Intervju – Saša Janković, kandidat za predsednika Srbije

Okončaćemo vladavinu straha, laži i nasilja

"Srbiju vidim kao zemlju pristojnog života i slobodnih ljudi, u kojoj se znaju pravila i ona važe za sve. U kojoj se kaže "hvala", "izvinite" i ustaje da stariji sedne, gde se leči uz knjižicu, a ne mito, i zapošljava uz zasluženu diplomu, a ne stranačku knjižicu. I kojoj se plaća porez, a ne reket; u kojoj se političke ideje nadmeću u parlamentu, a ne u tabloidnom blatu. U kojoj deci ne kupujemo karte u jednom pravcu i ne stidimo se prljavih ulica, polupanih izloga i izanđalih liftova kad nam dolaze gosti. U kojoj njive pripadaju seljacima, a ne strancima. Vidim nas kao svoje na svome, bez grča na licu i šaputanja za stolom. Bez straha. Vidim kako se ne stidimo državnih funkcionera"

Portret savremenika – Martin Šulc

Harizma u medveđem krznu

Martin Šulc preuzima kormilo nemačkih socijaldemokrata i izaziva Angelu Merkel na izborima u septembru – u martu će partijski kongres to formalno potvrditi. Još se ne zna kakav je program dosadašnjeg predsednika Evropskog parlamenta, ali je izvesno da Šulc svojom biografijom priča arhipriču socijaldemokratije, onu o usponu otpisanog malog čoveka

Zoom

Kad Vučić pomiluje Danila i Milicu – Aleksandar je isti Vulin i očigledan dokaz da život ima smisla

Deo javne scene blizak vlasti vrtloži u sopstvenoj gluposti i to izgleda kao kad se izvuče čep iz kade. Odvod je dobrano zapušen pa voda sporo otiče a nečistoća šara zidove kade. Tragovi ostaju

Lični stav

Da li je Tramp koristan za Srbiju

Ako dođe do približavanja Rusije i Amerike, Srbiju niko neće tapšati po ramenu

Tačka susreta – Šta je to Balkan, šta o njemu pričaju i šta bi trebalo da bude

U kandžama političkih elita

U pokušaju da odgovore na pitanje šta je Balkan i šta bi trebalo da bude, učesnici tribine koja je održana u Preševu bili su prilično pesimistični, a kada je reč o odnosima Srba i Albanaca na jugu Srbije, saglasni su u tome da oni danas ne postoje i da su bili intenzivniji čak i u vreme ratnih sukoba na Kosovu

Roman – Una i Selindžer

Pola ljubavi i ceo rat

Knjiga o jednoj davnoj poluljubavnoj polurelaciji prerasta u omaž onakvoj Evropi kakva je nastala 1945, a za koju su ginuli mnogi anonimni američki "selindžeri"

Roman – Otvoreni grad

Priča, a ne pričanje

Roman Tedžua Kola je jedna od najboljih kod nas prošle godine prevedenih knjiga, ali i mnogo više od toga: marker jedne epohe

Uspomena – Ivo Brešan (1936 – 2017)

Kad smo svi bili na okupu

Nedavno nas je napustio Ivo Brešan, hrvatski književnik, autor 12 romana, dve zbirke pripovedaka, osam scenarija i 23 drame. Jednu od njih, Nečastivi na Filosofskom fakultetu režirala je 1985. godine Vida Ognjenović

VREME BR.834-835 | 28. DECEMBAR 2006.

Mirni dani puni istorije

Podsećamo na 10 događaja od kojih je prošlo više od 10 godina, a koji su obeležili 2006. godinu

Intervju – Ervan Fuere

EU mora da bude mnogo ubedljivija

"Ako ignorišete značajne delove društva i posvetite se isključivo političkoj eliti, onda ne samo da nećete moći da rešite probleme nego ćete ih produbiti", smatra sagovornik "Vremena"

Mitologija

Blagoslov ili kletva

Postoje mnogobrojne definicije mitova. Jedna od njih je: "... Pojmovi pogodni za uticaj na mase, obično do kraja nedefinisani, mitizirani pojmovi, politički mitovi kao za vreme fašizma i nacizma, mit o naciji..." Mit može da bude izgovor za ratove, da huška u smrt. Ali može da se čita i kao lepa priča, kao avantura, kao traganje za sopstvenom biografijom u životopisu bogova i heroja davnih vremena

Evropski fond za Balkan

Kako oživeti demokratiju i proces proširenja

U organizaciji Evropskog fonda za Balkan, Grupe za razvojne politike (GDP) i stručne organizacije BiEPAG (Balkans in Europe Policy Advisory Group), u Beogradu je 16. decembra 2016. godine održana konferencija "Proširenje EU na Zapadni Balkan u vreme neizvesnosti". Okrugli sto je podeljen na dva panela: "Kako ponovo oživeti demokratizaciju i evropske projekte na Balkanu" i "Berlinski proces posle samita u Parizu"

Laza Kostić

Ljubav koja pomera zvezde

O Santa Maria della salute, jednoj od najboljih evropskih pesama, a sve zbog premijere istoimenog filma Zdravka Šotre

Tribina – Tačka susreta (5)

Vidimo se u Evropi

Šta je Balkan danas i kakvi su odnosi između zemalja u regionu? Da li se zaista toliko ne poznajemo ili smo, naprotiv, isuviše bliski? Da li je težnja ka Evropskoj uniji nešto što nas neraskidivo spaja? Koliko smo okupirani sobom, a kakav je naš pogled ka drugima? Da li nevladin sektor sarađuje dovoljno i da li su naše mlade demokratije i sve što iz toga proizlazi ono što nas danas najpre čini sličnima

Evropske integracije Srbije (18)

Iz budžeta u budžet

Kada postane članica Evropske unije, Srbiji će biti na raspolaganju sredstva iz zajedničkog budžeta, ali će u taj budžet i sama morati da uliva

Miloš Crnjanski (26. oktobar 1893 – 30. novembar 1977)

Odlazak pesnika

"Iako tvorac samo jedne nevelike zbirke stihova, koja u odnosu na romansijersko i prozno delo ovog pisca – (baš kao i u nekoj njegovoj mikelanđelovskoj opsesiji) – deluje kao David prema Golijatu, malo je onih koji nestanak Miloša Crnjanskog nisu osetili kao odlazak pesnika. Sve čega se takao Andrić, postajalo je bol. Od dodira Crnjanskog, sve se pretvaralo u poeziju"

Obama u Berlinu

Glasajte za Angelu

Gete i Hafiz

Orijent i okcident razdvojiti se ne mogu

"Hafize, samo s tobom želim da se takmičim! Neka nama, blizancima, zajednički budu strast i muke. Voleti i pevati kao ti neka bude smisao mog života!", napisao je Johan Volfgang Gete kada se prvi put upoznao sa poezijom persijskog barda

Tramp i EU

Narandžasta senka nad Evropom

Ovaj ishod izbora u SAD produbio je podele i najavio nove probleme na Starom kontinentu, ali je za katastrofične prognoze još rano

Balkan – Između Moskve i Vašingtona

Bugarska raskrsnica

Novi predsednik Bugarske je general Rumen Radev koga zapadni mediji nazivaju "mini-Trampom bliskim Putinu" i strahuju da Sofija nakon vanrednih parlamentarnih izbora ne uđe u "rusku orbitu"

Evropske integracije Srbije (15)

Od kolevke pa do groba

Nauka, obrazovanje i kultura tema su poglavlja 25 i 26

Intervju – Filip Ejdus, politikolog

Vreme je da neko upali svetlo

"Nema potrebe da objašnjavam koliko je apsurdno i licemerno kada premijer, čija vlada svake godine dobija samo od EU oko 200 miliona evra pomoći, nekoga iz civilnog društva optužuje da je strani plaćenik. Građanski front poseduje oružje protiv ovakve prljave medijske kampanje, a to je humor"

Položaj verskih manjina

Svako bi menjao svet, a niko sebe

U Zagrebu je održana Međunarodna konferencija o verskim manjinama, u organizaciji Konferencije evropskih crkava (KEC). Mesto održavanja bila je Pravoslavna gimnazija "Katarina Kantakuzina Branković". Pre oko godinu dana, učenike ove gimnazije je grupa njihovih vršnjaka vređala, a zatim gađala kamenjem. Razbili su staklo na ulaznim vratima, a đaci, među kojima srećom nije bilo povređenih, bili su uplašeni i uznemireni. Događaji poput ovog pokazuju koliko je važno govoriti i raditi na zaštiti manjina

Migrantska kriza

Mora i zidovi

Dok se zbog izbeglica prolivaju suze licemerne samilosti, na granicama širom sveta niče sve više žica koje treba da ih zaustave. Broj izbeglica premašuje devetnaest miliona, što je najviše nakon Drugog svetskog rata

Intervju – Miša Gleni, moderator razgovora srpskog i albanskog premijera

Zašto je Vučić miljenik Zapada

Zanimljivo je i da Vučić i Rama imaju koordinisan nastup prema EU, što nije ostalo neprimećeno. Za evropske lidere je važno da Vučić ostane na putu evropskih integracija i da se održi dijalog sa Prištinom, a ozbiljnu ulogu ima i izbeglička kriza, zbog geografskog položaja Srbije. Potrebna im je njegova saradnja. Trenutno imamo Bregzit, imamo Italiju koja je u vrlo teškoj situaciji, katastrofu u Grčkoj, bezbednosne pretnje... Sve to Vučiću daje prilično manevarskog prostora, jer bez obzira na njegove autokratske tendencije, Zapadu sada nikako ne odgovaraju nestabilnost i haos na Balkanu

Evropske integracije Srbije (11)

U svemu je ekonomija

Nastala kao zajednica za ugalj i čelik, kasnije kao ekonomska zajednica, Evropska unija je pre svega zasnovana na ekonomskim principima, a gotovo sva poglavlja tiču se ekonomije, direktno ili indirektno. Već iz naziva više od polovine pregovaračkih poglavlja to je i očigledno. Tri od tih 19 tiču se oporezivanja, ekonomske i monetarne politike i statistike. Obuhvaćeni su poglavljima 16, 17 i 18

Vreme broj 510, 12. oktobar 2000.

Veliki preokret

Odlaskom Slobodana Miloševića otklanja se velika prepreka ka budućnosti, ali demokratske snage gube i svoj veliki izgovor. Kako se u jednoj povećoj tuči skrunio režim i da li će njegova demontaža biti uspešno nastavljena