Četvrt veka od raspada SSSR
Politička ekonomija propalog puča
Kako je SSSR došao do stanja raspada. Kako su pučisti amnestirani i kako se u Rusiji manifestuje postimperijalni sindrom
Intervju – Ljubiša Ristić, reditelj
Nikolaj Velimirović je bio crnorukac
Organizacija "Ujedinjenje ili smrt" pokrenuće čitav jedan istorijski proces koji je u isto vreme i oslobodilački i teroristički i anarhistički. On je, takođe, povezan i sa svim mogućim agenturama – austrijskim, ruskim, svakojakim
Vojska Srbije – Nesuđeni angažman u Siriji
Ni moći ni para
Ako bi, uopšte, bilo zakonskog osnova (doduše, ova vlast je na slučaju Savamale dokazala da ume da pogazi i zakon i Ustav) da se srpski vojnici priključe ruskoj humanitarnoj akciji u sirijskom gradu Alepu, postavlja se pitanje kako bi jedna osiromašena i neopremljena vojska (a i država) bila u stanju da pomogne jednoj ruskoj armiji? Drugim rečima – su čim ćemo pred Putina
Lični stav
Izveštaj iz skupštinske klupe
Treći sat uveliko teče. Disciplina pomalo popušta čak i u ministarskim redovima. Pogotovo u onom drugom, malo skrovitijem redu. Mlade snage – Krkobabić, Slavica i Ana – sede kao sfinge. Dobro se drže i Antić, Knežević, Nedimović, Jadranka Joksimović i Vanja Udovičič. Vulin se s nekim intenzivno SMS-uje – i intenzivno gestikulira. Neša i Rasim se tiho smejulje i sašaptavaju. Ivica i Zorana stoički podnose – mada s mučeničkim izrazom na licu. Oni su, uostalom, ne računajući Vanju, verovatno i u najboljoj kondiciji, budući da su se u prethodnom periodu najviše vežbali u disciplini "ćuti i trpi". Vujović laganim i dostojanstvenim korakom odlazi na pauzu
Susret Erdogana i Putina – Turska na prekretnici
Samit Sultana i Cara
Revarans zahvalnosti Redžepa Tajipa Erdogana "drugu" Vladimiru Putinu širi nervozu u zapadnim prestonicama. U zbližavanju Turske i Rusije nauštrb savezničkih odnosa Turske sa Zapadom Brisel i Vašington vide ozbiljnu pretnju. S pravom, jer Erdogan nije bez razloga odlučio da se nakon neuspelog vojnog puča prvo uputi u Rusiju. Pitanje je ko je kome u ovom trenutku više potreban, to jest ko je dokle spreman da ide
Turska – Kriza posle neuspelog vojnog udara
Puč kao dar božji
Osvetnički talas posle neuspelog puča jača poziciju predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji se ne osvrće na upozorenja Zapada da se okane brutalnog obračuna sa političkim neistomišljenicima koje netom naziva teroristima i da ne ugrožava funkcionisanje pravne države. Pitanje je da li pojačana represija seje seme novog puča
Preispitivanja – Rat u Iraku
Uništenje radi spasavanja
Iscrpan izveštaj lorda Čilkota o pogrešnom ratu Tonija Blera, koga je britanska javnost zbog tog rata nazvala "Toni lažov"
Sećanje na Jugoslaviju
Moja velika iluzija
Iluzija je iskrivljeno i netačno zapažanje nečega što stvarno postoji, za razliku od halucinacije koja se javlja bez uporišta u stvarnosti. To što se moja Jugoslavija ispostavila kao iluzija, ne znači da za sve njene narode i narodnosti ne bi bilo daleko bolje da je opstala
Ukrajina – Dve godine kasnije
Zamrznuti rat
Dve godine nakon Majdanske revolucije, otcepljenja Krima i oružanih sukoba na jugoistoku, Ukrajina se klacka između rata i mira, patriotizma i korupcije, daleko od očiju i interesovanja Brisela i Vašingtona
VREME BR.1030 | 30. SEPTEMBAR 2010.
Ordenje deljeno kao đinđuve
"Počinjemo od najgorih, a to su pripadnici Zemunskog klana, koji su osuđeni za najteža krivična dela, a sigurno će se jednog dana postaviti i pitanje lica koja su počinila ratne zločine", kaže član Komisije za odlikovanja Slobodan Homen
Poplave 2016. godine
Lučani na vodi
U svom obraćanju poplavljenima premijer teši, bodri, obećava novac, poziva na jedinstvo, zagledan u budućnost nezainteresovan je za prošlost, ali mu je svaka druga o "onima od pre" koji sad samo sede u suvom i toplom i sole pamet ovima koji nešto rade, dok oni ništa nisu uradili dok su režim bili
VREME BR.1053 | 10. MART 2011.
Kako je bilo i urbane legende
Kao juče da je bilo, a deca začeta tih dana sada decu imaju... U međuvremenu je đavo odneo i više država i vojsku i Vožda i snove puste, sve u neprekinutom sledu, eto, do dana današnjeg. To što je 9. marta 1991. počelo, traje još. Jesmo li nešto naučili iz iskustva 9. marta? VREME 11. mart 1991: Krvava odbrana vlasti
Haški tribunal
Preusmeravanje pravde
Zašto je važno što je slučaj Jovice Stanišića i Franka Simatovića vraćen na ponovno suđenje
Velika Britanija i Nemačka
Mala bara, mnogo krokodila
Kada ovaj broj "Vremena" bude na kioscima, Velika Britanija i Savezna Republika Nemačka odlučivaće o ulasku u sirijski rat. Vojnih protagonista sve je više, različitih interesa sve je više, potencijalna opasnost od najrazličitijih incidenata raste. Dok "saveznici" u borbi protiv Islamske države ne mogu da se slože oko toga šta zapravo treba da bude sa Sirijom, izbeglice i dalje hrle ka Evropi, a ID regrutuje sve više sledbenika
Odnosi Srbija – NATO
Polje visokog pritiska
U trenutku nastanka ovog teksta stiže vest da je Turska, inače članica NATO-a, 24. novembra oborila ruski vojni avion. Dok Ankara navodi da je suhoj 24 povredio turski vazdušni prostor, rusko ministarstvo odbrane tvrdi da je njena kontrola leta u Homsu uočila da su zapravo turski lovci ušli u sirijski vazdušni prostor. Predsednik Rusije Vladimir Putin je izjavio da je to nož u leđa od saučesnika terorista i da će biti posledica po rusko-turske odnose... Može li Srbija biti neutralna ili se mora uhvatiti u ludo kolo
Prvih četvrt veka – Vremena »Vremena« II
Sećate li se DOS-a
Šta je doneo Peti oktobar i kao su se Srbija i "Vreme" suočili sa Haškim tribunalom, organiziranim kriminalom i bivšim istomišljenicima
Lični stav
Avioni, kamioni i sirni namaz
Za razliku od premijera, nadam se da će na kupoli Lazara biti srpski, a ne ruski top. Ipak, moguće je da premijer nema saznanja o proizvodu Zastave pa zato forsira ruski top. Ova mogućnost je sporna jer smo se toliko puta uverili da premijer zna sve i to uvek najbolje
Tribina – »Život i smrt institucija«
Država kao nuklearni otpad
Tokom 25 godina višestranačja u Srbiji nijedna stranka koja je bila na vlasti nije dovoljno doprinela jačanju institucija; nezavisne institucije kao da samo formalno služe da bi se ispunili zahtevi međunarodne zajednice. Ovo su neki od zaključaka tribine "Život i smrt institucija", koja je povodom četvrt veka nedeljnika "Vreme" organizovana u Opštini Vračar
Pogled četvrt veka unazad
Kada su Drugovi postajali Srbi
O partiji koja je izašla iz mene. O komunistima koji su postali nacionalisti. O tome kako sam 9. marta mrzeo i tenkove i demonstrante. O iskonskim strahovima, gađenju, odlasku u Beč, ćupriji u Mostaru i tome da je dom, uprkos svemu, samo jedan, da će ova zemlja postati onakva kakva bi trebalo da bude, kada jednog dana bude podigla spomenik nepoznatom dezerteru iz jugoslovenskih ratova devedesetih godina prošlog veka
Intervju – Sreto Malinović, brigadni general u penziji
Sedam meseci za sedam žrtava i četiri helikoptera
Neprijatno me iznenadilo odsustvo hrabrosti čelnih ljudi države i lanca komandovanja Vojskom da brzo preduzmu određene mere iz svoje nadležnosti, za šta su imali dovoljno činjenica koje ih obavezuju na postupanje. To je sigurno uzdrmalo poverenje pripadnika vazduhoplovstva i Vojske u svoje pretpostavljene i stvorilo im osećaj nezaštićenosti
Sirija – Međunarodno ratno poprište
Rusi dolaze
Zapad se ljuti zbog početka ruske vazdušne kampanje u Siriji, mada SAD i Francuska već uveliko na sirijskoj teritoriji intervenišu protiv Islamske države ne pitajući nikoga. U igri su još i Iran, Irak, Saudijska Arabija i Turska, svi, manje ili više, u dvostrukim ulogama
Pisci o umetnicima – O Mrđanu Bajiću
Slika sveta Mrđana Bajića
Prilog kulturi sećanja – Pukovnik Apis po treći put među Srbima
Crna ruka i tapija na glavu
Ponovo je u žiži javnosti ime Dragutina Dimitrijevića Apisa koji se vezuje za Majski prevrat i ubistvo kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin 29. maja/11. juna 1903, a koji je četrnaest godina kasnije streljan na jednom zabačenom polju kod Soluna u zoru 13. jula 1917, nakon Solunskog procesa, u kome je na vojnom sudu osuđen zbog navodnog organizovanja atentata na Kralja Aleksandra Karađorđevića 11. septembra 1916. i formiranja i vođenja tajne organizacije "Ujedinjenje i smrt" za koje su svi znali, pa rehabilitovan 16. juna 1953. Povodom vesti da bi iz Soluna možda mogli da budu preneti u otadžbinu Apisovi posmrtni ostaci ponovo se rasplamsava polemika u generaciji nedostojnih naslednika koja je razrušila Jugoslaviju o manama i smrtnim greškama onih koji su je gradili u "vreme smrti". O tim događajima i ljudima je ipak dostojnije podsetiti na reči savremenika, što pokušavamo na narednim stranicama
Intervju – Prof. dr Dragan Simić, dekan Fakulteta političkih nauka i direktor Centra za studije SAD
Balkanske integracije pod američkim kišobranom
Naš prostor nije u fokusu interesovanja SAD kao što je bio devedesetih godina – i to je činjenica. Taj vakuum sada popunjavaju i interesi drugih država, Turske, Ruske Federacije, pojačana je uloga Nemačke. Ukrajina je bila okidač da se SAD ponovo angažuju u našem regionu. Jedino one kao velika sila mogu delatno da primire te igrače koji nose konfliktni potencijal, u ovom slučaju mislim na albanski faktor
Vojna bezbednost
Pozadina jedne hajke
Napadi na Sašu Jankovića, zaštitnika građana, sve su slaboumniji i srazmerno slaboumnosti – sve bestidniji. To već počinje da zbunjuje i našu javnost, ionako oguglalu na slaboumnost, bestidnost i jevtinoću aktera hajke. Sada se već izdvaja jedan od zajedničkih imenitelja u skoro svim temama hajkača: to je, zbog nečega, vojska; nešto oko vojske njih svrbi jače nego sve drugo. Šta? Zašto
Intervju – Tomislav Nikolić, predsednik Republike Srbije
Kada sam video ko je u Vladi, znao sam da će Vučić mnogo da radi
Mislim da Vlada nije jedinstvena, a to će Aleksandar morati da rešava, ako stigne od ministarskih obaveza koje je preuzeo na sebe. Ja se ne mešam da li je izbor ministara morao da bude ovakav ili onakav. U politici ne možete uvek sve po svojoj želji i ukusu ili po onome što znate o ljudima. Predsednik Vlade ne sme da dozvoli da mu se Vlada obruka, i zato mora da uskoči da nešto rešava umesto ministara. Nema uspešne vlade ako postoje univerzalni ministri koji mogu da skaču iz resora u resor
Intervju – Vladimir Vuletić, sociolog
Rob pragmatizma vlada Srbijom
Umetnost vladanja u današnje vreme jeste kako obezbediti političku stabilnost u uslovima kad imate sve žešću eksploataciju. Oni koji u tome uspevaju visoko su cenjeni u međunarodnim institucijama. Vučić je uspeo da sprovede reforme koje su ne samo nepopularne nego i kontraproduktivne za kvalitet života većine ljudi, a da pri tome to nije izazvalo ozbiljnije potrese. Tajna uspešne politike onako kako je ona danas shvaćena jeste da ljudi glasaju za vas uprkos tome što radite protiv njihovih interesa