Grčka groznica evrozone

05.oktobar 2011. Milan Milošević

Davljenik u crvenom mastilu

Korozivna nesigurnost prati krizu suverenog duga obeležena bojaznošću da nastupa debakl "državne akumulacije dugova" teške 7,8 biliona evra, strah da će Grčka bankrotirati, da će se zaraza preneti dalje i da će biti dovedena u pitanje sudbina evrozone. U utorak je agencija Mudis oborila kreditni rejting Italije, čiji dug iznosi 1,9 biliona evra, sa "Aa2" na "A2"

Intervju – Antoan Tusan, predsednik Izvršnog odbora Societe Generale Srbija

05.oktobar 2011. Ana Radić

Cilj je stabilan razvoj

"Potrebno je kreirati okruženje koje će pogodovati investitorima, pri čemu su najvažniji stabilnost valute, snižavanje stope inflacije i kontrola javne potrošnje"

Evroskepticizam evroentuzijasta

05.oktobar 2011. Radmilo Marković, Aleksandar Ćirić

I tebe sam sit Evropo

Datum početka pregovora već više niko ne očekuje, a optimističke prognoze kažu da bi se na pragu EU Srbija mogla naći najranije 2020. godine. To je već mnogo jači razlog za evroskepticizam ovdašnjih političara, jer – gde će oni biti za deset godina

Rasprava o »Bafetovom zakonu«

28.septembar 2011. Milan Milošević

Oporezivanje milionera

Kada je Voren Bafet, težak 50 milijardi dolara, napisao da plaća procentualno manji porez od svoje sekretarice, to je inspirisalo američkog predsednika Baraka Obamu da predloži zakon o većem oporezivanju najbogatijih. Ideju podržava dve trećine američkih birača, pa i Bil Gejts, i francuski i nemački biznismeni, ali ona ima i žestoke protivnike: mnoge milijardere, a i "reganovce" i "fridmanovce", koji su bili i za "zatvaranje javnih parkova", a sada se protive takozvanom Bafetovom zakonu

Nobelovac Robert Mandel – Evro neće propasti, a Grčka – možda

28.septembar 2011.  

Evropski socijalni model je završen

Šta treba Srbija da uradi? Treba da dobro sluša pouke iz krize evrozone. Evropski socijalni model se završio. Ogromna potrošnja države i transferi prosto više ne funkcionišu. Zemlje Evrope koje su u evrozoni do sedamdesetih godina prošlog veka trošile su na socijalno blagostanje nekih 25 do 30 odsto BDP-a, ali 25 godina kasnije to je poraslo na 50 procenata BDP-a

Intervju – Prof. dr Miodrag Ostojić, direktor
Klinike za kardiologiju KCS-a

21.septembar 2011.  

Podmlađeni tim, dobro iskustvo i nove ideje

"Kroz program "Stent for life" prošle godine spasili smo 1385 pacijenata. Taj rezultat nema nijedna bolnica u svetu"

Grčka

21.septembar 2011. Georgios Stamkos, Milica Kosanović

Tantalove muke i Sizifov posao

Dok se Grci bune da ne mogu još više da stežu kaiš, poverioci, države evrozone i Evropska centralna banka traže uvođenje dodatnih oštrih mera kao uslov za finansijsku pomoć bez koje bi Grčka bankrotirala. Dok jedni tvrde da Evropska unija spasavanjem prezadužene Grčke spasava samu sebe, drugi kažu da je Grčka rupa bez dna, da joj spasa nema, da su Grci nedisciplinovani, te da su to bačene pare evropskih poreskih obveznika

13.septembar 2011. Vladimir Pavlović

Vitez

Tragom legende

13.septembar 2011. Ridiger Rosig

Dobri vojnik Jozef Šulc

Nemački novinar Mihael Martens autor je knjige Potraga za herojem. Priča o vojniku koji nije hteo da ubija. U intervjuu za berlinski "Tagescajtung" on objašnjava kako je nastao mit o nemačkom vojniku koji nije hteo da strelja civile i zašto o tome u Nemačkoj niko ništa ne zna

Intervju – Mohamed el Fatatri, osnivač Muxlima, najposećenijeg muslimanskog portala

07.septembar 2011. Jelena Jorgačević

Mi nismo protiv Amerike i demokratije

"Ja ne govorim svetu da treba da gleda na nas pozitivno zato što smo muslimani, već samo da na nas ne gleda negativno zbog toga. Priča je jednostavna. Neki od nas rade nešto dobro. Neki nešto veoma loše. Mi više patimo zbog te nekolicine loših, kojih ima manje od jednog procenta...Nas pretresaju na aerodromima, na nas gledaju kao na kriminalce... Ali ovo što se danas dešava u Evropi je samo faza. Odbijanje, bes, prihvatanje. Evropa danas je refleksija tog besa. A kada se prašina slegne, ljudi će shvatiti da ne možeš sve muslimane svesti pod talibane"

Nemačka formula za uspeh

07.septembar 2011. Prof. dr Tihomir Đokanović

Kad se radi, radi se

Statistički dokazi su potvrdili da Grci rade godišnje 2119 časova, Španci 1654, Francuzi 1554, dok Nemci rade samo 1390 sati. A ipak je nemačka privreda najproduktivnija, držeći se principa "raditi manje, a zarađivati više ", ili, kako to kaže kancelarka Angela Merkel, "manje radnika, a više performansi". Nemački radnici prave upola kraće pauze od južnoevropskih radnika i ne prekidaju posao da bi zapalili cigaretu