Vox populi
Virtuelni optimizam i komentari
Tekst "Reklamersko forsiranje vedrog duha" Jovane Gligorijević ("Vreme" br. 1062) izazvao je oštre reakcije i polemike na brojnim domaćim blogovima i forumima, a određeni broj je pristigao i na poštu "Vremena". U ovom broju prenosimo odabrane reakcije i odgovor Jovane Gligorijević
Vreme Evrope (8) – IT, država i ljudi
Nizak rast visoke tehnologije
Srbiji su neophodna velika ulaganja i fokus na IT kako bi se izdigla iznad evropskog dna na kom se nalazi zajedno sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, Albanijom i dve članice EU – Rumunijom i Bugarskom. Cilj ne bi trebalo da bude samo puko poboljšavanje poslovanja IT kompanija – ovde se pre svega misli na izgradnju IT infrastrukture koja je nužna za razvoj privrede i podizanje konkurentnosti, kao i priliv investicija. Ipak, dugoročno je možda još važnije i potrebnije povećanje IT pismenosti građana
In memoriam – Aljoša Mimica (1948–2011)
Protiv straha i mržnje
Sve do kraja svog zemaljskog veka ostao je kritički raspoložen i skeptičan prema mnogo čemu, a ponajviše prema političkim akterima i njihovim polumodernizacijskim reformama
Zoom
Lideri u regionalnom laganju – Da li je mogućno da su statistički podaci godinama iskrivljivani i da li je to tehnička greška ili umetnički dojam
I vi ste, čitaoci, pretpostavljam, uočili anomaliju da se ono što statistika obelodani razlikuje od vašeg stvarnog života. Recimo, najava da smo prebrodili krizu, a sve smo dublje u njoj. Šta treba da odigram: forhend ili dvoručni bekhend. Poen s osnovne linije ili da izađem na mrežu
Srpska pravoslavna crkva i internet
Duhovnost na društvenoj mreži
Na Fejsbuk profilima pojedinih sveštenika moguće je pronaći sadržaje kojima se ne bi ponosili ni obični građani. Pojedini sveštenici iznose političke stavove, koriste "slobodnu terminologiju","lajkuju" grupe poput "Ko tebe grudvom, ti njega ledenicom", "Pet najjačih psovki" ili "Svi mi koji silujemo profil one osobe na koju se ložimo". Stoga se kao ključno više ne nameće samo pitanje da li, već na koji način bi društvene mreže trebalo da se koriste od strane sveštenih lica
Studiranje u Indoneziji
Mnogo više sličnosti
Godine 2002. Vlada Republike Indonezije počela je sa programom stipendija Darmasisva, koji je omogućio studentima iz Srbije da godinu dana borave u Indoneziji i studiraju jezik, muziku ili umetnost. U 2010. godini te mogućnosti su dobile još jednu perspektivu. Naime, 2010. Vlada Republike Indonezije dodelila je pune stipendije za master studije različitih studijskih profila
Strip esej – Povodom Afričkih pustolovina Julesa Radilovića i Zvonimira Furtingera
Dragi kamen iz Afrike
Dragulji opusa Julesa Radilovića jesu Kroz minula stoljeća, Afričke pustolovine, Kapetan Leši i Herlok Šolms. Četiri stripa i četiri žanra, istorijski, avanturistički, ratni i humoristički. U njima je nadišao zanat realizma i ponudio magiju vizuelnog pripovedanja. Radilovićeva i Furtingerova pripovest Afričke pustolovine kreirana pre pola veka postala je sama srž egzotičnog pojma afričkog kod tadašnjih čitalaca. Ova vrsta egzotizma ima zanimljivu komponentu – vrsta je postkolonijalnog čitanja Afrike mnogo pre nego što su postkolonijalna čitanja ušla u akademsku modu
Velika Britanija – Kraljevsko venčanje
Draga Katarina i vitez Reda podvezice
Kao neka Diznijeva bajka, magija venčanja prelepe devojke Ketrin Elizabet Midlton iz časne i radne građanske porodice i njene ljubavi iz studentskih dana princa Vilijama opčinjava čitav svet, i decu i odrasle. Oni su nova lica Engleske za 21. vek, kraljevska robna marka kojoj je teško odoleti. Baš kao što je u prošlom veku maltene bio greh ne voleti lejdi Di, krhku plavušu koja nije mogla da se snađe u četvorouglu kruna–država–muž–svekrva. Čini se da nova generacija britanskih kraljevskih izdanaka, unukâ kraljice Elizabete II, ima više slobode, drskosti i pameti u izboru bračnih partnera, svidelo se to nekome ili ne. U svakom slučaju, Ketrin i Vilijam su svetski hit
Politički urbanizam – ime za ulicu, trg, plato
Šta je ostalo i šta će biti od druga Tita
Većina ex-jugoslovenskih gradova je posle 1990. političkom voljom izbacila Titov naziv iz popisa ulica i trgova. Na njegovo mesto su došli nacionalni heroji, oslobodioci, očevi nacija ili često gradski toponimi (Riva, Glavna ulica)
Kultura sjećanja i službena politika
Bez prošlosti nema budućnosti
Projekat "Kultura sjećanja – Bošnjaci, Hrvati i Srbi u komparativnoj perspektivi", nemačke fondacije "Fridrih Ebert" u Bosni i Hercegovini, od 2006. godine, kada je nastao, okupio je istoričare, politikologe, antropologe, književnike, filozofe i komunikologe iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije
