Intervju – Goran Bregović
Cigani, juriš!
"Vjerujem da bi neki voljeli da je neko drugi njihov najpriznatiji kompozitor; ali, šta mogu – nije. Ja sam taj."
"Vjerujem da bi neki voljeli da je neko drugi njihov najpriznatiji kompozitor; ali, šta mogu – nije. Ja sam taj."
Jedna od mera u borbi protiv ekonomske krize je drakonsko povećanje poreza za bogate, ne bi li se stišalo rastuće socijalno nezadovoljstvo i dopunile prazne državne kase. Bogataši nevoljni da svoj patriotizam dokazuju, odričući se i do sedamdeset pet odsto svojih prihoda, traže novu otadžbinu
Evropska centralna banka dobija ovlašćenja da kontroliše 200 najvećih banaka u evrozoni, a 6000 manjih banaka biće pod kontrolom nacionalnih regulatora koji moraju da rade po jedinstvenom uputstvu
Ako svet uspe da preživi 21. decembar, mnogi će profitirati, dok će neki sledeću godinu dočekati sa nagomilanim zalihama hrane i oružja
Treća zima "arapskog buđenja" stiže sa još većom neizvesnošću, kako u onim državama koje su revoluciju već obavile, poput Egipta, Libije, Jemena, tako i kod onih kod kojih je "Arapsko proleće" još u toku, kao što je Sirija. Ta neizvesnost muči i zemlje koje strepe od posledica, poput Libana, Jordana, Izraela, monarhija oko Persijskog zaliva, ali i Palestinu, večitom razlogu za frustraciju muslimanskog sveta
S obzirom na broj zvezda u našoj galaksiji, moralo bi postojati makar milion civilizacija koje bi mogle da nas kontaktiraju, a do sada nismo videli nijednu. Kako je to moguće? Po čemu je Zemlja toliko posebna da na njoj nastane toliko raznovrstan i napredan život, a da se to baš nigde drugde ne desi? Da li možda civilizacije prekratko traju i uvek se samounište?
Osamnaesto izdanje kultne beogradske filmske manifestacije, Festivala autorskog filma (FAF), održaće se od 28. novembra do 5. decembra. U glavnom programu festivala biće prikazano devetnaest ostvarenja koji daju reprezentativan presek savremenih tokova svetskog autorskog filma. U ovom broju donosimo izbor filmova sa ovogodišnjeg FAF-a koje ne biste smeli da propustite
Problem s preovlađujućim ovdašnjim osporavanjima "nobelizacije" Evropske unije je što su ponajviše ličila na uvodnike moskovske "Pravde" iz vremena Kubanske krize
"Bronks šezdesetih je bio zajednica koja pleše. Niko nije sedeo i slušao muziku, svi su želeli da igraju, a muzika koju smo stvarali bila je namenski napravljena da učini da plesači igraju. Dizi Gilespi je bio nezaboravan lik i učitelj. Njegov najveći doprinos džezu je mešanje afrokubanske muzike i bibapa, 1949. godine, što je inače godina kad sam se ja rodio. Njemu dugujem svoje postojanje"