Tragedija od pre mesec dana polako pokazuje da je civilna kontrola vojske nešto mnogo više od civila na mestu ministra odbrane, pa bio on Boris Tadić ili Prvoslav Davinić. Kad Vrhovni savet odbrane kao kolektivni Vrhovni Komandant prvi put u istoriji vojske osnuje nezavisnu komisiju, da li je to sa svrhom da se otkrije istina ili da se iznervira oficirski kor
"Svi koji su imali posla sa mnom dok sam bio načelnik SID-a ispitivani su: te ima li nešto o Ibarskoj magistrali, o Vuku, o Dani; jesam li pričao o Sablji; imam li kontakta sa kriminalcima? Ljudi su pozivani iz inostranstva da odgovaraju na takva pitanja. I nisu našli ništa"
Kad je general Pavković u helikopteru stigao na granicu, on se obratio roditeljima poginulih vojnika: "Dragi roditelji, 2. septembra u 9.15 časova, na reonu karaule Globočica usled dečije igre došlo je do ranjavanja vojnika Borka Trošića i desetara Bojana Babića." Prekinuo ga je Milun Trošić: "Gospodine generale, ja ovde nisam došao po lepe reči, moje dete leži u mrtvačnici u Nišu"
Čaršija je uspela da sastavi bar desetak verzija topčiderske misterije, a državna komisija tvrdi da nema nikakav interes da skriva istinu. Florans Artman, portparol haške tužiteljke Karle del Ponte, rekla je da nije isključeno da se Mladić skrivao baš u tom delu Beograda
Pavković, Lukić i Lazarević pravac u Hag. Neka se pripremi Momčilo Perišić
Važnije od spora o tome da li bi prenos zemnih ostataka Slobodana Jovanovića u otadžbinu mogao ispasti politički nepriličan jeste to da li je njegov impozantni opus postao intelektualna svojina sadašnjih naraštaja
Problemi s kojima će morati da se suoči zaista su veliki. Mora da drži pod kontrolom i na okupu najrazličitije struje u Čečeniji, plemenske, klanovske i verske vođe, razne naoružane grupe, i sve ih usmerava linijom koju diktira Moskva
Svesni da ni ove godine neće na more, lisica i ždral otpočeli su rad na rečniku opštih mesta (odrednice objavljujemo redosledom kojim su ih saradnici donosili u Institut)
Granate koje su 28. jula 1914. uveče ispaljene sa monitora austrougarske rečne flote na Beograd, nisu samo označile prvo bombardovanje nekog evropskog grada u XX veku. One su započele rušenje sna o progresu bez granica, o ljudskoj istoriji kao svetloj stazi u budućnost, zasnovanoj na demokratiji, razumu i premoći institucija i kulture belog čoveka
