Nikakav se "beli dim" nije zavijorio iz dimnjaka letnljikovca u Kenebankportu, nije pala nijedna sudbonosna odluka, što je bilo jasno i na konfrenciji za novinare. Kenebankport, na kraju krajeva, nije Jalta, i dvojica predsednika su se tu našli pre svega da vide da li svojim naslednicima mogu u amanet da ostave popravljene odnose
Država nek se ne razmeće blagom koje i nije njeno, jer ništa nema ona da joj nije dato (*Psal. 84, 13)
Iako je 2006. bila označena kao godina u kojoj su se u ekonomskoj sferi odigrala najznačajnija dešavanja u domenu telekomunikacija – konkretno, mobilnoj telefoniji – stvari se još nisu stišale. Telekom Srbije konačno je "ušao" u Telekom Srpske, a u Srbiji dobio dostojnu konkurenciju – Telenor. VIP uskoro počinje sa radom, a sad već ozbiljna trka operatera počela je da prija i običnim građanima
Čak i da nisu otvorena nova radna mesta (a jesu), čak i da nisu ukinuti šalteri (a jesu), čak i da nisu rekonstruisani vrtići i škole (a jesu), čak i da u Inđiji nije urađeno ništa (a jeste, i to mnogo), činjenica da je taj nekad zapušteni i zaboravljeni grad postao jedan od poznatijih u Srbiji bila bi dovoljna da Goran Ješić bude zapamćen po dobru
Od kako je pre osam godina kontrolu u južnoj srpskoj pokrajini preuzela međunarodna zajednica, trgovina između Kosova (i Metohije) i "centralne" Srbije doživljava uzlet. Naročito ona koja se eufemistički naziva sivom, pravno ilegalnom, a srpski – švercerskom
Izvinjenje Borisa Tadića hrvatskom narodu zbog zločina u ratu, očekivano je i duboko podelilo srpsku javnu i političku scenu. Evropski mediji ceo slučaj dovode u vezu sa – Kosovom
Dobrica Ćosić, pisac, u besedi "Srpsko pitanje - pitanje istine", na otvaranju Kruševačke filozofsko-književne škole ("Večernje novosti")
U Srbiji je registrovano 700 izvora mineralne vode, a koristi se samo pet odsto, mada je polovina izvorišta spremna za upotrebu
Dok raste diplomatski pritisak, postaje vidljivo da nema saglasnosti o novoj rezoluciji o Kosovu, niti o mogućim potezima mimo nje – a niti o "hermetičkom" izdvajanju tog slučaja, što pokazuje eho na Kavkazu i na obalama Dnjestra
Posle Drugog svetskog rata, a posebno posle završetka hladnog rata, međunarodno pravo sve više se bavi pojedincima. Ono to čini, između ostalog, zaštitom njihovih osnovnih ljudskih prava u odnosu na državu u kojoj žive, kao i nametanjem obaveza pojedincima čije kršenje povlači njihovu krivičnu odgovornost na međunarodnom nivou. Posledica toga je da se međunarodno pravo sve češće neposredno primenjuje pred domaćim sudovima – na primer, naši građani pred sudovima Srbije mogu i treba da se pozivaju na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima radi zaštite svojih osnovnih prava i sloboda. S druge strane, i međunarodnih sudova je sve više i više, pa smo svedoci tzv. fenomena proliferacije međunarodnih sudova i tribunala. Njihov sve veći broj, kao i raznovrsna nadležnost, dovode do mnogobrojnih zabuna u široj javnosti. To je razlog što "Vreme" nastoji da otkloni neke od njih
Problem starije populacije nije ideološki, kulturno-politički ili estetski, već problem najelementarnijeg ljudskog dostojanstva
Preporuka je sudijama i da zatraže asistenciju policije kad su posredi suđenja "visokog rizika", ustanovilo je Ministarstvo, ali je pitanje da li se u tom smislu može baš u svakom slučaju doneti pravilna procena: da li bi ubijeni sudija Cvetanović iz Odžaka kao "visoki rizik" procenio konkretnu parnicu u kojoj je izgubio glavu
Tragajući za razlozima svojevrsnog snebivanja vodeće političke koalicije u Srbiji da odmah dâ pun petogodišnji mandat inače uspešnom guverneru Radovanu Jelašiću, dolazimo i do hipoteza o mogućoj opreznosti naših uvek ksenofobičnih političara
Na političkoj sceni je nova vrsta opozicije, koja preskače uobičajeni način političkog udruživanja i koja dolazi odozdo umesto sa levice ili desnice
Šta će državi reklama, jesmo li zahvaljujući Romanu Polanskom saznali za Francusku i kakva je korist Francuskoj od toga
Jedan od prioriteta Ministarstva pravde, među ostalim, biće i nezavisnost pravosudnog budžeta, stav je novog ministra Petrovića, jer nezavisni budžet – koji će se ostvarivati kroz Visoki savet sudstva – pomaže vrednosti koje je država već usvojila u Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa
I dok ga jedni obožavaju gotovo do idolopoklonstva (prema svim istraživanjima, u Republici Srpskoj takvih je preko 70 odsto stanovništva), za druge je on bahat, temperamentan, povremeno "iritira" međunarodnu zajednicu i nesrpske narode u BiH. Prvi je građanin Republike Srpske, koji je podnio zahtjev za dvojno državljanstvo Srbije, a za BiH momčad navija samo kad ona igra protiv Turske. Milorad Dodik, koji nikada nije bio nacionalista, dobio je protekle izborima najviše na tvrđoj nacionalnoj priči. "Narod" ga voli, što on dobro koristi u populističke svrhe. Voli, a i ne srami se, zapjevati i popraviti štimung na opštenarodnim proslavama i događanjima, uglavnom stranačkim mitinzima. Svi se, međutim, slažu s time da je Milorad Dodik autentični lider izabran voljom naroda i kao takvog ga treba poštovati
Niz dobrih vesti, ma koliko one neki put bile bizarne i nevažne za srpske sive, ovozemaljske dane, osnova je za temeljnu promenu jednog društvenog obrasca koji je svoju radikalnu primitivnost gradio na kulturi gubitništva
U bogatoj biografiji Emira Kusturice sve je na ovaj ili onaj način problematično i kontroverzno – od filmova, preko političkih stavova do načina i razloga za izbor prijatelja. Jedino što je nesporno jesu svetska slava i ugled. Koliko god se to nekome sviđalo ili ne, reč je o čoveku nesumnjivog umetničkog autoriteta, čoveku zahvaljujući kome mnogi uopšte znaju za Srbiju
Zbog tenzija oko ubistva bivšeg agenta KGB-a Aleksandra Litvinjenka, ali i statusa biznismena Borisa Berezovskog, rusko-britanski odnosi su ozbiljno narušeni. I Moskva i London ipak poručuju: "Ovo nije novi hladni rat"
Bajkoliki svet Eurodiznija ove godine sija dodatnim sjajem jer slavi 15. rođendan. Sloganima "Ovo je mesto gde snovi postaju stvarnost", "Dođite da sanjamo zajedno", "Bilo jednom u snu" evropska verzija Diznijeve zamišljene zemlje obilja mašte, zabave i avanture otkriva svu svestranost objašnjivu teorijama popularne kulture, fenomenologije sreće, snova i želja, Evroamerikane, demokratske utopije, ali i spoljnopolitičkog koncepta nove Sarkozijeve vlade
Institut za evropske studije istražio je koga Srbijanci smatraju srećnim, za istraživanje koga žitelji Srbije vide kao nesrećne još nije obezbeđen grant, a i koga je briga
