"Moraš na neki način tržište da poznaješ. Ja sam ispitivao tržište preko svoje prodavnice. A trudio sam se, kad pustim jedan proizvod na tržište, da on bude što kvalitetniji i da što duže ostane na tržištu. Čar je već stekao neko svoje ime. Ljudi su imali poverenja u nove proizvode jer su ga stekli sa prethodnima proizvodima", objašnjava direktor Kostadinović
Ne veruju političkim partijama i njihovim vođama, odbijaju njihovu pomoć i ne žele, kako kažu, da budu poen u njihovoj kampanji
Šta je to vučja glad kapitalizma? Da li je globalizacija posledica korišćenja novca? Zašto je obrazovanje u Srbiji sorosizovano i građanizovano? Ako je suditi po stavovima odavno penzionisanih profesora i nosilaca raznih drugih akademskih titula, srpskoj prosveti preti potpuna propast ukoliko ne odgovori na ta bitna pitanja...
"Ustavni zakon nije dovoljno jasan ni precizan i umesto da smo učvrstili sudsku vlast, došlo je do toga da je ona sada dovedena u situaciju da će danima i mesecima biti u neizvesnosti i iščekivati šta će biti i koja će rešenja biti konačna"
Privatno obrazovanje u Srbiji još nije punoletno. Prva privatna obrazovna ustanova je vrtić "Stankom bajka", koji je počeo s radom 1992, da bi godinu dana kasnije i Univerzitet "Braća Karić" dobio licencu za rad. Danas u Srbiji radi sedam akreditovanih privatnih vrtića (bez Vojvodine), tri privatne osnovne škole, 20 privatnih srednjih škola – osam gimnazija i 12 srednjih stručnih škola, šest privatnih univerziteta i pet samostalnih fakulteta. Tranziciona Srbija postaje, izgleda, pogodno tle za pojavu i rast obrazovanja kao biznisa
Članovi Ateljea 212 ističu da u sebi nose samo ono što su im generacije koje su stvarale njihovo pozorište ostavile: "želju za igrom i otkrivanje nepoznatog". Tim istim motivom bili su pokrenuti i oni koji su ga pre pedeset godina osnovali
