Ukoliko svi ne žele da učestvuju u rekonstrukciji automatski se legitimiše priča da su izbori nešto što je sasvim prirodno. U osnovi, kroz priču o rekonstrukciji stožerna stranka vladajuće koalicije želi da dominira u donošenju odluka u vladi
Ova zemlja zaista ide u jednoumlje i jedina ozbiljna brana tome jeste najveća opoziciona stranka – Demokratska stranka. Ako se slomi DS onda će na red doći svi ostali. Tako to ide u autoritarnim, diktatorskim režimima. Pritom, najveća većina ljudi s kojima sam se zajedno borio za demokratiju u ovoj zemlji ćuti o tome. I to je realnost
Direndiš na Taksim mejdanu: Brutalnost policije pri suzbijanju protesta protiv seče stabala u Istanbulu šokirala je Turke i pokrenula na demonstracije u 67 gradova u 30 od 81 provincije. Na scenu je stupio urbani mladi deo srednje klase koja je do sada bila apolitična. Sada se politizuje na ulicama, buni protiv vlade i stega kojima su bili podvrgnuti njihovi roditelji
Pre nego što će formirati Vladu sa današnjim koalicionim partnerima, lideri Srpske napredne stranke tvrdili su da su izbori održani 6. maja prošle godine pokradeni od strane bivšeg režima. Iz današnje perspektive i sa stanovišta podrške koju uživaju i SNS i njegov predsednik, potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, cinik može da zaključi da optužba za krađu mora biti istinita: uprkos pobedi, malo su glasova dobili, s obzirom na to ko sve danas tvrdi da je za njih glasao
Nemački drugovi i uvaženi gosti prisećali su se slavnih dana Socijaldemokratske partije kao kičme nemačke demokratije, istorijske borbe za ljudska i socijalna prava, za humanu radnu nedelju, za ženska prava. Oživljavali su duhove Ferdinanda Lasala, Augusta Bebela, Fridriha Eberta, Vilija Branta, Helmuta Šmita… Sećali su se i Vilhelma Libknehta i njegovog sina Karla, Roze Luksemburg… Ali na staroj slavi se ne dobijaju izbori. Četiri meseca pred parlamentarne izbore u Nemačkoj socijaldemokrate nisu dale odgovor na pitanja: zašto bledi socijaldemokratska ideja i koja je njena uloga danas
Recesija se produbljuje, nezadovoljstvo raste, masovni nemiri su pitanje vremena, a iz Brisela zahtevaju još čvršće "strukturalne reforme"
Druga najveća reka u Evropi ne povezuje samo države, već i ljude i ideje. Ona i njen potencijal mogu da dovedu prekogranične partnere
Sve više upozorenja na kršenje ekonomskih i socijalnih prava širokih slojeva radno sposobnog stanovništva u sivoj zoni tranzicije i neuspešne privatizacije, u beskrajnim radnim sporovima i stečajnim postupcima, u mikro i malim preduzećima koja grcaju – i u čekaonicama Nacionalne službe za zapošljavanje
"Ako je Aleksandar Vučić koordinator službi bezbednosti, ko je odgovoran za eksploziju nasilja u našem svakodnevnom životu? Ako upravlja radom Saveta za nacionalnu bezbednost, ko je odgovoran za haos u tim službama? Za haos u policiji? U kojoj to zemlji komandant Žandarmerije polemiše sa tabloidima preko Fejsbuka? U kojoj to zemlji pitanje direktora policije postaje pitanje života i smrti, opstanka vlade, kao što je bilo ovde kod nas? U kojoj zemlji se prebijaju vodeći političari? Zašto Vučić ćuti o događajima u Segedinu?"
Ono što naprednjaci i socijalisti imaju u Vojvodini je ili politički potrošeno i/ili kompromitovano, a "narodna energija" je slaba ako se poziva na red i mir i ako moraš ići na miting sa cvećem (naročito lalama, kad dospeju), a nema šanse da posle nekakvog lupanja grada dođeš bar do nekih novih patika iz obližnje autonomaške radnje. U stvari, narodni bes zbog siromaštva uvek se može okrenuti i protiv vlasti koja ga podjaruje na nacionalnim i državnim pitanjima
Ima mišljenja da bi kad bi se među naprednjacima održali izbori, Aleksandar Vučić bio u prednosti nad Tomislavom Nikolićem. Aktuelni lider, pored toga, nije doveo najbliže saradnike partijske poslušnike, nego ljude koji znaju posao, na neki način su eksperti, a nisu mnogo poznati u javnosti. Pomno prati sve medije, zna sve rejtinge. U njegovom okruženju sve funkcioniše kao sat, dok oko Nikolića ima amatera, prijatelja, rođaka
Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara ICIJ objavio je dokumentaciju o 122.000 of-šor kompanija, 13.000 privatnih računa u poreskim rajevima i 12.000 agenata koji osnivanju virtuelne firme. Količina podataka od 266 gigabajta odgovara broju od pola miliona knjiga, 160 puta je veća od diplomatskih depeša koje je Vikiliks pustio u javnost 2010. godine. Do sada najveće raskrinkavanje sistema poreskih utaja i prevara izazvalo je lavinu političkih i medijskih reakcija
