VREME BR. 11| 7 JANUAR 1991.

Stav – Sav značaj Ševardnadzea

Tri »nemačke« knjige

Rat, i mir, i džak krompira

Literatura uvek iznova pokazuje da su uspon i pad nacizma, Drugi rat i njegove dugovečne posledice, i dalje centralna tačka 20. veka, s živim odjecima sve do današnjice

Mediji i politika

Svojeručno hapšenje

Vest o hapšenju nesumnjivo je dobra. Međutim, svi oni koji su je pozdravili, morali su – u ime Ustava, zakona, demokratije – da napomenu kako u toj priči ima jedno veliko ali

Zoom

Obaranje cene – Kakva je veza između prištinske takse i vanrednih izbora

Privrženost dijalogu svakako je dobra stvar, samo što se postavlja pitanje da li je to posledica iskrenog opredeljenja ili nekog Vučićevog obećanja

Intervju – Gojko Božović, izdavač i pisac

Primenjena književnost

"Nekada su pisci bili važne i prepoznatljive javne figure, pa su bile važne i njihove knjige. Danas popularne javne ličnosti rentiraju svoju poznatost pišući knjige, ali to, po pravilu, nisu pisci, niti su njihove knjige deo književnosti"

Velika Britanija – U raljama Bregzita

Brutalan poraz Tereze Mej

Šefica britanske vlade pretrpela je sa svojim sporazumom sa Briselom za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije brutalan poraz u Donjem domu britanskog parlamenta: 432 poslanika bila su protiv, samo 202 za. To je najveći debakl koji je jedan britanski premijer ikada doživeo u parlamentu

Intervju – Branka Prpa, istoričarka

Intelektualna svest je nesretna svest

Ono što je napravljeno krajem dvadesetog veka bio je pakt za rušenje Jugoslavije, kao što je na njegovom početku postojao savez za njeno stvaranje. Proces se obrnuo. Ali ovde se ne sme u istorijskim ni u bilo kojim drugim analizama smetnuti sa uma jedan moment. A to je da je Jugoslavija srušena od njenog vladajućeg vrha. Narod se, zapravo, nikad o tome nije izjasnio

Španija – Duga senka Fransiska Franka (1892–1975)

U slavu krstaških mučenika

Odluka Vlade Španije da se iz "Doline palih" ekshumiraju posmrtni ostaci generalisima Franka probudila je stare strasti i podsetila na to koliko je zemlja i dalje nepomirljivo podeljena po pitanju "Vođe Španije po milosti božijoj"

Podele

Od istorije ništa ne učimo

Samo par nedelja nakon Makronovog govora u odbranu "moralnih vrednosti" u samom srcu Francuske buknuli su "Yellow Vests"(Žuti prsluci) protesti inicirani dugogodišnjim padom ekonomskog standarda

Evropsko jedinstvo pred iskušenjima

Vraća li se točak istorije unazad

Ono što je u ovom trenutku krize važno jeste da se ojača narativ o Evropskoj uniji kao o mirovnom projektu

Branka Prpa – Srpski intelektualci i Jugoslavija 1918–1929, Clio 2018.

Nastajanje i nestajanje jednog ideala

"Nije, po sto puta nije Jugoslavija zemlja, nego je Jugoslavija jedan ideal. Sjutra kad državne granice opašu sve naše pokrajine, Jugoslavija neće biti ostvarena, nego će je tek trebati ostvariti" citirano prema brošuri O desetogodišnjici oslobođenja i ujedinjenja, Subotica 1929, str. 18

Francuska – Pobuna »žutih prsluka«

Puna čaša jeda

Sve je navodno počelo kada je tridesettrogodišnji traktorista Erik Dru iz departmana Sena-Marna preko Fejsbuka pozvao na protest zbog uvođenja eko-takse na gorivo. Nedugo zatim predsednika Emanuela Makrona je stigao masovni revolt "žutih prsluka" širom zemlje protiv koga se pokazao nemoćnim i koji je doveo u pitanje njegovu vlast

Intervju – Borko Stefanović

Pokušaj ubistva neistomišljenika zove se fašizam

"Vlast ne treba da bude srećna zbog ovog što mi se dogodilo. To je pokazalo da su neke linije u ovoj zemlji pređene i da više nema neutralnih. Prosto – ili će sledeći put doći po vas ili ćemo se svi ujediniti i promeniti Srbiju nabolje demokratskim načinom. Ako im je bila poruka da nas zaplaše i tako zaustave – nisu uspeli"

Hans-Johen Šajdler, svedok vremena

Ako ćutiš, već si pobeđen

"Dobro sam poznavao Brehta četiri godine, dok sam još bio student, bio sam član ansambla u Istočnom Berlinu i glumio sam u njegovom komadu Život Galilea Galileja", kaže za "Vreme" Hans-Johen Šajdler. "Obišli smo celu Evropu. Bio je veliki učitelj, strog. Imam snimak u telefonu, kako mi se obraća, hoćete da čujete?" Slušam Bertolda Brehta koji daje savete o glumi, nisam zamišljala da tako zvuči. "Moja uloga je bila uloga Galilejevog sina. Kada smo pravili one letke, a i mnogo puta kasnije u životu, setio sam se jedne rečenice odatle – ko ne zna istinu, on je samo glup, ali ko je zna i laže, taj je zločinac"

Politička klima – Ugalj

Energetska unija za razvod od uglja

Kada je Evropska komisija predložila EU Strategiju o Energetskoj uniji 2015. godine, postavljena je vizija za preoblikovanje energetskog sistema Evropske unije i udaljavanje od ekonomije zasnovane na fosilnim gorivima. Tri godine kasnije – analiziramo šta je Energetska unija donela u EU i jugoistočnu Evropu (JIE)

Evropa – 11. 11. u 11

Makron i stari demoni

Dedovi nam se verovatno prevrću u grobu zbog načina na koji je predsednik Francuske Emenuel Makron obeležio stogodišnjicu kraja Prvog svetskog rata, prilagođavajući proslavu svojim ambicijama: da on bude objedinjujući faktor u Evropskoj uniji koja puca po šavovima. Prepreke njegovim evropskim ambicijama su rejting koji mu u Francuskoj sve više opada i to što mu nedostaje jedna sitnica – snaga nemačke privrede

Roman

Vrelina asfalta, seksa… i džihada

Iako posvećen smrtno ozbiljnoj temi, Laruijev roman pršti od specifičnog ironijskog naboja i predstavlja dragocen insajderski uvid u jedan od akutnih problema savremenosti

Evropa – Hrišćanstvo pod znakom pitanja

Vladari, vlast i božja volja

Oko sedamdeset odsto Evropljana se danas izjašnjava kao hrišćani. Ali da li je, uprkos tome, Evropa zaista hrišćanska

Istraživanje – Etničke netolerancije u Evropi

Opasni koktel

Istraživanje Pju centra ukazuje da je ksenofobija veća u istočnoj, "novoj Evropi" nego u "staroj", zapadnoj Evropi, što ne znači da tamo nema indicija o značajnom nivou etničkih neprijateljstava

Zoom

Ljubi ga majka – Neko je lupio šakom o rejting tablu i odjednom su se pojavile slike Aleksandra Vučića kad je bio beba

Nema tog trika koji nije dobrodošao u svrhu povećanja popularnosti, a ovo, barem meni, liči na gest političara kome su oni što ga svaki dan mere dojavili da se broj pozitivnih ocena (oko 38 odsto) opasno primakao broju negativnih ocena (32 odsto)

Uspomena – Milena Dravić (1940–2018)

Ostavila nam je odu životu

Mnogo šta što je činila, govorila bilo je tako postojano, snažno i dostojanstveno, sazdano od onoga što zovemo građanska hrabrost. Bez obzira na cenu

Kultura sećanja – Vučićev Zakon o informisanju

Račun koji nikada neće zastariti

Realizator čitavog tog zakonskog projekta, tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić, u međuvremenu je nagrađen pozicijom koja mu danas omogućava da modernijim metodama i prilično potkovan dodatnim veštinama pokuša da sa zemljom sravni ono što nije uspeo od oktobra 1998. do oktobra 2000.

52. Bitef (2)

Blato, Rusija i tri smrti

Grand pri "Mira Trailović" predstavi Zaostavština, komadi bez ljudi, Specijalna nagrada "Jovan Ćirilov" ravnopravno Večnoj Rusiji i Rekvijemu za L. – nagrade su žirija ovogodišnjeg Bitefa. Publici se najviše dopala predstava Svita br.3 "Evropa"

Tribina »Vremena« i Fondacije »Fridrih Ebert Srbija«

Šta kupujemo i kome da se žalimo

Zakon o zaštiti potrošača u Srbiji je donet 2014. godine. Kako izgleda primena zakona, ima li prostora za poboljšanja, kao i na šta se najviše potrošači žale? Odgovore na ova pitanja probali su da daju Višnja Rakić, pomoćnica ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Goran Papović, član Nacionalne organizacije potrošača (NOPS), Mirjana N. Stevanović, novinarka dnevnog lista "Danas" i Jovan Jovanović, član Centra za zaštitu potrošača Forum

Bitef (1)

Možemo li mi bez nas

Od 15. do 22. septembra u Beogradu traje 52. Bitef. Svet bez ljudi, u prvih pet od deset predstava Glavnog programa

Nuspojave

Jogurt na vodi

Šta nam dve "provale" koje su izrekli predsednik Srbije i predsednica Hrvatske govore o naravi njihove vlasti, ali i o temeljima na kojima ona počiva

Intervju – Dragan Živadinov, reditelj

Učiniti zlo nervoznim

"Reč kolaboracija je prividno nedužna, ona znači saradnju, a ja bih hteo sto puta da ponovim – istražujem nacionalno i nacizam. Verujem da poznajete onu definiciju jezika kao glavnog stuba nacionalne svesti – jezik je dijalekt koji namećemo i potvrđujemo uz pomoć naoružane vojske, uvek na silu"