Pet ključnih privrednih događaja 2011.

Veliki finansijski stresovi

Godina za nama, 2011, protekla je u znaku svetskih finansijskih stresova i strahova, koje su pratile domaća stagnacija i konfuzija, što je krunisano odlaganjem evropske odluke o odobravanju Srbiji statusa kandidata za ulazak u EU (9. decembar). Godine u takvom sivom tonu će se malo koji naš privrednik rado sećati, a građani bi je najradije zaboravili. Dovoljno je samo reći da je u proseku više od 100 ljudi dnevno gubilo posao. Na domaće stresove nadovezale su se još sumornije svetske prognoze, da celoj Evropi sledi "decenija bez razvoja"

Dužnička kriza, tehnokrate, evropski ustav i Mario Monti

Lutkarsko pozorište Evropske unije

Nominacija Marija Montija za mandatara italijanske vlade otkriva politički uticaj grupa Spineli, Bilderberg, Brojgel, Trilaterala, a i banke Goldman Saks. Mogu li tehnokrate da reše krizu i da li ugrožavaju demokratiju? Da li su oni koji traže spas "izgubili glas"? Evropska unija na novoj istorijskoj raskrsnici – nemačka inicijativa za više Evrope i britansko i češko protivljenje

Istraživanje o crnim ekološkim tačkama – Vinča

Titovo radioaktivno nasleđe

Da li „Vinča" danas predstavlja samo još jedan problem za životnu sredinu? Najveći nuklearni institut, nekadašnji ponos socijalističke Jugoslavije, u ratnim godinama je bio zaboravljen dok je opasno radioaktivno gorivo postajalo sve veća pretnja za ljude i okolinu. Koliko je ta pretnja otklonjena nakon šest godina čišćenja, koje se nije pokazalo ni kao brzo, a ni lako, ni jeftino? Koliko je Srbija danas nuklearno bezbedna

Film i biznis

Snimati u Srbiji

U potrazi za povoljnim i jeftinijim uslovima, Holivud je odavno deo produkcije preselio u Istočnu Evropu. Srbija je tek od prošle godine zvanično pozvala strane producente da snimaju kod nas. Šta im se ovde nudi?

51. Oktobarski salon

Bivše i buduće

U petak, 8. oktobra, počinje ovogodišnji Oktobarski salon. Mesto održavanja je zgrada bivše Vojne akademije u Resavskoj ulici u Beogradu, odnosno buduća zgrada Muzeja grada, gde ovaj muzej čeka da se useli već pet godina. Organizatori ove umetničke manifestacije se nadaju da će tako pomoći Muzeju grada Beograda da konačno dobije na korišćenje svoj prostor

Beograd–Brisel–Njujork

Srbija na dokovima Njujorka

Predsednik Srbije Boris Tadić i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton dogovorili su se u utorak uveče da Beograd i Brisel nastave dijalog o usaglašavanju stavova o Rezoluciji o Kosovu, saopšteno je Tanjugu iz Kabineta predsednika Srbije. Detalji razgovora koji je trajao dva sata iza zatvorenih vrata nisu saopšteni javnosti do zaključenja ovog broja "Vremena". To možda znači da će usaglašavanje biti nastavljeno i u toku rasprave u Generalnoj skupštini u Njujorku

Srpsko-nemački odnosi

Snaga sedmog dela Mercedesa

Nemačka je za Srbiju najvažniji trgovinski partner u EU; Srbija za Nemačku nije važna kao Poljska, ili Rusija i Ukrajina, ali je na terenu ona za Srbiju višestruko zainteresovanija od Anglosaksonaca. Najteži spor je oko Kosova, ali glavni problem je to što Srbija nema šta da vozi do Ulma na Dunavu

Srpska nuklearna posla

Crvenkapa u radioaktivnoj šumi

Kako "Vreme" saznaje, vlasnik većinskog paketa akcija kompanije koja gradi bugarsku nuklearku je naš stari poznanik – Gasprombanka. Ova firma, koja poseduje više od 62 odsto Gasproma i pripadajući mu deo srpske naftne industrije, od oktobra 2004. poseduje i 54 odsto vlasničkog udela u Atomstrojeksportu. To otvara pitanje ko je Bugarima preporučio da u jeku gasnih aranžmana velikodušno pozovu i Srbiju da se uključi u nuklearni biznis i da, čak, sa sobom slobodno dovede svog novog velikog druga sa Dalekog istoka?

Brisel

Budžet EU se i ne nazire

Intervju – Radojica Pešić, direktor JP Nuklearni objekti Srbije

Država nije pogrešila

"Najvažnija celina, projekat sanacije istrošenog nuklearnog goriva na reaktoru RA, uopšte nije trpela tokom tranzicije"

Bosna i Hercegovina

Hronologija p(r)opisnih komplikacija

U periodu kraćem od godinu dana, od završetka Berlinskog kongresa do 3. juna 1879. godine, austrougarska vlast je uspela da popiše stanovništvo u BiH. Ovaj posao od Dejtonskog sporazuma do danas nije sprovela niti jedna vlast u BiH, pa se mnogi elementi iz socioekonomske sfere još uvek baziraju na popisu iz 1991. godine. Imajući u vidu da se i domaći stručnjaci i političari i strani faktori u Bosni i Hercegovini slažu da je popis stanovništva neophodan, postavlja se logično pitanje – šta je zapravo sporno

Trideset godina od smrti Josipa Broza Tita

Fragmenti bolje prošlosti

Prilikom osnivanja KEBS-a u Helsinkiju 1975. kompleks "Finlandija" bio je tesan za 30 šefova država i vlada i njihove svite. I nehotice bi ti se lakat našao u bradi tadašnjeg predsednika Kipra, vladike Makariosa, ili na ramenu malenog predsednika Rumunije Čaušeskua. Kad bi se kroz tu gomilu kretali Brežnjev ili Ford, tadašnje vođe SAD i SSSR, njihovi telohranitelji bi nemilosrdno gurali u stranu čak i druge šefove država. Ali kada bi se Tito kretao kroz gužvu, ostali političari su se pred njim spontano sklanjali u stranu, kao što se Crveno more otvaralo pred Mojsijem. Preterujem? Bilo je tako, a nije se radilo o učenicima škola ili radnicima, koje su kod nas na silu izvodili da bi ga pozdravljali