom, ali to će se sve desiti kada prođu izbori. A to je Vučiću jedino važno
Šetnja po Feneru, četvrti koja čuva tragove Vizantije u Istanbulu
Postoje nagoveštaji "vruće zime" nakon što bude izmaknuta zaštitna mreža, odnosno kada od januara istekne zabrana otpuštanja u preduzećima koja su uzela pomoć države. U isto vreme bi firme, koje su uzele minimalce za svoje radnike, trebalo da krenu da otplaćuju doprinose za njih – u suprotnom će firme biti dužne da vrate novac koji je država uplatila njihovim radnicima
Zvanično, prema popisu iz 2011. godine, u Srbiji živi nešto manje od 150.000 Roma. Nezvanično, prema podacima nevladinih organizacija, ta brojka je barem tri puta veća, a jedan od razloga za to stanje jeste taj što se Romi ne izjašnjavaju kao Romi – da bi sebi dali veću šansu da uspeju u Srbiji. Diskriminacija prema njima raste, sistemski problemi se ne rešavaju, a pandemija je dodatno otežala situaciju
Crkva se nalazi i deluje u konkretnom društvu za koje snosi odgovornost u smislu imperativa služenja (diakonije) drugima i izvan konfesionalnih, crkvenih granica pripadnosti. Smatram da kršćanske zajednice mogu služiti društvu u vremenu pandemije i vanrednih situacija u Srbiji kroz insistiranje na istini i ljubavi u javnoj komunikaciji, suzbijanje antropofobije, straha od drugih i zalaganje da se uzme u obzir pluralizam fenomena čovjeka
"Imamo kulturu starenja, nažalost obeleženu predrasudama i stereotipima o starijima i starenju. Ljudi uglavnom ne žive svoju starost već uverenja o starosti i često ispunjavaju tuđa očekivanja, što posebno važi za žene"
Empatija prema starim licima je izostala od članova porodice koji ih, pod izgovorom da ih ne zaraze, retko posećuju. Empatija je izostala i od lekara, jer mnogi odbijaju da prime pacijente u ordinaciju, sve pokušavaju da završe putem telefona i sve čine da pacijent ne dođe na pregled. Izostala je empatija i države, jer kako se drugačije može nazvati insistiranje na neprekidnom izveštavanju, emisijama i priči samo o smrti i bolesti
