Emigranti u Grčkoj

09.februar 2011. Georgios Stamkos, Milica Kosanović

Preko minskih polja kroz „rajsku kapiju“

"Zovite me Murat", rekao nam je pedesetogodišnji Turčin u pograničnom gradu Jedrene, udaljenom desetak kilometara od grčko-turske granice. "Znam svaki kamen na granici. Niko od onih koje sam ja preveo preko reke Marice, nije nikada uhvaćen." Murat je čitavu deceniju za 100 dolara po glavi ilegalno prevozio emigrante iz Azije i sa Bliskog istoka u Grčku. Sve dok ga nisu "otkucali". Samo na potezu od 12,5 kilometara gde Marica zavija na tursko tlo, spoljnu granicu EU dnevno ilegalno pređe između 100 i 200 imigranata

Socijalno pitanje

09.februar 2011. Dimitrije Boarov

Juriš na budžet

Bilo je u Srbiji ranijih godina i težih vremena, veće inflacije, više štrajkova i uličnih demonstracija nego što svega toga ima početkom ove 2011. godine, ali je ovoga puta izrazito raširen sveopšti osećaj velike krize. Zašto? Pitanje je teško, a odgovor nešto lakši. Ovoga puta vladajuće snage nemaju ni priču sa kojom bi mogle bar primiriti nezadovoljni narod

26.januar 2011. Đorđe Jakimović, elektronskom poštom

Gradski separatizam

"Po volji – masakr, genocid, holokaust"; VREME 1046

Srpsko-evropska posla

26.januar 2011. Aleksandar Ćirić

Nasušna voda

Stručnjaci se danas uveliko slažu da su evropski klimatski okviri u proteklih 10.000 godina bitno uticali da Evropa u jednom dugom istorijskom trenutku postane obrazac globalne civilizacije. Možda je preterano dodati, ali samo zato što nije imala problema s – vodom

Prevrat u Tunisu

19.januar 2011. Miroslav Višnjić

Strah od zarazne neposlušnosti

Unutrašnjost zemlje, grad Sidi Buzeid, jutro 17. decembra, kao i svako zimsko jutro, toplo i sunčano. Pred svojom kućom dvadesetšestogodišnji piljar sa univerzitetskom diplomom Mohamed Bozizi sprema svoj "dućan" na dva točka, da krene na posao. Zaustavlja ga policijski džip, policajci mu uništavaju kolica. Mohamed ide po kantu benzina, polije se i zapali na gradskom trgu. Tako je sve počelo

Mađarska na udaru EU

19.januar 2011. Gabor Štajnic

Brnjica za medije, porez za strance

Novi Medijski savet (mandat 9 godina, svih 5 članova iz vladajućeg Fidesa) može da menja zakonske propise, da ih tumači kako hoće i odmah i po sopstvenom nahođenju kažnjava medije: televizije sa najviše 800.000 evra, a novine ili internet portale do 90.000 evra. To doprinosi autocenzuri potencijalnih kritičara vlasti premijera Viktora Orbana. Ali, to ni izdaleka nije sve, čime zemlja koja trenutno predsedava EU nervira Brisel

Tržište naftnih derivata

19.januar 2011. Zoran Majdin

Domaće, prljavije i jeftinije

Za razliku od standardnog formata Člana 9. Zakona o akcizama kojim se određuje visina akciza na goriva po grupama – benzin, dizel, tečni naftni gas…, u poslednjoj izmeni Zakona o akcizama propisane su različite akcize unutar iste grupe derivata: akcize za "neevro" goriva koje proizvodi NIS sada su niže od akciza na goriva sa "evro" prefiksom – za dizel dva, a za benzin četiri i po dinara. O čemu je reč, o monopolu koji je, kao, ukinut, ili (samo) o "tetošenju" kompanije-mezimčeta

Iz ličnog ugla – Srbija 2011.

12.januar 2011. dr Dušan Pavlović

Šta će biti parola na izborima

DS već ima istoriju žrtvovanja premijerskog mesta zarad "višeg cilja". Kao i 2007. godine, demokrate će i sada lakše prihvatiti premijera iz druge stranke ako njima ostane mesto predsednika države. Naprednjaci to ne mogu da kopiraju, jer ako izađu kao najjača stranka, oni jednostavno moraju da misle da su ovlašćeni na mesto premijera

Intervju – Boris Barjaktarović, potpredsednik Vlade AP Vojvodine

29.decembar 2010. Ana Radić

Šansa za profit od »putarine«

"Primeri projekata koji se nalaze u Dunavskoj strategiji izabrani su tako da imaju širi značaj od nacionalnog, jer upravo u tome i jeste smisao makroregionalnih strategija"

Intervju – Ričard Kenvej, Evropsko superkompjutersko partnerstvo (PRACE)

28.decembar 2010. D. Stojiljković

Evolucija u evropskom ekosistemu

U velikoj evropskoj mreži superkompjutera, koju naučnici danas koriste kako bi predvideli događaje i napravili za ljudski mozak nemoguće proračune, nalazi se i Paradox, superkompjuter iz Laboratorije za primenu računara u nauci Instituta za fiziku u Beogradu