Intervju – Ginter Gras

Lekcije koje sam naučio

"Treći svetski rat uveliko traje. Lobističke grupe ubijaju demokratiju. Bez socijalizma nema demokratije. Književnost zastupa istinu poraženih. Ništa tako ne podstiče opsesiju kao gubitak. Tito je bio despot sa osobinama državnika. Danas bih bio protiv bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Kada sam saznao da sam dobio Nobelovu nagradu, otišao sam kod zubara kod koga sam ranije zakazao pregled. U SS se nisam dobrovoljno prijavio, regrutovali su me, posle pola godine pao sam u ratno zarobljeništvo, zločine nisam počinio. Ja sam demokratski socijalista, politički angažovan građanin, koji je po zanimanju pisac i grafičar, i mislim da sam shvatio lekcije koje su mi zadate", priča u razgovoru za "Vreme" Ginter Gras

Lični stav

Iskustva iz komšiluka

Koje pouke, ako ijednu, zemlje kandidatkinje za članstvo u Evropskoj uniji mogu izvući iz hrvatskog puta prema EU

Trilateralna komisija u Beogradu

Korporativna demokratija

Političari u biznis klasi. O uticaju krupnog kapitala na globalizaciju, ili o ograničavanju učešća narodnih masa u političkim odlukama i prenošenju odlučivanja u ruke korporativnih elita, to jest o tome da vlade i ekonomije svih nacija moraju da zadovoljavaju potrebe multinacionalnih banaka i korporacija, zašto i postoje Trilateralna komisija, Bilderberg grupa, Brojgel grupa, Pineli grupa ili Savet za međunarodne odnose

Intervju – Stanko Crnobrnja, teoretičar masovnih komunikacija

Televizija kao odraz naše kulture

"U procesu smo ozbiljne transformacije naših medija, odnosno njihovog preoblikovanja u stanje u kome će moći da budu otvoreni za preuzimanje od velikih svetskih medijskih konglomerata"

Ukrajina, Rusija i naftna kriza

Mandat nad ambisom

I posle vanrednih parlamentarnih izbora "novi hladni rat" oko Ukrajine se nastavlja. Neizvesno je koje će sledeće poteze da povuče veliki istočni ukrajinski poverilac, nervozan zbog naftnog rata, a koje zapadni sponzori "Majdanske revolucije", koji više obećavaju nego što daju. Ko će i sa kime da obrazuje vladu u Kijevu čini se kao sporedno pitanje, dok Moskva optužuje Vašington da veštački obara cenu nafte na svetskom tržištu ne bi li uništio rusku privredu

Politička klima

Dan posle uglja

Da li će klimatske promene usporiti ulazak Srbije u Evropsku uniju

Neredi u Vojvodini

Groznica fudbalske noći

O tome zašto je policija sedela skrštenih ruku posle prvih napada na lokale Albanaca, da li nije opremljena, da li je tek tako inertna, ili ima neki dalji i dublji razlog, za sada ostaje da se čita između redova. Pa, kako ko pročita

Ebola

Neman pred vratima

U Africi već mesecima divlja epidemija ebole, najsmrtonosnija do sada. U međuvremenu su evidentirane i prve žrtve van Crnog kontinenta. Na račun Svetske zdravstvene organizacije pale su optužbe da je odreagovala kasno. Da li bi stvari isto ovako izgledale da je epidemija buknula u nekoj od razvijenijih zemalja sveta

Intervju – Srđan Lazović, potpredsednik Saveta stranih investitora (FIC)

Srbija je i dalje prioritet EU

O poseti FIC-a Evropskoj komisiji, o investicionoj klimi u Srbiji, otvaranju Poglavlja 32 o finansijskoj kontroli i o politici subvencionisanja

Zoom

Žandarska je tuga pregolema – Kako je policijska jedinica u kratkom roku od heroja dospela do zločinaca i kakve to veze ima s medijima u Srbiji

Dugovečan sam svedok javnog života, posebno medijske scene, i rekao bih da nikad nije bila jadnija, uplašenija i sklonija okretanju ka vetru koji duva iz jednog centra moći. Ne postoji ozbiljna rasprava o pitanjima od opšteg značaja gde bi se sučelila različita mišljenja, a udvorištvo je preraslo granice izdržljivosti

Knjige

Afričko ogledalo

Knjiga Zorana Ćirjakovića Globalna Afrika preispituje sve postkolonijalne fenomene u društvenom i ekonomskom životu kontinenta, naročito onog dela koji se ranije nazivao Crna, a danas nosi neutralnu geografsku odrednicu Podsaharska Afrika. U tom najsiromašnijem delu sveta, gde je nestala svaka nada da može biti bolje, kao na lakmus papiru možete videti licemerje savremenog sveta

Rang-liste

Pazi gde se rađaš

Nemačka i Sjedinjene Američke Države, na koje se najčešće pomisli pri "izboru" idealne zemlje za rođenje, nalaze tek na 16. mestu svetske liste. I pritom, dele ovo mesto. Srbija na ovakvoj listi zauzima osrednje 56. mesto. Da li je pitanje rođenja u nekoj državi i time stečenog državljanstva jedno od najznačajnijih pitanja epohe koja dolazi?

Ukrajina – Varljivo primirje i globalna pomeranja

Rat i mir Petra Porošenka

Krhko primirje u Ukrajini nakon neuspelog gušenja pobune na istoku. Pregovori o statusu Luganske i Donjecke oblasti i ukrajinski izbori tek predstoje. Na globalnom planu konflikt vodi u eskalaciju napetosti: NATO pojačava prisustvo u istočnim članicama pakta, Rusija razmatra vojnu doktrinu koja bi SAD i NATO označila kao neprijatelja, dok je novi paket sankcija EU prema Rusiji i kontrasankcija Moskve u vezi sa varljivim primirjem u Ukrajini

Sandžak

Muftija i njegova vojska

Poslednje što je trebalo i inače neuralgičnoj teritoriji kakav je Sandžak bila je prošlonedeljna skandalozna priredba muftije Zukorlića, sa uniformisanim ljudima u stroju i formaciji. Vreme je da se konačno upitamo ko je taj muftija i čijim interesima služi

Zoom

Tajna Vučićeve torbe – Šta je osim aktuelnog broja „Vremena“ premijer poneo u Berlin

Premijer je kandidovao nekoliko projekata na Berlinskoj konferenciji. Ne mogu da kažem da mu predlozi nisu multikulti i u funkciji razvoja regiona, ništa sebično, usko srpsko kao onomad izgradnja graničnih karaula na liniji Karlobag, beše li Ogulin, Virovitica

Lični stav – Konferencija o Zapadnom Balkanu u Berlinu

Primiće nas u EU kad budemo kao oni

Prvi put u poslednjih dvadesetak godina, na Konferenciji o Zapadnom Balkanu u Berlinu dogodilo se da su sve zemlje shvatile koliko su, u stvari, ekonomski male kada se posmatraju odvojeno i koliko više vrede i mogu da postignu ako se zajednički pojavljuju kao region. To su najbolje razumele dve najmlađe vlade, srpska i albanska. Dvojica premijera došla su sa konkretnim predlozima koji podrazumevaju regionalnu saradnju i regionalne projekte

Iz drugog ugla

Značaj Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja

O problemima i pitanjima povratka u Hrvatsku za "Vreme" piše Mirela Stanić Popović, predstavnica Državnog ureda za obnovu i stambeno zbrinjavanje Republike Hrvatske

Lični stav

Kako da spasemo Srbiju

PKB ne treba prodavati, već povećavati proizvodnju i sačekati da se pojave strateški partneri sa kojima ćemo zajedno ulagati

Zoom

Konferencija u Berlinu – Pusti puže rogove… ako nećeš pustiti, ja ću tebe ubiti sekirom po glavi u zelenoj travi

Aleksandar Vučić je besmislenom konferencijom za novinare, a povodom opšteg upozorenja zemljama kandidatima za prijem u EU i onima koji tek nameravaju da se pridruže tom društvu lovaca "na suknju Angele Merkel" – pokazao "odlučnost u nemoći".

Na licu mesta – Prizren

Život i film, ruku pod ruku

Dok se u samom centru Prizrena mešaju mirisi roštilja, pečenog kukuruza i čaja, zvuci ezana, kosovskog turbo-folka i DJ-a sa jednog od punktova Dokufesta, zapadne novinarke primećuju da je na ulici nemoguće videti lokalnu devojku bez muške pratnje

Intervju – Vladimir Arsenijević, pisac

Čudna tišina pred veliku eksploziju

"Nama je stvarnost nakon 2000. doslovno pljunula u lice – to se danas jasno vidi. Mi smo tokom devedesetih ulagali sebe, svoje živote, svoj komoditet, da bismo stvorili budućnost koja će biti naklonjena drugačijem senzibilitetu od onog seljačko-palanačkog nadasve destruktivnog nacionalsocijalizma Slobodana Miloševića. Kad ono, desilo se da su nas svi, doslovno svi, neprestano vraćali u devedesete. Najpre desničarsko mračnjaštvo DSS-a, pa ljigavost DS-a, koji je za osam godina vlasti postao moje veliko razočaranje: niko nije odgovorniji za to što danas imamo naprednjake i Vučića na vlasti od DS-a"

Sto dana posle

Samo buka i bes

Narod kao nekakvu Vladinu reformu više doživljava vatromet smenjivanja direktora po javnim preduzećima ili u vrhu policije, nego što misli da će neko stvarno likvidirati oko 650 preduzeća u društvenoj svojini pa tako "isterati na ulicu desetine hiljada radnika"

Lektira

Izveštaji iz čudnolikog sveta

U izdanju "Geopoetike" nedavno je objavljena obimna, zanimljiva i temeljno pisana studija Ivane Đurić Paunović posvećena delu američkog pisca Pola Ostera, pod naslovom Čudnoliki svet – Američki hronotopi Pola Ostera. Ivana Đurić Paunović se u svojoj knjizi bavi fenomenom Oster, kao i opsesivnim temama i motivima ovog i kod nas popularnog i rado čitanog pisca, među kojima su Amerika, Bruklin, nasleđe, samoća, slučajnost, otac, film, soba, nestajanje, rukopisi i granica. Uz dozvolu autorke u ovom broju "Vremena" prenosimo odlomak iz ove studije

Kultura sećanja – Sto godina od početka Prvog svetskog rata

Zbog čega se ratovalo 1914.

Za Vladimira Iljiča Lenjina krvoproliće započeto 28. jula 1914. bilo je u dotadašnjoj istoriji najveći imperijalistički obračun oko preraspodele kolonija zarad pljačke i kao takav – apsolutno neprihvatljiv i nepravedan. Međutim, svako pravilo ima izuzetak. Ovde je to slučaj Srbije i Crne Gore; za ove dve države Lenjin je smatrao da vode pravedan, odbrambeni i oslobodilački rat. I bio je u pravu

Intervju – Vladimir Perišić, reditelj

Šta to po dvorovima plaši gospodu?

"Pošto se na ovim prostorima polako razilazi ono što se u vojnoj terminologiji zove ‘magla rata’, postaje očigledno u kojoj meri je zastrašujući ovaj novi pejzaž: ‘okupirane teritorije’ – kako ih zove Džoni Štulić – koje su nastale raspadom Jugoslavije pokazuju sve klasične simptome kolonijalnih oboljenja. Ali, po rubovima te mape dominacije počinju da se pojavljuju i simptomi otpora. Pre svega mislim na generaciju koja je rođena za vreme ili posle raspada Jugoslavije, koja odrasta u kapitalizmu i kojoj je jasno da njihove vlade ne zastupaju interese svog naroda već stranih kompanija. Iz toga će s vremenom izaći jedan novi pucanj ili krik pobune"

Intervju – Profesor dr Žarko Puhovski

Čista savest kao polazna tačka za nove svinjarije

"Već desetak godina smo svjedoci međunacionalnog postjugoslavenskoga žrtvoslovnog takmičenja, a motivacija je takmičara posve jednostavna: onaj tko pobijedi imat će, vjeruje se, bolju startnu poziciju u novome sukobu. Zato i izvanjski pritisak na to da se otvoreno prizna ono što se inače potiskuje ima dobrih strane, iako je praćen i s mnogo neugodnih posljedica. Ali to jest u osnovi uvjet za opstanak zdravoga društva"

Nauka i Evropa

Horizont, reč teška 80 milijardi evra

Do kraja decenije, Evropska komisija će samo u nauku i inovacije praktično uložiti celih deset budžeta Republike Srbije, kroz jedan do sada neviđen program investicija. Šta to zapravo menja