Evropske integracije Srbije

Dugi marš kroz poglavlja

Šta sadrže pregovaračka poglavlja i kako se Srbija snalazi u procesu proširenja

Tribina – Tačka susreta (5)

Vidimo se u Evropi

Šta je Balkan danas i kakvi su odnosi između zemalja u regionu? Da li se zaista toliko ne poznajemo ili smo, naprotiv, isuviše bliski? Da li je težnja ka Evropskoj uniji nešto što nas neraskidivo spaja? Koliko smo okupirani sobom, a kakav je naš pogled ka drugima? Da li nevladin sektor sarađuje dovoljno i da li su naše mlade demokratije i sve što iz toga proizlazi ono što nas danas najpre čini sličnima

Evropske integracije Srbije (16)

Koliko košta životna sredina

Jedno od najskupljih i najzahtevnijih poglavlja

Evropske integracije Srbije (15)

Od kolevke pa do groba

Nauka, obrazovanje i kultura tema su poglavlja 25 i 26

Mađarska – Posledice referenduma

Raskid sa stvarnošću

Referendum o izbegličkim kvotama pokazao je sve osobine Orbanove vladavine: populizam, zastrašivanje, negiranje stvarnosti, kontrolu medija. Iz cele ove priče je izašao slabiji

Transparentnost i kontrola

Ko to tamo lobira

Koliko su domaći lobisti spremni za posao u Briselu, možda je najbolje sagledati iz perspektive njihovih hrvatskih kolega koje i dan-danas u takvim slučajevima sarađuju sa briselskim lobi agencijama. Ali neophodno je pod hitno unaprediti kapacitete našeg društva u ovoj bitnoj oblasti

Grčka

Varljivi mir

Ako se teret izbeglica ne bude ravnopravno raspodelio unutar Evropske unije, u Grčkoj bi relativno mirna situacija mogla da se otrgne kontroli

Evropske integracije Srbije (4)

Petina puta

Uprkos tome što se poglavlja ne otvaraju redom, po broju kojim su označena, na kraju procesa neće biti bitan redosled, već da su svi koraci napravljeni, a da se ono što je ispregovarano primenjuje

Povodom dve knjige

Pobuna i druge detinjarije

Pre nego što krenete da popravljate svet, popravite slavinu u svome stanu. — Duško Radović

Zapad i Rusija

Kraj kraja Hladnog rata

Putin nije Hitler, ma koliko ga Zapad predstavljao kao cara nezasitog vlasti koji bi da širi životni prostor Rusa. Svet je naučen na globalnu konfrontaciju, veliki mir nakon raspada SSSR jedva da je potrajao malo duže od dve decenije

Navigator

Svi znaju šta radimo

Portret savremenika – Tereza Mej, premijerka Velike Britanije

Posle Bregzita nema nazad

Nova premijerka Velike Britanije je po zanimanju geografičarka, što je u engleskim akademskim krugovima oduvek bila veoma cenjena profesija. Predviđa se da će politiku da vodi više kao Angela Merkel nego kao Margaret Tačer, i da Evropskoj komisiji neće biti nimalo lako da sa njom izađe na kraj

Istraživanje – Mladi u Srbiji

Siromaštvo i sve oko njega

"Trenutno živim sa roditeljima, oni mene ponekad izdržavaju, a ja ponekad pomognem. Faktički se svi pomažemo u kući. Hranimo se zdravo. Nama nikad ništa nije falilo. Nemamo danas, imaćemo sutra, to je tako kod nas." (Devojka, 20 godina, prodavačica u kineskoj prodavnici)

Izbeglička kriza – Proces bez kraja

Nevidljiva balkanska ruta

Izbeglice se ponovo okupljaju u centru Beograda i na mađarskoj granici. U Srbiji ih svakog dana stiže nekoliko stotina iz Makedonije i Bugarske i njihov broj raste. Humanitarne organizacije apeluju na donatore da nastave sa pomaganjem jer migracije nisu zaustavljene

Godišnjice – Četvrt veka od raspada SFRJ

Sećaš li se Jugoslavije

Danas se, opet, Jugoslavija i jugoslovenstvo spominju širom regiona. Ne toliko zbog okruglih godišnjica – 25 godina od raspada Titove Jugoslavije i 95 godina od Vidovdanskog ustava, prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nego zato što je britanski referendum o izlasku iz EU mnoge podsetio na slovenački i hrvatski referendum posle kojih su ove dve bivše jugoslovenske republike proglasile nezavisnost, čime je zvanično umrla "velika" Jugoslavija

Intervju – Tanja Šljivar, dramska spisateljica

Unutar tri jezika

"Postoji taj jedan monolog sa ženom i konjem, sa ženom koja je radila u fabrici pločica, i to je bukvalno monolog o sećanju, i tematski i formalno. Taj monolog razotkriva neke od mehanizama po kojima se konstruiše i kroz generacije opstaje kolektivno sećanje. Napisala sam: onda je to bilo na televiziji, onda se o tom snimio film, ali je meni baba rekla da ja nisam bio tu"

Crna Gora – Članstvo u NATO-u nakon decenije nezavisnosti

Podeljena država

Nakon decenije nezavisnosti u Crnoj Gori su suprotstavljene dve slike stvarnosti: ona za međunarodnu upotrebu prikazuje najmanju nekadašnju jugoslovensku republiku kao "lidera integracija u regionu", novu članicu NATO-a i prvu sledeću članicu Evropske unije; na lokalnoj slici vidi se prezadužena, duboko podijeljena država na čijem čelu je isti čovek već dvadeset i sedam godina

Agrobiznis

Investicijama do uspeha

Na agrobiznis konferenciji "Preko polja do Evrope" govoreno je o regionalnoj saradnji, povezivanju agrobiznis kompanija, IPARD programima, izvozu i neophodnosti investicija za postizanje konkurentnosti

Nemačka i Vučić

Kosovo za blanko podršku

Ima jedna fotografija na kojoj Vučić i Martel ćaskaju na terasi kancelerata. Sve deluje prirodno i opušteno, kao razgovor ravnopravnih državnika. Ali ispod površine se nazire asimetrična međuzavisnost, odnos naručioca i kurira koji naručeno ima da isporuči, pri čemu su u Berlinu i štap i šargarepa, a u Beogradu prevladava svest o sopstvenoj zamenjivosti i spremnost da se stoga u saradnji ide do kraja

Panamski dokumenti – Ko se krije iza ofšor računa

Uzbuna u poreskom raju

Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara ICIJ je 3. juna pod naslovom "Panamski dokumenti: razotkrivanje malverzacija u ofšor finansijskoj industriji" objavio 11,5 miliona dokumenata u kojima se spominju imena više od 140 političara i zvaničnika kao vlasnika ofšor računa, 214.000 ofšor kompanija formiranih i gašenih u periodu od 1977. do kraja 2015. godine. To je više "iscurelih" dokumenata nego preko Vikiliksa 2006. godine

TV manijak

Smrt uživo

Za razliku od briselskih napada, gde se veoma vodilo računa o slikama koje su svetski mediji slali u svet, teroristički napad u Pakistanu izgledao je na TV ekranima sasvim drugačije

Tačka susreta – Enver Petrovci, glumac, reditelj, pisac i profesor

Ima li ko nešto lepo da kaže

"Stereotipi su proizvod nepoznavanja i neznanja, a predrasude, stereotipi, postojali su i za Bosance, Crnogorce, za svaki narod u Jugoslaviji, ne samo za Albance. I za to nije kriva naša generacija, bilo je to i pre nas. Ali tad su se puno pričali vicevi na tu temu, pričao sam ih i ja kad sam se šetao po Jugoslaviji. Čini mi se da više nema viceva, davno nisam čuo neki novi vic o Albancima i Srbima. A nije dobro što ih nema zato što je vic znak da je situacija opuštena. Čim se ne čuju vicevi, mora da ima neke tenzije"

Rusija – Preusmeravanje privrede

U ogledalu sankcija

Sankcije Zapada primorale su Rusiju da se okrene trećim tržištima, a kontrasankcije koje je Moskva uvela zapadnim zemljama primorale su je da u većoj meri pokrene domaću proizvodnju. Ruski eksperti kažu da su negativne i pozitivne posledica sankcija uravnotežene i govore o starim boljkama ruske privrede – velikoj korupciji i uplitanju vlasti u biznis

VREME BR.793 | 16. MART 2006.

Oproštajni udarac

Čovek koji je imao veliku moć od koje su zavisili mnogi životi i mnogi tragični događaji u proteklih deceniju i po umro je naprasno u prisustvu vlasti. Preti li Srbiji politička kriza zbog toga

Velika Britanija – Breksit

Da li da odem ili ne

Tek što se premijer Dejvid Kameron pobedonosno vratio iz Brisela saopštivši da se izborio za uslove pod kojima bi Velika Britanija trebalo da ostane u Evropskoj uniji, pretrpeo je udarac: njegov partijski drug, popularni gradonačelnik Londona Boris Džonson, prešao je na stranu pobornika breksita, izlaska Britanije iz EU, baš kao i pet ministara Kameronove vlade. Referendum je raspisan za 23. juni

Sirija – Sporazum o primirju Rusije i SAD

Rat i mir u Orijent ekspresu

Američko-ruski sporazum o primirju možda pojednostavljuje situaciju u Siriji u kojoj svi ratuju protiv svih. Namešta se scena za konačni obračun sa Islamskom državom

Intervju – Predrag J. Marković, istoričar i potpredsednik SPS-a

Mi ne učimo napamet vođine stavove

Postoji jedna vrsta unutarpartijske demokratije. Ono što je Ivica rekao o koalicionom partneru, pa dobro, to i jeste situacija u kojoj je red da se taj nivo odluka prepusti rukovodiocu. Ali zato ne pretresa govore i istupanja svojih saradnika, ne naređuje im šta da kažu, nego ljudi zaista govore šta misle a neki od tih ljudi su bujne prirode kao što je Milutin Mrkonjić