Prvi put sam telefonirao na možda drugoj godini studija, u mom ličnom imeniku dugo je samovao jedan jedini broj: 437 857. Znao sam ga dakako napamet, a da sam ga kojim čudom i zaboravio, pozvao bih 988: molim vas, broj porodice Plemić, Braće Nedića 1
Kao i svake godine, "Vreme" donosi izbor filmova sa predstojećeg Festa koje ne bi trebalo da propustite
Da li bi novinari trebalo da se obeshrabre kad vide da se evropski zvaničnici koji jednog dana kritikuju Aleksandra Vučića zbog stanja u medijima, sutradan nasmejani rukuju sa njim? Kako da se osećaju kada se Vučić izdire na koleginicu Tamaru Spaić, udaljen ni pola metra od Majkla Davenporta, šefa delegacije EU u Srbiji? Kako da odgovore na tvrdnju jednog zapadnoevropskog diplomate da se emisije tipa "Utiska nedelje" i u Evropi uklanjaju iz programa, zarad zabavnijih sadržaja? Kako i zašto uopšte Johanesu Hanu dokazivati da je beli zid u koji gleda baš beo, a ne crn?
Velika Britanija je odlučila da napravi korak bez presedana: da zakon dozvoli da beba ima dve biološke majke. Da li je u pitanju revolucionaran korak u nauci i medicini ili bahata odluka koja podrazumeva kršenje svih etičkih normi
Kiš je napisao da nije uspeo da pronađe, u Kovinu, u bolnici istoriju bolesti Eduarda Sama. Nestala je... Meni je o tome pričao u bašti Kluba književnika, onaj sto ispod kiselog drveta… Bili smo ostali sami u bašti. Devedesetih napisao sam dva-tri-četiri eseja o Kišu. Iz "efea". Gađao sam da pogodim gol iz kornera i retko bih pogodio. Ali zbog tog "efea" dospela je, dolepršala mi je u ruke Spomenica o desetogodišnjici Državne bolnice za duševne bolesti u Kovinu 1924–1934, izdanje uprave bolnice, štamparija R. Oberlajter, Kovin, 1934.
Danilo Kiš je imao osamnaest godina kada je u Makarskoj, na jednom međunarodnom omladinskom kampu, sreo šesnaestogodišnju Džin Mekrindl iz Londona. Šest decenija kasnije, Džin je autorima ovog teksta pokazala prvo ljubavno pismo koje je u životu dobila, pismo koje joj je Danilo uz pomoć cetinjskog prijatelja napisao na engleskom, jednu njegovu "priču o Crnoj Gori", takođe na engleskom, kao i tri rane, do sada nepoznate pesme koje joj je poslao. Sasvim dovoljno da se sa još nekoliko poteza dopuni skica za portret pisca u mladosti
Hoće li, pri prvom sledećem Danu žalosti, policija hapsiti ljude koji su se na ulici nasmejali tokom privatnog razgovora
Slavodobitna objava od jesenas, kada je premijer Vučić rekao da je već postignut dogovor sa američkom kompanijom Esmark o kupovini Smederevske železare, pretvorila se u uzbudljivu priču, koja ima – tužan kraj
Tinejdžerski magazin koji u Srbiji izlazi već 12 godina skandalizovao je deo javnosti objavljivanjem infografika na kom je dato uputstvo devojkama kako da rukom zadovolje dečka. Šta je tačno skandalozno u ovom potezu
Knjiga Veljka Đurovića Profesija ratni reporter je neophodan i obavezan udžbenik za sve studije novinarstva koje postoje
Jedan događaj naizgled šireg značaja – sastanak Šarićevog saradnika Dragana Dudića sa srpskim istražnim organima na Jelovoj Gori – ponovo se koristi kako bi se pokretale afere u javnosti i odugovlačilo suđenje Šariću. Glavni akter sastanka, Dudić, ne može ništa da kaže jer je ubijen 2010. godine, dok Šarićevi advokati, obaveštajci i policajci, ponovo podgrevaju teorije zavere da su se sa Dudićem pravili neprimereni dilovi na sastanku, koji su ga verovatno koštali života
Libijska pustinja i Atlantski okean imaju mnogo više zajedničkih karakteristika nego što izgleda na prvi pogled. Posebno kada ste poslom prinuđeni da na jednom mestu, u kampu, na brodu ili platformi, 12 sati dnevno vadite naftu iz zemlje
"Slobodan Milošević je pao zbog toga što stvarna Srbija nije bila ona Srbija iz tadašnjeg drugog Dnevnika RTS-a, kao što ni danas to nije zemlja iz nekih medija koji smatraju da svojim programom zadovoljavaju prvog čoveka. Što se Vučić pre toga priseti, biće bolje i njemu i nama. Njegov problem nastaće onog momenta kad počne da veruje u ono što vidi u nekim vestima, u nekim tabloidima"
"Nakon Džarmuša i Kaurismakija, na RTS-u je u toku veliki ciklus filmova Ingmara Bergmana, kao i ciklus ‘Festove premijere’. Slede ciklus sovjetskih klasika, zatim Aleksandra Sokurova i Vima Vendersa. Reč je o filmovima za koje komercijalne televizije nemaju nikakvog interesa da ih prikažu, te su ekskluzivitet javnog servisa. Usudiću se da kažem da su ovakvi ciklusi i jedan od njegovih primarnih ciljeva. Neka vrsta Kinoteke u svačijem domu"
Muzika je ta koja prenosi poruku i utiske, a svaki slušalac će stvoriti svoje slike na osnovu onoga šta sam napisao
"Slušam Višbon Eš i onda nacrtam seriju crteža koji su posvećeni vitezovima. Čujem neku bezveznu informaciju na TV-u i pretvorim to u još luđi crtež. Dešavalo mi se da u samoposluzi čujem neki narodnjački hit, pa jedva čekam da stignem kući i ovaplotim to na sebi svojstven način. Dopuštam da na mene deluju sve moguće sile. Ne postoji više ništa od čega se ne može napraviti umetnost"
Nedavno je do mejnstrim medija stigla neka naučna studija koja nudi dokaz da duša ne postoji. Uz sve poštovanje prema nauci, kako da im verujemo kad znamo da je Kemal Monteno bio ovde, među nama
Na svojoj januarskoj panonskoj turneji i tokom celodnevnog programa u Novom bioskopu Zvezda u Beogradu, Marko Brecelj je delovao i sjajno i jadno – onako kao stari, nadareni prijatelj koji se tvrdoglavo opire promenama
Junaku je kao dobar dan da položi svoj iako mlad i sasma dotad prijatan život, ako mu se samo ukaže prilika, dočim kukavica bi da traje iako mu ništa ne ide od ruke, iako ker nema za šta da ga ujede
Do krize sa ruskom rubljom, iz Srbije je svake godine na rad u Rusiju odlazilo po nekoliko hiljada ljudi. Kako izgleda susret jednog mladog Beograđanina sa polarnim lisicama i polarnom svetlošću, temperaturom od minus 40 stepeni, Nenecima, Sibirom i samom Rusijom
Sve je manje živih svedoka nacističkih koncentracionih logora. S njima, sa mnom, nestaće neposredno sećanje na taj nezamislivi deo ljudske istorije. Ja sam sedamdeset godina dobio na poklon. Nije moj problem, ali me zanima, kako će se u svetu, kako će se u Srbiji, obeležavati Dan holokausta kada nijednog logoraša ne bude više bilo
Urednik "Informera" Vučićević je morao da pokusa ono što je prethodno proizveo i uputio je izvinjenje, citiram ga "izvinuo se", i prebacio krivicu na hrvatsku tajnu službu. Opa, ispade da se ponašamo kao da živimo u pristojnoj zemlji, osim činjenice da urednik "Informera" ne razume zašto se "izvinuo"
Posle više spektakularnih akcija Poreske policije u sadejstvu sa Interventnim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova i službenicima Bezbednosno-informativne agencije, direktor Poreske uprave Marko Marinković najavio je da će poreski policajci dobiti uniforme i lično naoružanje, e da bi se još efikasnije i sa još većim autoritetom borili protiv utaje poreza, sive ekonomije, korupcije i svih drugih/ostalih negativnih pojava u našem društvu i državi. Za to, kaže, uživa punu podršku premijera Aleksandra Vučića i naglašava da sve radi po njegovom nalogu
"Šta da vam kažem, ceo život smo se svi pravdali... Mi zbog njega, on zbog nas"
Na početku ovoga umnogome već i zamornog ciklusa želeo sam da mojim cenj. sunarodnicima koji ne podnose drugost i drugojačijost pokažem kako je život sa drugima istrpljiv, u mnogim slučajevima i prijatan, ali može li se živeti sa tabloidima?
