Odsustvo trajne koordinacije na nivou vojne operative, isključivo delimična koordinacija sa Grčkom i odbijanje da svoju odbranu stavi u funkciju NATO odbrambenih planova (Ljubljanska vrata), upućuje na zaključak da Jugoslavija nije bila u odbrambenom sistemu NATO-a
Dnevnici odbeglog generala razotkrivaju moralnu bedu srpskog ratnog rukovodstva
Rečenicom Istorija u pravom smislu reči ne postoji, nego samo biografije, američki pesnik i esejista Ralf Valdo Emerson (Ralph Waldo Emerson) je u svom delu Reprezentativni ljudi (Representative men, 1850) sažeo mišljenje da pojedine vođe pokreću istoriju. Ovaj tekst posvećujemo jednom od njih, američkom generalu Daglasu Mekarturu (Douglas MacArthur), jednoj od ključnih figura savezničke pobede u Drugom svetskom ratu, u trenutku kada obeležavamo 65-godišnjicu njegovog završetka
NATO je pristupanjem Grčke i Turske 1952. znatno ojačao svoju poziciju na jugu Evrope. Premda je Jugoslavija ostala van Alijanse, njeni strateški planeri su smatrali da joj treba dati čvrste garancije za bezbednost i tako je još više odvojiti od Sovjetskog Saveza i približiti Zapadu. Ovakva računica je odgovarala i Josipu Brozu Titu. On je tražio način da Jugoslavija bude uključena u zapadni odbrambeni sistem, ali i da očuva spoljnopolitičku i vojnu nezavisnost
Ono malo krupnih domaćih kapitalista što ih ovde ima dovedeni su dotle da razmišljaju da li bi im, na osnovu ličnog bogatstva, bilo bolje da do kraja života pecaju sabljarke na Mauricijusu ili da i dalje ulažu novac u privredu Srbije
Pre četrdesetak godina, otprilike, regrutne komisije JNA imale su problem da odbiju momke čije psiho-i-fizičko stanje nije zadovoljavalo standarde neophodne za ulazak u "najveću školu bratstva i jedinstva", što je bio jedan od eufemizama za ondašnju vojsku. Kandidate je počesto pratila familija opremljena jaganjcima na ražnju da časti – ali i zgodnim motkama za slučaj da se regrutna komisija ne pokaže baš uviđavnom. Jer tada je još bilo rašireno uverenje da ko nije odslužio vojsku, nije baš sasvim muško, teško može da se oženi, a brkove da pušta može samo na prevaru
Trideset godina strepim da će me neko tužiti, sad mi se po glavi vrzma koga bih ja mogao da tužim
U trenutku kada velika većina Amerikanaca ne strahuje od terorizma, već od gubitka posla i krova nad glavom, i kada rat u Avganistanu odobrava tek tesna većina, predsednik Barak Obama je morao nekako da obrazloži da je nastavak rata vredan američkih žrtava. Morao je da ubedi konzervativce u to da je dovoljno čvrst i odlučan, a demokrate da zna kada je vreme za povlačenje
