Uprkos odluci Evropskog suda pravde kojom su odbačene žalbe Slovačke i Mađarske na obavezujuće kvote za prijem izbeglica, zemlje Višegradske grupe ne nameravaju da se povinuju ovoj presudi već nastavljaju po starom. Traže se alternativna rešenja, a zvaničnom Briselu teško da će poći za rukom da promeni stavove pobunjenih istočnoevropskih zemalja u doglednoj budućnosti
Uprkos svim pričama o vodećoj ulozi u razvoju regionalne saradnje, Srbija je u zavadi sa gotovo svim svojim susedima
Šta stoji iza naglog pogoršanja odnosa Beograda i Skoplja. Da stvar bude čudnija, razlozi koje su Vučić i Dačić naveli kao opravdanje jednostavno ne drže vodu
Trenutna slika o odnosu vlasti i opozicije u Srbiji izgleda ovako: Vučić baci kosku kojom nudi opoziciji saradnju i, kao, priliku da se ponaša konstruktivno. Lideri opozicije naivno zagrizu i počnu oko te koske da se glože, a vladajuća klika dobije priliku da kaže: "Eto, pogledajte kakvi su"
"Najviše brine kad se stranka pretvara u borbeni odred. Jer ovde je došlo do toga da ko god šta kritički kaže, samo posle jednog minuta, na svim medijima, na svakoj televiziji stižu psovka, pljuvanje i najobičnije laganje. Bolesno je hteti svu vlast u jednim rukama"
"Ako zaista idemo ka EU, onda je neozbiljna izjava Ivice Dačića, ministra spoljnih poslova, proglašenog za čoveka koji će se baviti politikom u vladi, da ćemo ako biramo između EU i Rusije izabrati Rusiju. I na to niko ne reaguje. Svi reaguju na intervju premijerke Brnabić u ‘Blumbergu’. To je interesantan fenomen, to je loš signal prema EU. Pritom je u najmanju ruku neobično da predsednik kaže da će podeliti resore premijera. Uz to, ako se formira specijalna kancelarija za odnose sa Kinom i Rusijom koju vodi prethodni predsednik, dakle on postrojava ministre u vladi, njemu ministri odgovaraju, sastanče, biće to vlada u vladi zadužena za odnose sa dve zemlje – Kinom i Rusijom. Sa ‘vladama’ koje vode Ana Brnabić i Ivica Dačić faktički imamo tri vlade u vladi ili vladu sa tri šefa. Neko treba da se zamisli nad tom kakofonijom poruka prema Zapadu"
Nakon Bregzita jedina nuklearna sila, jedina stalna članica Saveta bezbednosti UN u Evropskoj uniji pokazuje ambicije da preuzme lidersku ulogu. Mladi, novi, ambiciozni predsednik Emanuel Makron vodi diplomatsku ofanzivu na steroidima, koja je, međutim, limitirana stanjem francuske ekonomije. Pitanje je kada će oduševljenje zbog izbornog hepienda zvano "makronmanija" početi da se topi. I dokle će udarni dvojac EU Emanuela Makrona i Angelu Merkel, od milja nazvan "Merkron" ili "Emangela", veslati u istom pravcu
"Prema svemu do sada, nova premijerka će samo biti malo neobičan poltron Aleksandra Vučića, u odnosu na obične poltrone koje smo do sada imali. Njena stručnost – u čemu? Šta je to ona radila? U poslednjih godinu dana, koliko je ministarka za lokalnu samoupravu i državnu upravu, ne vidim da se u toj oblasti nešto promenilo. U njenom prethodnom poslovnom životu postoji samo jedna činjenica za koju se zna, a to je afera sa vetrenjačama, sa vetroparkom, gde je bilo reketiranja i gde je ona sakrila pred nadležnim organima da je bilo ucene i traženja mita. Pre toga, kako je rekla, delila je flajere po Londonu"
Kako centralizacija urušava osnovne demokratske procese i kako se prelama u sferi kulture, medija, politike, ekonomije Vojvodine, neka su od pitanja na koja su svoje odgovore dali istaknuti intelektualci
Vučić je još jednom svima pokušao da pošalje poruku da predvodi jednu dosta heterogenu, neretko zatucanu, retrogradnu, ponekad neučtivu i neprosvećenu stranačku i koalicionu svetinu, koju samo on može da umiri, ali i da pusti da vršlja – kako mu se ćefne. Otud i ono Vučićevo: "Nije bilo lako." Što je svetinu teže umiriti, to je predvodnik svetine veći i značajniji. I to su istog časa saznali i Ana Brnabić i svekolika javnost, ova domaća i ona međunarodna
Da li je Džeremi Korbin okončao dominaciju formule Tonija Blera o "tačerizovanju" laburista, ili je novi favorit finansijskih krugova Emanuel Makron tu formulu u Francuskoj obnovio
Pravo pitanje nije kada će Srbija i njeni susedi postati deo Evropske unije, već da li će EU ikada otvoriti vrata za zemlje Zapadnog Balkana. Jer, regionalnim autokratama odgovara limb u predvorju Brisela, a sama EU je opterećena tolikim problemima da se i samo pominjanje proširenja smatra političkim hazarderstvom. Tako je, prema istraživanjima javnog mnjenja, dve trećine Nemaca protiv prijema novih članica
