Ruanda, dvadeset godina kasnije

Kada žrtve postanu ubice

Od početka aprila do sredine jula 1994. godine pripadnici naroda Hutu ubili su oko 800.000 pripadnika naroda Tutsi. Posle promene vlasti usledio je osvetnički pohod i tada je ubijeno stotinak hiljada Hutua, o čemu su zapadni mediji malo izveštavali. Zabrinjava što danas Ruandom, baš kao i u predvečerje genocida pre dve decenije, vlada mala (jedno)etnička klika koju predvodi svemoćni i harizmatični lider, a glavni izvor legitimiteta autoritarnog režima jeste da ga vode "heroji koji su okončali genocid"

Egipat – Vojna demokratija

U znaku smrtne kazne

Sud u gradu Miniji južno od Kaira je 24. marta osudio na smrt 529 pristalica Muslimanskog bratstva zbog navodne umešanosti u ubistvo jednog policajca, pokušaj ubistva još dvojice pripadnika policijskih snaga, napada na policijsku stanicu i drugih nasilnih dela, i tako postavio svetski rekord po broju smrtnih kazni izrečenih u jednom danu. Taj rekord bi uskoro mogao da bude oboren

Rusija, Zapad i ukrajinska kriza

Hladni mir

Sledi li nastavak trijumfa separatizama započet padom Berlinskog zida, da li nastupa period krize američke svemoći i ko će to sve na kraju da plati. Imididž Rusije na Zapadu sve više podseća na onaj hladnoratovski

Ukrajina 2014.

Raspeta ili urušena

Ovoga puta revolucija u Kijevu nije bila narandžasta. U finišu tromesečnog sukoba poginule su 82 osobe, a oko 600 je ranjeno. Desni sektor kontroliše administrativni centar u Kijevu i poput boljševika u Petrogradu 1917. diktira tempo Privremenoj skupštini koju preuzima dosadašnja opozicija. Vlast se valja ulicama Kijeva, patroliraju naoružane grupe branilaca Majdana, gore partijska sedišta i traje napeto iščekivanje u luku od Harkova do Simferopolja na Krimu, od Vašingtona, preko Brisela do Moskve

Egipat – Tri godine od revolucije

Povratak na početak

Pre tri godine, 25. januara 2011, počele su demonstracije posle kojih je okončana tridesetogodišnja vlast Hosnija Mubaraka. U protestima koji su trajali osamnaest dana poginulo je oko 850 ljudi, uglavnom u sukobima sa policijom i vojskom koje su branile tadašnjeg predsednika. Konačni pad Mubaraka usledio je pošto je vojni vrh zaključio da mu je vreme isteklo pred gnevom koji se valjao ulicama. Govorilo se tada da su oni koji su poginuli u demonstracijama dali živote za novi Egipat, u kome neće biti represije i nepravde. A sada kao da sve počinje iz početka

Predizborna ekonomija

Bilioni, kanali i bal na vodi

U srpskoj ekonomiji, na prelazu iz jedne u drugu godinu, kao da dolazi do izvesnog preokreta – razdoblje "politike improvizacije" izgleda da smenjuje "politika privrednih bajki", ovde tipična za svaki predizborni period "omamljivanja" birača pljuskom obećanja iz "lepše budućnosti"

Kultura sećanja

Ko je heroj 1914.

Iako neretko nepismen, tek iznad granice siromaštva, do svetskog rata kretanja uglavnom ograničenog na okolinu svoga sela, srpski vojnik, seljak, sebe doživljava isključivo kao slobodnog čoveka. Ne ratuje za kolonije, evropsku i svetsku dominaciju, moreuze ili prodor na Istok; patnje i žrtve podnosi isključivo braneći svoju porodicu, selo, zemlju – svoje pravo na ravnopravnost sa svima ostalim. Zato i pobeđuje onako garav, u nagorelom šinjelu i raspadnutim cipelama

Nasilje navijačkih grupa

Bande Beograda

Vođa Zabranjenih, grupe koja podržava FK Partizan, ubijen u dogovorenoj tuči sa članovima Blu juniona, navijačke grupe OFK Beograd; u kafanskoj tuči ubijen vođa Junajted forsa, navijača FK Rada; sačekuša kod Umke gde se pretpostavlja da su Ultra bojsi sa Senjaka, jedna od navijačkih grupa Crvene zvezde, prebili pripadnike Hedhantersa, navijača Partizana, i oteli im zastavu; tučnjave, neredi i lomače na derbiju između Zvezde i Partizana... Kako su ove i druge navijačke grupe teritorijalno podelile glavni grad? Zašto je najavljen "pakao" na Banjici kada budu igrali Rad i Crvena zvezda predstojećeg vikenda? Ko i kako postaje član nasilničkih navijačkih skupina i šta nosi smena generacija unutar njih? Da li je na ulicama Beograda u toku huliganski rat

Intervju – Kristofer Klark

Najbolja slika oba rata

"Moram da vam čestitam, ne može se ni zamisliti slika koja bi bolje pokazala odnos između dva rata", kaže profesor istorije Kristofer Klark, komentarišući decenijama zaboravljenu fotografiju na kojoj Adolf Hitler na svoj rođendan, 20. aprila 1941. godine, u vozu u kome je bio smešten njegov "Glavni štab Jugoistok", kod mesta Menihkirhen u Štajerskoj, posmatra tablu sa imenom Gavrila Principa odnetu iz Sarajeva, a koju je "Vreme" ekskluzivno objavilo u prethodnom broju

Prilog kulturi sećanja – 95 godina od proboja Solunskog fronta

Trijumf tvrdih na muci

Prošlo je 95 godina od onog 15. septembra 1918, kada je probijanjem Solunskog fronta nastupio čas u kome su kao domine za dva meseca pale Centralne sile, a Srbija oslobođena od austrougarskih, nemačkih i bugarskih zavojevača. U vreme kontroverznih priprema za revizionističko (?) obeležavanje stogodišnjice početka Prvog svetskog rata (Velikog rata) 1914, kao da u senku zaborava padaju istorijski značajniji završetak tog rata, kao i patnje onih koji su ga okončali

Istorija – Nove knjige o početku Prvog svetskog rata

Mesečarenje i druge katastrofe

Nekoliko meseci uoči početka 2014. godine, tokom koje će se obeležiti stota godišnjica Sarajevskog atentata (28. jun), odnosno početka Prvog svetskog rata (28. jul), svet se već uveliko osvrće na ovaj veliki jubilej. Na engleskom govornom području objavljeno je nekoliko novih istorijskih knjiga koje tematizuju vreme uoči Velikog rata i sam njegov početak. Iako nijedna od njih još nije prevedena, o njima se polemiše i ovde, naročito o Mesečarima Kristofera Klarka. Ima u tim polemikama mnogo ignorancije i preterivanja, ali se kroz njih ipak otvaraju važna pitanja, od krivice i odgovornosti za početak rata do uticaja istorijskih interpretacija na tekuća politička zbivanja

Domaći biznis i arapski mentalitet

Srbija do Abu Dabija

Srpski mediji i političari predvođeni Aleksandrom Vučićem postali su preko noći vrsni poznavaoci arapskog mentaliteta, sa tvrdnjom da je deo tog mentaliteta lično poverenje pri investiranju novca. Reklo bi se da je to nova činjenica o navikama u arapskom svetu, naročito poslovnom. Arapi jesu gostoljubivi, vole da se druže, pozivaju u kuću, reč brat ili prijatelj izgovara se gotovo odmah, ali kada dođe do pregovora o poslu, važe drugačija pravila

Slučaj Šešelj

Haški duh cara Trajana

Kako će se okončati suđenje Vojislavu Šešelju nakon izuzeća sudije Frederika Harhofa. Ako se imenuje novi sudac kao zamena Harhofu (a rezervni nije postojao), sigurno je da taj do 30. oktobra ne može "svariti" cijelo suđenje. Ponavljanje celog postupka: nesuvislo, suđenje traje od 2007. godine, Šešelj je u "pritvoru" u Sheveningenu već više od deset godina. I treće rešenje, kao i navedena dva, jednako je za mnoge nepravedno, da se Šešelju 30. oktobra izrekne oslobađajuća presuda, makar i na temelju nedostatka procesnih uveta za dalje vođenje postupka

Sirija – Eskalacija rata

Bagdad, Tripoli, Damask…

Poslovična Čehovljeva puška koja u prvom činu visi na zidu, a u poslednjem mora da opali, u slučaju rata u Siriji zove se hemijsko oružje. Još kada je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama pre više od godinu dana rekao da bi upotreba tog oružja bila prelazak "crvene linije", posle koga bi morala da usledi međunarodna vojna intervencija protiv režima Bašara el Asada, bilo je jasno šta bi moglo da posluži kao izgovor za eventualni napad stranih sila na Siriju

Egipat

Glad za nasiljem u doba ramazana

U sukobima egipatskih snaga bezbednosti i pristalica svrgnutog predsednika Mohameda Morsija, u noći između petka i subote, 26. i 27. jula, poginulo je 80 a povređeno 793 osobe, po navodima vlasti. Muslimansko bratstvo tvrdi da je ubijeno 200 Morsijevih pristalica, dok Al Džazira javlja da je život izgubilo 120 osoba, a povređeno 4500

Intervju – Milena Marković, dramska spisateljica

Cinizam je poslednje utočište nedarovitih

"Istorija nije gotova, istorija je živa stvar i stalno se oblikuje prema raznim interesima, a pre svega prema interesima moćnih. Priča o Gavrilu Principu je danas važna i biće uvek važna zato što je to priča o malom i nemoćnom koji sanja da bude jednak i važan, i zato što on u svojoj borbi strada misleći kako ona možda jeste uzaludna u tom vremenu, ali da će doći vreme, možda, kada će taj mali postati neko i nešto. I zato što je priča o Gavrilu Principu slobodarska priča o idealima slobode, bratstva i jednakosti"

Kriza vlade

Zauzdani mediji i razuzdana policija

Najveća kriza u deceniji provedenoj na vlasti dovela je do procepa unutar islamsko-konzervativne partije premijera Tajipa Erdogana. "Sultan" izgleda nije shvatio koliko je porasla građanska samosvest Turaka

Lični stav

Zašto nije bilo lustracije

Glavni uzrok odsustva lustracije, čiji zakon uskoro prestaje da važi, jeste činjenica da Srbija nikada nije smogla snage da se suoči sa pravom prirodom Miloševićevog režima. Suviše mnogo ljudi je podržavalo tu politiku

Oplenac 2013

Republikanska sahrana poslednjeg kralja

Karađorđevići, koji su prolazili kroz periode, glorifikovanja i progona, od 26. maja počivaju u miru na Oplencu u Crkvi Svetog Đorđa, u kraljevskoj kripti: zemni ostaci kralja Petra II Karađorđevića preneti su iz manastira Sveti Sava u Libervilu (Ilinois, SAD); njegove supruge kraljice Aleksandre, s groblja Tatoi kog Atine; njegove majke kraljice Marije, udovice kralja Aleksandra, s britanskog kraljevskog groblja u Frogmoru pored zamka Vindzor; a kraljevića Andreja, najmlađeg sina kralja Aleksandra I, iz Nove Gračanice, Iilionis, SAD... Epoha nije štedela Karađorđeviće, ali ni njihovi podanici nisu prošli bolje

Politički maniri

Ostavke i prazne puške

Tokom osme runde razgovora između srpske i kosovske delegacije u Briselu, procurela je vest je Aleksandara Vučić, zbog razočaranja rezultatom dijaloga, nudio ostavku Ivici Dačiću. Srbija ipak nije ostala obezglavljena, jer Dačić ostavku nije prihvatio

Prilog za biografiju – Momčilo Perišić

Povratak otpisanog saborca

Nakon što su u Haškom sudu oslobođeni hrvatski generali, svi su u Srbiji imali nešto da kažu. Zašto se ćuti posle puštanja na slobodu srpskog generala optuženog, inače, za nezgodna i po državu veoma delikatna dela

Neretva, 70 godina – Svedočenje – Ante Damić

Ne razumijem kako smo se izvukli

Dimitrije Vojvodić, komandant, tokom borbe je ubio svog komesara Smiljanića, koji je, opkoljen njemačkim trupama, htio da se preda. Bitka za Jajce je bila izuzetno teška, krvava... Drugog dana sam dobio visoku temperaturu; nisu znali je li tifus ili zapaljenje pluća. Poslali su me u Bukovaču, u bolnicu; preostale ranjenike su, u Mrkonjić Gradu, sutradan poklali četnici

Portret savremenika

Uroš Mišić:Državu na informativni razgovor

Dve slike bile su upečatljive: najpre, početkom decembra 2012. godine, ispred Kazneno-popravnog zavoda Zabela u Požarevcu, te apsane sa tradicijom, zagrljaj pomilovanog Uroša Mišića, 25 godina, sa jednom devojkom, njihov hitri ulazak u limuzinu i odlazak sa tog mesta; druga slika je sa Zvezdine proslave osvajanja Kupa Radivoja Koraća ovog februara na Kalemegdanu, u Beogradu, gde vidimo Mišića kako sa drugarima drži veliki transparent

Kultura sećanja – 70 godina Staljingradske bitke

Dve stotine dana razaranja i smrti

Pokoljenja delu sude, ali da li pamte po kojoj je ceni plaćena pobeda nad fašizmom? Staljingradska bitka vođena od 23. jula 1942. do 2. februara 1943. na površini od 100.000 kvadratnih kilometara odnela je živote milion vojnika i verovatno još toliko civila. U njoj je učestvovalo više od dva miliona ljudi sa 20.000 topova i minobacača, oko 2000 tenkova i oko 2000 aviona

Egipat – krvave demonstracije

Ko je izdao revoluciju

Vanredno stanje u gradovima duž Sueckog kanala, desetine mrtvih, stotine povređenih, masovne demonstracije zbog "izdaje revolucije", ili pak sudske presude zbog nasilja u fudbalu. Egipat se ne smiruje, a stanje u zemlji, nepomirljivo podeljenoj na pristalice i protivnike predsednika Mohameda Morsija, na islamiste i sekulariste, hrišćane i muslimane, umerene i radikalne, i pre svega na mnogo siromašnih i malo bogatih, utiče na čitav region

Portret savremenika – Mohamed bin Zajed al Nahjan

Šeik i opčinjeni Srbi

Malo koja poseta stranog državnika Srbiji je u poslednje vreme izazvala toliku euforiju kao dolazak Mohameda bin Zajeda al Nahjana. Reklo bi se da je uzbuđenje opravdano, on je princ prestolonaslednik Abu Dabija, njegov polubrat Kalifa je predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su već godinama simbol raskoši i prosperiteta, a došao je u Beograd da bi pregovarao o ulaganjima koja se, po rečima domaćih političara, broje stotinama miliona evra

SAD – Vesti iz visokog društva

Ljubavna doktrina generala Petreusa

Direktori Centralne obaveštajne agencije SAD (CIA) smenjivani su i podnosili su ostavke iz raznih razloga od 1947. do danas. Uglavnom je to bilo pitanje smene administracija; ponekad poneki propust ili skandal. Ali, general Dejvid Petreus, slavljeni i hvaljeni komandant ekspedicionih snaga SAD koga je predsednik Obama doveo na čelo Agencije, morao je da podnese ostavku zbog ne baš sasvim dokazane sumnje na brakolomstvo. Bila je to kobna i nepotrebna kombinacija histerije "domovinske bezbednosti" i američkog licemerja