Dan državnosti – Orašac i Oplenac
Kubura Vulin
Vulin ministar ne bio u Jaruzi, on bio na brdu Oplenac, gde je, ne bilo kiše, svečano i po suncu, zakopčan na jedno dugme, mnogo minuta napamet, i u direktan prenos, besedio, pre pevao, da među Srbi ima viših planina, ali da nema viših mesta...
Intervju – Predrag J. Marković, istoričar i potpredsednik SPS-a
Mi ne učimo napamet vođine stavove
Postoji jedna vrsta unutarpartijske demokratije. Ono što je Ivica rekao o koalicionom partneru, pa dobro, to i jeste situacija u kojoj je red da se taj nivo odluka prepusti rukovodiocu. Ali zato ne pretresa govore i istupanja svojih saradnika, ne naređuje im šta da kažu, nego ljudi zaista govore šta misle a neki od tih ljudi su bujne prirode kao što je Milutin Mrkonjić
Izbeglička kriza – Nemačko-turska saradnja
Što dalje od Evrope
Dok bi većina zemalja EU najradije potpuno zatvorila granice za izbeglice, Nemačka hoće da uspori njihov priliv. Ključni saveznik u tom poduhvatu trebalo bi da bude Turska. Ishod je krajnje neizvestan
Intervju – Dejan Jović, profesor zagrebačkog Fakulteta političkih znanosti
»O lijepa, o draga, o slatka slobodo«
Vlast u Hrvatskoj će namerno da proizvodi anarhiju i haos jer se u takvim okolnostima najbolje stvara strah, a proizvodnja straha je stari zanat koji je HDZ ispekao u onim godinama u koje žele da vrate Hrvatsku – u devedesete. Hrvatsku od ekstremnog nacionalizma pre svega čuva javna scena, mnogi odvažni ljudi koji se ne daju uplašiti i koji hrabro decenijama govore protiv rata, zla i mržnje. Takvih ljudi nema malo, a njihov je stvaralački opus impresivan
Slike sa Balkanske rute
Glasine i haos kao svakodnevica
Gledajući malo krupniju sliku i zanemarujući sitnice, deluje da stvari ipak funkcionišu. I dalje dnevno kroz Srbiju prođe od 1000 do 3000 ljudi koji beže ka zapadu i severu Evrope, sa verom u bolji i bezbedniji život
Moć i nemoć Brisela
Šta sve možeš u EU kad si Poljska
Nova poljska vlada s entuzijazmom razgrađuje osnove demokratije i ne daje ni pet para na kritike iz Brisela
EU i izbeglice
Povlačenje »gornjih granica«
Kakvog smisla uopšte ima "gornja granica" kojom Austrija hoće da smanji priliv izbeglica u trenutku kada "evropsko rešenje" nije ni na vidiku? Dok se privrednici boje kraja šengenske Evrope, analitičari veruju da će Angela Merkel ipak popustiti
12. festival Sedam veličanstvenih
Filmovi puni života i ljubavi
"Kada je planeta u svojoj najgoroj fazi, prepuna ratova, sukoba, terorizma i izbeglica, onda je to dobar trenutak da dokumentaristi odu korak dalje od naslova iz vesti i zapitaju: Zašto?", kaže selektor festivala Tue Stin Miler
Izbori 2016 – Gibanja na opoziciji
U kolonu po jedan
Svega desetak dana otkako je postalo jasno da Srbiju čekaju vanredni parlamentarni izbori, bilo je dovoljno gotovo svim predstavnicima opozicije da pokažu koliko su u suštini obezglavljeni, smušeni, pate od prevelike sujete i nisu baš sigurni šta žele i koliko mogu
Strah od nove ekonomske krize
Uspon i pad nafte
Bitku za energiju opet dobijaju bogati uvoznici nafte zahvaćeni lakom groznicom na početku godine, koja za njih neće biti toliko krizna, dok se izvoznici energenata glože krpeći budžete, a potencijal sirotinjskog cunamija se akumulira
Intervju – dr Goran Nikolić, Institut za evropske studije
Neće biti nove svetske ekonomske krize
O padu na svetskim berzama, ceni nafte, usporavanju rasta Kine i kako to utiče na Srbiju
Nuspojave
Veseli klijenti »evropske truleži«
Šta uopšte znači "evropejstvo" jedne manipulativne, autoritarne i sve više uzurpatorske vlasti
Folklor – Ansambl »Kolo«
Novi folklor
Olga Skovran, osnivač i nenadmašeni rukovodilac našeg najboljeg folklornog ansambla "Kolo", pri njegovom osnivanju istakla je njegov zadatak da na sceni prikazuje tradicionalnu narodnu igru razvijajući je u smislu i skladu sa savremenim zahtevima scenske umetnosti, te da tradicionalna igra progovori novim, svežim umetničkim jezikom – da spoji prošlost sa sadašnjošću. Sa aktuelnim konceptom naslovljenim "TradicijaNova", "Kolo" nastoji da to i dalje radi
Pozorište – Hotel Evropa ili Antihrist
Pretposlednja vremena
Predstava Antua Romera Nunesa, rađena po motivima austrijskog pisca Jozefa Rota, povezuje atmosferu u Evropi između dva svetska rata sa današnjim osećanjem da živimo u vreme novog svetskog rata, iako on još nije objavljen
Intervju – Nikola Knežević, teolog
Pet vekova Reformacije
"Društvo u Srbiji je pre svega neinformisano i dezinformisano. Dezinformisano je zbog raznih samozvanih stručnjaka koji su pisali različite tekstove o malim protestantskim zajednicama u kojima su davali paušalne ocene. Ne samo da se u negativnom kontekstu govorilo o sektama, što sama reč izvorno ne podrazumeva, već se pisalo o njima kao o stranim agentima, plaćenicima, a jako često su ih stavljali u isti koš sa orijentalnim sektama, sa satanistima. To se menja u poslednje vreme jer su te zajednice izašle u javnost i trude se da više informišu ljude"
Tribina – Migratorni tokovi u 2015. godini i izazovi u budućnosti
Godina izbeglica za nama i ispred nas
Migrantska kriza se nastavlja, "ovo je samo prva velika godina izbeglica" – Pravo svakog tražioca azila je da bude saslušan i da njegov slučaj uđe u proceduru. Segregacija na bazi nacionalnosti predstavlja kršenje Ženevske konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine, ocenjuje UNHCR. Komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije odgovara da Srbija migrantima ne sme "podgrevati" lažnu nadu, jer odluku (ko prolazi, a ko se vraća) donosi onaj ko prima, zemlja koja je krajnja destinacija. Međunarodna zajednica mora da sroči zajednički i sveobuhvatan odgovor na izbegličku krizu
Zoom
Poglavice i poglavlja – Otvaranje evropskog puta može biti mač s dve oštrice
U narednih desetak godina Srbija bi morala da dostigne prosečne stope rasta društvenog proizvoda od najmanje pet, šest odsto na godišnjem nivou, ako ne i više, da bi igrala u briselskoj Ligi šampiona
Srbija i Evropska unija
Dva lica jednog premijera
Nogu pred nogu i mic po mic, Srbija je otvaranjem prvih poglavlja došla na prag EU, ali kada će se vrata otvoriti
Intervju – Branko Kovačević
Nije sramota imati domaću privredu
"Cela ta priča da smo mi korumpirani, nesposobni, nestručni, da ne umemo, apsolutno nije tačna. Mislim da su mnogi ljudi koji pričaju takve priče lobisti multinacionalnih kompanija, zastupaju ovde nečije interese, za to su verovatno plaćeni. Mi smo bili najrazvijenija zemlja jugoistočne, možda i centralne Evrope u nekim segmentima moderne tehnologije, digitalne elektronike. A nije to tako davno bilo. Ako smo mogli tada, zašto ne bismo mogli i sada? I danas su deca pametna, samo što od njihovog školovanja nemamo ništa"
Vreme Vojvodine
Vojvođanske seobe
Vojvodina je tokom čitave istorije bila migratorni prostor. Talasi migracija značajno su menjali strukturu, način života i kulturu ovog prostora. Kao izrazito višenacionalna sredina u današnjem obliku nastaje tokom XVIII veka, što je bila posledica doseljavanja Srba u Velikoj seobi 1690, kao i kolonizacije koju je sprovodila austrijska vlast. Migracije nakon Drugog svetskog rata, proterivanje Nemaca i kolonizacija Srba iz Bosne i Hrvatske, a zatim i migracije tokom i nakon raspada Jugoslavije, promenili su strukturu stanovništva Vojvodine, ali je ona i dalje zadržala svoj multietnički karakter. U Vojvodini danas živi nešto manje od dva miliona stanovnika i 26 nacionalnih manjina, a šest jezika ima službeni status – srpski, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski
Izbeglička kriza i strah od terorizma – Jačanje desnice u Evropi
Potpirivanje strahova
To je bilo potrebno ekstremnoj desnici: da zajaše na talasu straha od "hordi" islamskih izbeglica koje hrle ka Evropi da "otimaju radna mesta" i "nameću islam". Posle terorističkih napada u Parizu strah od "napada na blagostanje" pojačan je strahom od "prikrivenih islamističkih terorista" koji se "kriju" u nepreglednoj masi ljudi koja beži od rata i bede. Pobeda Nacionalnog fronta na regionalnim izborima u Francuskoj je poslednje upozorenje da bi točak istorije u Evropskoj uniji mogao da počne da se okreće unazad, u pravcu ksenofobije i nacionalnog egoizma. Dok Marin le Pen slavi, na istim onim pitanjima na kojima je ona napravila pravi darmar u Francuskoj pod pritiskom zdesna klima se vlada u Nemačkoj
Ciljevi održivog razvoja
Suočavanje sa problemima
Terorizam i klimatske promene najveći su problemi sa kojima se čovečanstvo trenutno suočava. U cilju rešavanja tih problema, Ujedinjene nacije (UN) su u septembru usvojile Agendu za održivi razvoj do 2030. godine. Sedamnaest ciljeva ove agende moraće da postanu sastavni deo politike svih zemalja članica
Kultura Cincara
Kameleoni Balkana
U Srbiji Cincari imaju status etničke i kulturne manjine, a uprkos zahtevu cincarske zajednice, nedavnom odlukom Vrhovnog kasacionog suda, država je odbila da Cincarima prizna status nacionalne manjine. Ko su Cincari, kakav su trag ostavili u istoriji Srbije i kakva im je kultura
Tribina »Evropa, izbeglice i Srbija posle terorističkog napada u Parizu«
Žrtve se ne smeju relativizovati
Iako donekle različitih gledišta, učesnici tribine "Vremena" složili su se da su svetu potrebna nova pravila koja će biti ista za sve, te da se problem terorizma neće rešiti time što će se zabraniti prolaz izbeglicama
Festival autorskog filma – Predlozi za gledanje
Hrabri Balkan i druge priče
Na 21. Festivalu autorskog filma, koji se u Beogradu održava od 27. novembra do 5. decembra, biće prikazano ukupno 84 filma u 8 programskih celina, od čega u glavnom takmičarskom programu 22 dela koja reprezentuju najautentičnije autorske glasove iz aktuelne svetske produkcije. Ovo je jedan od mogućih izbora filmova iz selekcije FAF-a koji ne bi trebalo propustiti
Zoom
Svet gori, svi se sad češljaju – Ako se nastavi plamen rata i migracija, svet će do kraja naših ovozemaljskih života da izgleda sasvim drugačije nego što su ga zamišljali tvorci zajednice za ugalj i čelik
Autentična snaga ISIS-a potiče iz neke tamne niše džamije, ispod svoda čajdžinice, kutka verske škole, iz mogućnosti da bilo ko vešt "drugorazrednost" predstavi kao razlog otpora tuđoj nadmenosti