Svetsko prvenstvo u košarci

Čudo u Madridu

Niko nije mogao ni da pomisli da će reprezentacija Srbije igrati finalnu utakmicu na Svetskom prvenstvu u košarci. I sami igrači su ponovili nekoliko puta da prolaze kroz najlepše trenutke u svojim karijerama i da na finale nisu ni pomišljali. Mada je naša reprezentacija imala u prošlosti i veće uspehe, sa ovim rezultatom je teško bilo šta porediti. Sa trenerom debitantom i svim problemima koje smo imali pre prvenstva, finale je ravno čudu. Sledeći cilj ovog tima je Evropsko prvenstvo 2015. godine i plasman na Olimpijske igre u Rio de Žaneiru 2016. godine

UNICEF – Istraživanje o sreći

Srećne i nesrećne porodice

Sreća nije termin koji koriste političari, mada bismo sreću mogli da definišemo kao "smisao i svrhu života". Istraživanje UNICEF-a u Srbiji treba da pomogne pronalaženju sreće u porodici

Lazarevac – Kolo mira za Ginisa

Falilo je za goluba i pucanj iz topa

Ne bilo amfibija, pontonskih mostova, ali sve je prštalo od čuvanja tradicije, od svečanog defilea 2000 učesnika do aviona na nebesa, vojvode Miše, sa ađutanti, na bini. Do rekorda je falio samo taj golub, koga je, da je sreće, mog’o i vojvoda Toma da pusti

Rang-liste

Pazi gde se rađaš

Nemačka i Sjedinjene Američke Države, na koje se najčešće pomisli pri "izboru" idealne zemlje za rođenje, nalaze tek na 16. mestu svetske liste. I pritom, dele ovo mesto. Srbija na ovakvoj listi zauzima osrednje 56. mesto. Da li je pitanje rođenja u nekoj državi i time stečenog državljanstva jedno od najznačajnijih pitanja epohe koja dolazi?

TV manijak

Rečnik autocenzure

Hajde da olakšam posao kolegama i koleginicama i predložim listu tema i izraza koje nije lepo koristiti ako želite da vas voli Vlada!

Srbija–Austrija – Aspekti bilateralnih odnosa od 1836. do 1914.

Beleške burnih odnosa

U ponedeljak, 8. septembra, u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu otvorena je izložba posvećena austrijsko-srpskim odnosima od 1836. do 1914. pod naslovom "Beleške burnih odnosa". Izložbu su organizovali Austrijski kulturni forum Beograd, Institut za savremenu istoriju i Muzej grada Beograda. Autori, doc. dr Hanes Lajdinger sa Univerziteta u Beču, dr Danilo Šarenac, naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju, i Vladimir Tomić, viši kustos Muzeja grada Beograda, nastojali su da ovom izložbom dokumentarne građe i umetničkih dela, kao i pratećim, vrlo iscrpnim katalogom izložbe, predstave mrežu gusto isprepletanih, bliskih, ali u isto vreme komplikovanih odnosa dva naroda i dve zemlje, ne zanemarujući ni političke suprotnosti koje su 1914. dovele do rata. Sa dozvolom organizatora donosimo deo teksta iz kataloga izložbe koji je napisao jedan od njenih autora

Siromaštvo

Indeks bede

Srbija je 79. na listi najbogatijih država sveta, ima 100 multimilionera, a prema Indeksu bede je 6. u svetu

Lisica i ždral

Iznenadni gost

Dok se Toma Nikolić vojvodski baktao sa redakturom ćiriličnog besplatnog udžbenika za malene Bunjevce, glumac Depardije posetio je predsednika Vlade, ministra kulture i gradonačelnika

Tarife, monopoli i ostali problemi

Notari na oltaru politike i zloupotreba

Čitajući nove zakonske odredbe o notarskim naknadama, sasvim je jasno da će građane cela priča koštati više no ranije, iako u svemu tome nikad nije bilo reda

Intervju – Ivan Ikić, reditelj

Ideologija straha i nemoći

"Meni je bilo važno da u filmu bude ispričana iskrena priča o društvenim otpadnicima, navijačima, tinejdžerima kojih se društvo stidi i doživljava ih kao varvare... Da kad izađeš iz bioskopa možeš da kažeš ‘meni se ovo ne sviđa’, ali ne možeš da kažeš ‘to ne postoji i to je ni o čemu’"

Godišnjice – Vek i po Branislava Nušića

Od Lazara do Šekspira

I poreklom i životnom sudbinom Nušić je paradigmatičan pisac Balkana. Ceo svoj život on je živeo unutar granica jednog sveta, svog sveta, sveta koji bismo mogli nazvati balkanskim. To je Balkan, rečima Bore Glišića, u kome se sintetizira "integralno mediteranska kultura", a u opusu samog Nušića se odslikava ona promašena mogućnost naše nesuđene renesanse

Lični stav – Konferencija o Zapadnom Balkanu u Berlinu

Primiće nas u EU kad budemo kao oni

Prvi put u poslednjih dvadesetak godina, na Konferenciji o Zapadnom Balkanu u Berlinu dogodilo se da su sve zemlje shvatile koliko su, u stvari, ekonomski male kada se posmatraju odvojeno i koliko više vrede i mogu da postignu ako se zajednički pojavljuju kao region. To su najbolje razumele dve najmlađe vlade, srpska i albanska. Dvojica premijera došla su sa konkretnim predlozima koji podrazumevaju regionalnu saradnju i regionalne projekte

Telekomunikacije

Ima li besplatnog rominga

Na sastanku regulatora u Skoplju (21. avgusta) zemlje Jugoistočne Evrope i to Srbija, Crna Gora, BiH, Makedonija, Albanija i Turska dogovorile su se da postupe slično kao i EU, odnosno da ograniče cene rominga u regionu. Ostavljeno je tridesetak dana za konsultacije i dogovoreno je da se ponovo nađu na Infofestu u Budvi (od 28. septembra do 4. oktobra) gde će objaviti svoje namere

Problem readmisije

Veoma težak položaj povratnika

U okviru projekta "Izgradnja kapaciteta institucija uključenih u upravljanje migracijama i reintegraciju povratnika u Republiku Srbiju" profesor Slobodan Cvejić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, uradio je Anketu o potrebama povratnika u Republiku Srbiju koju "Vreme" priređuje u ovom broju

Kosovo i Metohija

Podrška Prištine povratku je samo deklarativna

"Još uvek postoje lokacije koje interno raseljena lica ne mogu da posete, a lokalne vlasti ne pokazuju spremnost da omoguće građanima da posete svoje domove, da učestvuju u različitim forumima i da se vrate ako to žele"

Iz drugog ugla

Značaj Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja

O problemima i pitanjima povratka u Hrvatsku za "Vreme" piše Mirela Stanić Popović, predstavnica Državnog ureda za obnovu i stambeno zbrinjavanje Republike Hrvatske

Intervju – Vladimir Cucić, Komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije

Pitanje održivog povratka je pravno pitanje

"Da bi povratak bio održiv, povratniku je potrebno da ga lokalna zajednica prihvati. Može država da se deklariše kao ambijent u kome nema nikakvih prepreka, ali ako naši povratnici u Lapcu, na Baniji, Kordunu nemaju posao i školu za dete, ako nemaju pristup javnim službama, ambulantu ni autobus da odu da najbližeg mesta, onda nema ni uslova za održivi povratak"

Intervju – Igor Marojević. pisac

Odlaganje poraza

"Književnost je unapred izgubljena borba protiv opštih mesta; ne samo protiv uvreženih i nepreciznih idioma nego i protiv tipskih, jednostranih predstava o određenim temama, raznih mentalnih šortkatova. Svaka uspešna knjiga samo odlaže poraz"

Lični stav

Kako da spasemo Srbiju

PKB ne treba prodavati, već povećavati proizvodnju i sačekati da se pojave strateški partneri sa kojima ćemo zajedno ulagati

Izložba – Slike i crteži Danice Jovanović (1886–1914)

Prekinuta linija

U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu prvi put se predstavlja opus Danice Jovanović, nepravedno zaboravljene slikarke koja se uz Nadeždu Petrović može smatrati jednom od najboljih predstavnica srpskog modernizma. Izložba svedoči i o njenom tragičnom životu – imala je svega 28 godina kada su je septembra 1914. austrougarski vojnici uhapsili i sa grupom talaca streljali podno Petrovaradinske tvrđave

Intervju – Zoran Živković

Populistička patetika kao zamena za reforme

U svojoj političkoj nezrelosti, možda su se oni koji danas Vučića upoređuju sa Zoranom Đinđićem jedno vreme zaista nadali da će mu na taj način dati vetar u leđa, da će ga okuražiti i podstaći da se transformiše u reformatora. Sa druge strane, sam Vučić ne odustaje od tih poređenja, trudeći se da se javnosti predstavi kao nekakav hibrid Zorana Đinđića i Vladimira Putina. Hoću da kažem da u svom izokrenutom ogledalu Vučić sigurno sebe sa jedne strane vidi kao reformatora, a sa druge kao čoveka čvrste ruke koji donosi važne državničke odluke. Naravno da ni jednom ni drugom svom uzoru Vučić nije ni do članaka

Na licu mesta – Jarinje

Čuvari prelaza

Kako je slučaj namestio da susret revnosnog policajca i grupe novinara iz Beograda otkrije državno maltretiranje građana koji žive južno od Ibra

Dobrovoljci i plaćenici

Četnici u Ukrajini

Pošto smo mesecima gledali na televizijama kojekakve bradate likove sa šubarama i kokardama i slušali izjave njihovih "komandanata" iz Srbije da je to "bratska pomoć" ruskom narodu na istoku Ukrajine, premijer Vučić osetio je potrebu da interveniše. Ta intervencija otvorila je više pitanja nego što je dala odgovora

Tekeriš – 100 godina od Cerske bitke

Letnje Bogojavljenje

Kompletna vlada u stavu voljno saslušala Premijera, a ondak zajedno sa njim odgledala kompletan Vitezović+Ajdačić Umetnički program. Premijeru svi dali aplauz, svi zaslužuju visoku ocenu, ali najbolje – Vulin mu ni prići, magistar Velimir načisto podbacio – za još jednu disertaciju, aplaudiro ministar dr Stefanović

Prvih sto dana postpoplavne obnove-izgradnje

Kratka istorija najavljivanja

Otkako je sredinom maja udarila ona vodurina, zajednički sadržalac izjava svih zvaničnih i nezvaničnih tumača namera/postupaka višnje vlasti, može da se svede na "ova država je ozbiljna", "ova država vodi računa o svojim građanima", "ova država neće dozvoliti ovo", "ova država će se pobrinuti za ono", "samo da se usvoji ovo", "samo da još ono", ali i da će "prvog septembra deca krenuti u škole", da "do oktobra niko neće biti bez adekvatnog krova nad glavom", da će putevi i pruge biti dovedeni u red, da će struje biti dovoljno i sve tako to

Ministarka u ulozi »opozicije«

Glas iz trbuha

U kvizu bi rekli, milion za onoga ko pogodi da li su izjave Zorane Mihajlović ishitrene ili pak namerno proturene u javnost da polete kao probni balon ili kao "puštena buva" u najtešnjem dogovoru sa premijerom

Javni beležnici

Nota proizvoljnosti

Od dvanaest imenovanih javnih beležnika za teritoriju Prvog osnovnog suda u Beogradu – opštine Stari grad, Savski venac, Palilula, Vračar i Zvezdara – deset su kandidati koji su ispit položili u poslednja tri ispitna roka