Intervju – Majkl Davenport, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji

Rad medija ocenjuje publika, a ne vlada

"Ključni kriterijum kada je reč o ekonomiji i prijemu u EU jeste da li zemlja kandidat ima funkcionalnu tržišnu ekonomiju. I ove godine je iz Izveštaja jasno da ne samo Srbija već i druge zemlje ne ispunjavaju u potpunosti te kriterijume. Neke od oblasti relevantne za ovo pitanje jesu subvencije, državna pomoć, preduzeća u državnom vlasništvu. Te primedbe su adresirane ne samo Srbiji nego i drugim zemljama kandidatima, tako da Srbija nije izuzetak"

Na licu mesta – Stara Pazova i Krnješevci

Da nikad više ne morate da bežite

"Dobro... Ajmo ljudi", reče ministar Dačić, i svi krenuše. "Majstore, dobro napravite ploču. Nemoj da propadnu ljudi!" Majstor samo klimnu glavom

Intervju – Jovo Bakić, sociolog

Bauk Jugoslavije kruži Evropom

Male nacije mogu samo udruživanjem da ostvare svoje interese. Neke svoje interese mogu da dovedu bliže ostvarenju. Ako nema udruživanja, onda su balkanske države ono što su sada. To su u ovom trenutku potpuno nemoćne tvorevine gde nacionalizam deluje karikaturalno. Ta disproporcija između realne političke moći i zablude o nacionalnoj veličini toliko je ogromna da zaprepašćuje, zasmejava i na kraju dovodi do suza

Rang-liste

Pazi gde se rađaš

Nemačka i Sjedinjene Američke Države, na koje se najčešće pomisli pri "izboru" idealne zemlje za rođenje, nalaze tek na 16. mestu svetske liste. I pritom, dele ovo mesto. Srbija na ovakvoj listi zauzima osrednje 56. mesto. Da li je pitanje rođenja u nekoj državi i time stečenog državljanstva jedno od najznačajnijih pitanja epohe koja dolazi?

Ekonomske posledice ukrajinske krize

Loši izgledi

U koliko bi EU sankcije pooštrila, a Moskva odgovorila novim kontramerama, došlo bi do pravog privrednog rata sa nesagledivim posledicama

Evropska unija – Dogovor o ključnim funkcijama

Hrabar izbor premijera Italije

Lideri Evropske unije na samitu u Milanu 30. avgusta nominovali su poljskog premijera Donalda Tuska za naslednika Hermana van Rompeja na čelu Evropskog saveta, dok će mesto evropske visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Britanke Ketrin Ešton naslediti italijanska šefica diplomatije Federika Mogerini. To je hrabar potez premijera Italije Matea Rencija: Mogerini ima analitičko znanje, ali nema operativno iskustvo da vodi instituciju od 3400 saradnika i godišnjim budžetom od 800 miliona evra, a kamoli da pokuša da kreira nešto što bi se moglo nazvati prepoznatljivom spoljnom politikom EU

Nuspojave

Rasipnici i šibicari

Administrativni problemi među državama administrativno se i rešavaju, a ne sumanutom izgradnjom suvišnih objekata o našem trošku

Intervju – Konstantin Kosačov

Strateško partnerstvo bez primoravanja

Za Srbiju, kao i svaku drugu zemlju, važno je da sačuva svoj suverenitet i nacionalni identitet, a ona to ne može uraditi bez ekonomskog razvoja. U ovom trenutku postoje tri megaprojekta koji su u vezi sa razvojem ekonomije: u oblasti energetike to je "Južni tok"; zatim poljoprivreda, gde je Rusija našla interes da iz Srbije dobija kvalitetne namirnice; i, kao treće – turizam: Rusi vole da dođu u Srbiju kao novu, neistraženu destinaciju. S druge strane, ne mogu da navedem niti jedan sličan projekt u kome bi tako iskreno učestvovale Sjedinjene Američke Države i Srbija ili Evropska unija i Srbija

Nauka i Evropa

Horizont, reč teška 80 milijardi evra

Do kraja decenije, Evropska komisija će samo u nauku i inovacije praktično uložiti celih deset budžeta Republike Srbije, kroz jedan do sada neviđen program investicija. Šta to zapravo menja

Vučić u Moskvi – Ekonomski aspekt

Srpske molbe u zidinama Kremlja

Moguće je da Rusiji ekonomski ne odgovara dalje zaoštravanje sukoba sa Zapadom oko Ukrajine, pa je možda spremna da popusti sebi naklonjenim malim državama u Centralnoj i Istočnoj Evropi, pa i u Evropskoj uniji, pogotovu što bi je to izašlo relativno jeftino. Agencija Blumberg u tom pravcu zapaža da se Mađarska, Češka, Slovačka, pa i Hrvatska protive sankcijama prema Rusiji, jer se iz Moskve nadaju povoljnim poslovima. Tako je Mađarska već potpisala predugovor od deset milijardi dolara za izgradnju dva atomska reaktora za proizvodnju struje, a i Slovaci se nadaju završetku izgradnje ruske atomske elektrane. I Hrvatska je dobro prošla, pa je "Agrokor" od Zberbanke dobio kredit od 820 miliona dolara za kupovinu slovenačkog "Merkatora". No, Rusi se dosad nisu tako ponašali, kad je u pitanju "uvek odana Srbija". Ostaje da se vidi da li će se sada tu nešto promeniti posle Vučićeve posete i koliko će sve to koštati Srbiju na drugoj, evropsko-američkoj strani

Intervju – Milorad Sredanović, potpredsednik Delta Holdinga za poljoprivredu

Ulaganjem do modernog srpskog agrara

"Prosečan prinos jabuke u Srbiji iznosi 15 tona po hektaru, što znači da se godišnje proizvede više od 300.000 tona. Nažalost, samo 30 odsto roda čini jabuka prve klase, što smatram neekonomičnom proizvodnjom. Kada bismo bili u mogućnosti da tehnologiju Delta Agrara u proizvodnji jabuka primenimo na sve voćnjake u Srbiji, rod jabuke bio bi četiri puta veći, a 80 odsto bila bi prva klasa. Tako bi Srbija postala značajan proizvođač jabuka u Evropi"

Akademski put master predsednika Tomislava Nikolića

Toma diploma i druge priče

Predsednik je diplomirao, to smo svojim očima videli, na marketingu SRS, dok je master obranio temom o ekonomskim efektima prijema Srbije u EU, što još svojim očima nismo videli. Ostaje nam samo da (zasad) verujemo da je reč o "temeljnoj analizi" iz koje možda nešto možemo i da naučimo

Zakon o radu

Sećate li se Radulovića

Nema sumnje da će Predlog izmena i dopuna zakona o radu biti usvojen po hitnom postupku, moguće je da sindikati organizuju neke proteste tim povodom koji će, to je izvesno, biti okarakterisani kao zavera protiv Vlade i premijera odlučnog u borbi protiv kriminala i korupcije koji uživa natpolovičnu podršku naroda

Evropski fond za Balkan – Savetodavna grupa »Balkan u Evropi«

Neispunjeno obećanje o proširenju Evropske unije na Balkan

 

Ostanak na kursu reformi

Izbori za Evropski parlament

Ko to tamo glasa

Dominacija narodnjačkih partija, slaba izlaznost, pobeda evroskeptika u Velikoj Britaniji, ekstremne desnice u Francuskoj i Danskoj i ekstremne levice u Grčkoj. Zašto je propao pokušaj da se Evropska unija približi biračima i zašto ne mora da znači da će pobednik izbora, kandidat konzervativnih partija Žan-Klod Junker zaista postati "premijer EU", to jest predsednik Evropske komisije

Grad Zaječar

Privrednici članovi gradskog veća

"Treba da zaboravimo na podele po okruzima. Cela Timočka Krajina treba da bude jedinstvena, Zaječar treba da bude administrativni centar, a Bor industrijski. To je najbolje i za našu državu i za ljude koji ovde žive", kaže Saša Mirković, predsednik Skupštine grada Zaječara

Inostrane pohvale

Svi premijerovi gosti

Početak rada nove vlade Srbije obeležen je posetama važnih gostiju. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton doputovala je u Beograd odmah nakon izbora nove vlade, u narednim danima sledili su je komesar za proširenje EU Štefan File, slovački šef diplomatije Miroslav Lajčak. Izrečeno je mnogo lepih reči i nadanja da će Srbija sa novom vladom imati svetlu budućnost

Tehnologija osvajanja i držanja vlasti

Tri lidera posebnog kova

Ima li sličnosti između Viktora Orbana, mađarskog premijera, Redžepa Tajipa Erdogana, premijera Turske, i Aleksandra Vučića, novog premijera Srbije? Sva trojica su na skorašnjim izborima ostvarila ubedljive pobede. Orbanova stranka Fides zadržala je dvotrećinsku većinu u parlamentu; Erdoganova Stranka pravde i razvoja na lokalnim izborima uverljivo je trijumfovala; lista koju je predvodio Vučić na martovskim izborima osvojila je 158 od 250 mandata u parlamentu. Osim toga, sva trojica političara imaju naglašenu mesijansku ulogu u vođenju svojih država, svaki na svoj način

Egipat – Vojna demokratija

U znaku smrtne kazne

Sud u gradu Miniji južno od Kaira je 24. marta osudio na smrt 529 pristalica Muslimanskog bratstva zbog navodne umešanosti u ubistvo jednog policajca, pokušaj ubistva još dvojice pripadnika policijskih snaga, napada na policijsku stanicu i drugih nasilnih dela, i tako postavio svetski rekord po broju smrtnih kazni izrečenih u jednom danu. Taj rekord bi uskoro mogao da bude oboren

Lični stav

Srpska ekonomija u ukrajinskoj krizi

Evropska unija ne mora čak ni da uvodi sankcije kao ultimativnu meru za projekat Južnog toka, ali može otežati rad na projektu uspostavljanjem strožijih pravnih regulativa koje ruska strana mora da izvrši. Rezultat bi bila sporija realizacija projekta na regionalnom nivou, što bi imalo negativne posledice za srpsku privredu

Istraživanje BIRN-a – Oglašavanje u medijima

Marketinške zvezde na političkom polju

Stranka Aleksandra Vučića, preko visokog partijskog funkcionera Gorana Veselinovića, ušla je u prostor medijskog oglašavanja nakon dolaska na vlast 2012. godine, potiskujući demokrate koji su suvereno vladali ovim tržištem, saznaje BIRN

Kriza u Ukrajini – Krim

Pjervij raz, pjervij raz referendum, kontakt grupa patom

Dok diplomate uvežbavaju reprizu hladnog rata pričama o legalitetu i sankcijama, u senci Crnomorske flote Krim se odvaja od Ukrajine

Intervju – Dušan Bajatović, generalni direktor JP »Srbijagas«

Južni tok nije ugrožen

"Na mene i Srbijagas od formiranja ove vlade vršen je ogroman pritisak. Ako smetam ja, kao direktor, pa Vlada tu nema nikakav problem. Kako su me postavili, mogu i da me razreše. Godinu i po dana se kreira pritisak prema Srbijagasu, pre svega zato što se ja nisam složio sa modelom restrukturiranja Srbijagasa"

Akcija i reakcija

Ritualne pretnje zapada

Da li se u ukrajinskoj krizi nazire Treći svetski rat? Ili makar Drugi svetski hladni rat? Ne. Globalni igrači se ponašaju posve predvidivo

Intervju – Vladimir Kecmanović, pisac

Mediji lažu

Oni koji se razumeju u umetnost, zbog dosadnog i traljavog početka u kom se stilski mešaju babe i žabe, i zbog imbecilnog kraja, verovatno će o filmu Top je bio vreo da imaju lošu sliku. S pravom. Manje umetnički, a više emotivno osetljivu publiku verovatno će da dirne potresna priča. Emotivno neosetljivi će da crknu od dosade jer je reditelj, ubeđen kako tragedija i smeh ne idu zajedno, većinu crnog humora koji postoji u romanu iz ekranizacije izbacio. Oni kojih se roman i sarajevska tragedija tiču, biće ogorčeni što je u filmu "politički korektno" izbačena većina detalja koji ukazuju na odgovornost bošnjačke strane u bosanskom ratu... Beogradski poklonici kulta Mušana Topalovića Cace će, baš kao i njihove sarajevske "kolege", i pored svih ovih "korekcija", uključujući i pomenuto silovanje kraja priče i poente romana, nalaziti kako je film, ipak, "velikosrpski", što će reditelja dodatno učvrstiti u dirljivom uverenju da je "u pleksus" udario "lažne patriote", a ne braću Limijer... Ukratko, kol’ko ljudi, tol’ko ćudi...

 

Bitka za Lenjinov spomenik