Zvezda vlade premijera Aleksisa Ciprasa je ministar finansija Janis Varufakis. Ovaj matematičar i profesor ekonomije poznat je po svom temperamentu, nediplomatskom jeziku i kao protivnik neoliberalizma. Na posao dolazi u kožnoj jakni, na motoru i bez telohranitelja. Ni ostali članovi vlade ne nose kravate. To, međutim, najmanje smeta Evropskoj komisiji i njihovim konzervativnim evropskim kolegama
Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi još je sredinom 2012. rekao da će uraditi sve što je potrebno da bi sačuvao evro. Poslednja u nizu mera ECB jeste upumpavanje 60 milijardi evra mesečno u evro zonu sve do septembra 2016. A, ako zatreba – i duže
Na prevremenim parlamentarnim izborima održanim 25. januara pobedila je Siriza (Koalicija radikalne levice). Pobeda je istorijska, jer je prvi put jedna radikalno leva stranka došla na vlast u Evropskoj uniji. Uzroke trijumfa treba tražiti u humanitarnoj katastrofi koja se raširila Grčkom pod diktatom Brisela i prethodne vlade, koja je podržavala rigorozne mere štednje. Živeći u noćnoj mori, Grci su glasali za nadu: Siriza je obećala da će se osloboditi pritisaka Evropske komisije, Evropske centralne banke, Međunarodnog monetarnog fonda i vlade u Berlinu, da će građane izvući iz bede, sprovesti socijalni program i povratiti im dostojanstvo
U jednoj televizijskoj emisiji, davne 1990. godine, grčka novinarka Ana Panagiotarea razgovarala je nekoliko minuta sa elokventnim šesnaestogodišnjakom, tada vođom đačkih protesta. Samouveren i smiren mladić ostavio je utisak na novinarku koja mu je kazala da će se jednoga dana ponovo sresti – ona će se i dalje baviti svojim poslom, a on će postati politički vođa. Grčka jeste zemlja najpoznatijih proročišta, još iz antičkog doba – lepuškasti klinac sa smešnom frizurom zvao se Aleksis Cipras i postaće, dvadeset i pet godina kasnije, najmlađi premijer Grčke
Sve je manje živih svedoka nacističkih koncentracionih logora. S njima, sa mnom, nestaće neposredno sećanje na taj nezamislivi deo ljudske istorije. Ja sam sedamdeset godina dobio na poklon. Nije moj problem, ali me zanima, kako će se u svetu, kako će se u Srbiji, obeležavati Dan holokausta kada nijednog logoraša ne bude više bilo
Svakog ponedeljka hiljade ljudi u Drezdenu pod okriljem pokreta PEGIDA protestuje protiv "islamizacije Zapada". Dok bi jedni uporne, ali malobrojne demonstrante jednostavno da otpišu kao naciste, drugi u "evropskim patriotama" prepoznaju fenomen koji bi mogao da ugrozi načela na kojima se današnja Evropa zasniva
Posle neuspeha grčkog parlamenta da izglasa novog predsednika Republike, za 25. januar raspisani su prevremeni parlamentarni izbori. Grci se lome između želje za ukidanjem strogih mera štednje koje obećava radikalna levica siriza i straha od radikalnih promena i eventualnog izlaska iz evrozone koji potpiruju Berlin i Brisel
"Nije mi stalo do toga koga Evropska unija podržava i iz kojih razloga to radi. Ja samo znam da mi zdrav razum, kultura sećanja i ono preostale građanske hrabrosti ne dozvoljavaju da, bez stida, izgovaram imena ljudi koji vode državu u kojoj živim"
Kako nekakvo nevladino društvo advokata može preuzeti ustavnu ulogu advokature koja broji više od osam hiljada članova? I kome to treba
Nije prvi put da jedan predsednik SAD vlada bez većine u Kongresu. Taj jaz se u američkom specifičnom sistemu podele vlasti prevazilazio političkom kulturom kompromisa. Sudeći po krstaškom ratu koji su republikanci prethodnih šest godina vodili protiv Baraka Obame i po ideološkoj polarizaciji zemlje koja je iz toga proizašla, moglo bi, međutim, da dođe do beskompromisne unutrašnje blokade SAD. Obama bi zbog toga mogao da do kraja mandata akcenat stavi na spoljnu politiku
U istoj rečenici kancelarka Angela Merkel je spomenula Ukrajinu, Gruziju, Moldaviju i Srbiju. To su, kaže, zemlje u kojima Kremlj želi da proširi svoj uticaj. Nemački magazin "Špigl" objavljuje delove analize o "uticaju Rusije u Srbiji" koja je, kako su preneli mediji, alarmirala nemačku vladu. Sudeći po njenom publicitetu u svetskim medijima, srpska vlast se žestoko znoji izvodeći špagu sa jednom nogom u Moskvi i drugom u Briselu
"Treći svetski rat uveliko traje. Lobističke grupe ubijaju demokratiju. Bez socijalizma nema demokratije. Književnost zastupa istinu poraženih. Ništa tako ne podstiče opsesiju kao gubitak. Tito je bio despot sa osobinama državnika. Danas bih bio protiv bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Kada sam saznao da sam dobio Nobelovu nagradu, otišao sam kod zubara kod koga sam ranije zakazao pregled. U SS se nisam dobrovoljno prijavio, regrutovali su me, posle pola godine pao sam u ratno zarobljeništvo, zločine nisam počinio. Ja sam demokratski socijalista, politički angažovan građanin, koji je po zanimanju pisac i grafičar, i mislim da sam shvatio lekcije koje su mi zadate", priča u razgovoru za "Vreme" Ginter Gras
