Bilo je to mesto na kojem su generacije ljudi živele i umirale. Ti ljudi su razmišljali o svetu koji ih okružuje, svađali se, mirili, voleli, pevali… Menjali svoje običaje i verovanja kako su eoni proticali. Ipak, od njih nas deli provalija u vremenu
Da bi se govorilo o uzrocima moralnog, istorijskog, društvenog i ekonomskog sloma srpskog naroda, potrebno je uporediti zapažanja, analize, iskustva i upozorenja onih ljudi koji su iz ugla psihologije, antropologije, istorije, sociologije i književnosti slali svoja upozorenja i opomene. Zbog toga su njihova mišljenja bila osnova i nekih mojih zapažanja koja želim da ovom prilikom istaknem. Ubeđen sam i nepokolebljiv u svojim uverenjima da ovom našem stanju mora postojati neki dubok uzrok i da su osnovni uzroci pre svega u nama samima. Zbog toga sam se odlučio da u ovom tekstu ne iznosim samo svoja razmišljanja nego da ih argumentujem i mišljenjima nekih naših istaknutih ljudi, pre svega Jovana Cvijića, Ive Andrića, Slobodana Jovanovića, Jovana Skerlića, Vladimira Dvornikovića i Vladimira Velmara Jankovića
Mada je spisak zahteva demonstranata posle predsedničkih izbora bio podugačak, mada se spontanost isprečila pred njih kao ozbiljnija prepreka, protesti protiv diktature bi, u slučaju da biramo politički događaj godine, svakako bili u najužem izboru. Zato što su baš njihove mane, dugačak spisak zahteva i spontanost, istovremeno bile i njihove glavne vrline
Učimo čitav život, nešto iz knjiga, nešto od ljudi, nešto iz iskustava i grešaka, češće svojih nego tuđih. Iskustvo je danas na ceni
„Ma iz kojih pozicija i ma s kakvim namerama razmišljamo o Jugoslaviji, neizbežan je zaključak da je ona, u oba svoja života, bila okvir za emancipaciju i modernizaciju svih jugoslovenskih naroda i da su se u okviru nje konstituisale buduće republike, danas države, kao i da su najveći uzleti svih pojedinačnih naroda ostvareni upravo u toj zemlji. Kako kaže Mari Žanin Čalić, Jugoslavija je bila najozbiljniji modernistički poduhvat na ovim prostorima, a sve što se dešavalo od kraja osamdesetih i što se dešava i danas, u svojoj suštini je antimodernističko i vraća nas čitav vek unazad"
Od zatvaranja balkanske rute u martu 2016. godine, za mnoge izbeglice i migrante Srbija se, mada planirana kao usputna stanica, pretvorila u privremeno boravište. Neki su u našoj zemlji već duže od godinu dana, a među decom koja žive u prihvatnim i tranzitnim centrima ima učenika koji se školuju u Srbiji već drugu školsku godinu
Puzanjem se u naše živote uvlači normativni sistem koji ne razlikuje dobro od lošeg, istinu od laži, pravdu od nepravde
"Dogovor treba da postignu najuticajniji, a to su predstavnici Demokratske stranke, predstavnici Pokreta slobodnih građana i čovek koji ima iskustvo u upravljanju Beogradom, gospodin Đilas. Podršku treba potom tražiti i od ostalih aktera u ovom delu opozicije. Dakle, evropska opozicija da ide u jednu, pobedničku kolonu"
Televizija se evidentno menja ogromnom brzinom u različitim pravcima. Operateri mobilne telefonije su to shvatili
Najopštiji zaključak i utisak o manifestaciji "Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10" onih koji je organizuju i realizuju je – dobro je što postoji, bez obzira na to što ponekad ne privuče onoliko publike koliko se očekuje
Dve godine od kako je trebalo da bude završen, konačno je Klinički centar u Nišu svečano otvoren u prisustvu državnog vrha sa vrhovnim šefom na čelu. Ovom svečanom događaju prethodio je obilazak poslednje deonice na južnom kraku Koridora 10 od Caričine Doline do tunela Manajle, dugačke 26 kilometara, koja je lane konačno trebalo da bude završena, ali nije, mada ništa zato. Biće gotovo već sledeće godine, kao i sve ostalo što je trebalo da se završi prošle godine prema prvom, a ove prema drugom, inoviranom planu
Priča o politici kao, ipak, najstarijem zanatu, uz koji obavezno ide rečenica koju je, navodno, izgovorila Ćićolina napuštajući italijanski parlament – „Napuštam politiku i vraćam se časnom poslu pornografije" – ovih dana u Srbiji dobija novo poglavlje
Baš kada su svi pomislili da se ova godina završava uspehom koji je toliko godina iščekivan, bande koji su okupirale tribine potrudile su se da nas vrate u realnost – krvave glave na stadionima i oko njih slika su srpskog fudbala, a ne neočekivano dobri rezultati reprezentacije i klubova u Evropi
Da li bi gubitak prestoničkih izbora označio početak paranja čarape i otvorio pozamašnu poderotinu na slamarici u koju su ovi na vlasti tutnuli većinu svojih lukrativnih poslova, akcija i ambicija za budućnost
Ono što nam se dešava često deluje apsurdno, ali zapravo se odvija strogo po Zakonu idiotskih situacija
Promenu prema EU će doneti ovdašnji tradicionalisti, konzervativci koji su, kako Palma reče, sa Ivicom Dačićem 2008. godine prelomili i okrenuli se ka Evropi
Kolo je upisano na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Specijalnost i ključ ovog uspeha je sprega vladinog i nevladinog sektora
Nakon višemesečne bure zbog medijskog mraka i pritisaka na medije, aktuelna vlast odlučila je da Briselu objasni kako zapravo stoje stvari i statistički pokaže kako ovde ni govora nema o bilo kakvim problemima. Za domaćine su izabrani "Prijatelji Srbije", predvođeni evropskim parlamentarcem Francom Bogovičem, dok su u izaslanstvu sa srpskog dvora bili analitičari Dejan Vuk Stanković i Velimir Ćurguz Kazimir. Predstava je mogla da počne
"Ja sam prebrojao više od sto zakona važnih za usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije koji moraju da se usvoje do kraja 2018, od toga je osamdesetak trebalo da se usvoji do kraja ove godine. Usvojeno je nekih 15 zakona. Ove godine nismo imali prolećno zasedanje, od decembra do kraja aprila skupština nije radila. U izbornim godinama ovakvi planovi ne mogu da prođu jer se političari bave dobijanjem izbora"
„Ako intelektualci ne reaguju, onda primitivci uzurpiraju sve poluge vlasti. Ako se pravimo da je sve svejedno, onda je normalno da te nakarade iz devedesetih sa biografijama koje nikome ne biste poželeli presvuku svoja peta, sedma, deseta odela, izgovaraju proevropske fraze i budu lideri i ove zemlje i regiona u kome živimo. U svetu moralnih ljudi, u svetu ljudi koji reaguju, tako nešto je apsolutno nedopustivo. Ali pošto su se svi povukli, onda je normalno da imamo celu plejadu polusveta koji uživa na vlasti u Srbiji"
"Ja već 15 godina imam želju da napravim eksperiment – da dovedem švajcarskog sudiju kod nas da sudi, a našeg da pošaljem u Švajcarsku da vidimo kakvi će biti rezultati. Prosto, ja sam ubeđen da će taj Švajcarac da bude isti kao mi, ako ne bude i gori, a da će naš biti perfektan tamo. Sistem je taj koji te tera da radiš dobro"
Fale još samo sredina i krajevi, tu i tamo još ponešto, pa će građani Srbije, ako imaju neka posla tamo, ili samo onako da putuju, stizati do Budimpešte za dva sata i dvadeset četiri minuta, odnosno dva sata i pedeset, u stvari tri i po sata, a najviše petnaest minuta povrh toga, tu negde, oko preko… Neće, međutim, to da bude 2018, kao što nije bilo ni 2017, nego za tri-četiri godine, možda pet, a ako baš zapne neka bude i koja više, pa će moći da se kaže eto, tu smo negde
"Pogledate da je planirani budžetski deficit ove godine bio 30 milijardi, čujete ono što kažu da imamo bolje finansije, manji deficit od planiranog, pa onda vidite da samo u kapitalne rashode neće biti potrošeno planiranih 30 milijardi. I – eto, nema deficita. Tu već nestaje cela ta fama da je sve sada daleko, daleko bolje. Jeste, bolje je, svakako ne možemo da kažemo da je lošije, ali to nije neki fenomenalan pomak, jer su uštede pravljene na mestima na kojima ne bi smelo da se štedi", kaže za "Vreme" dr Goran Radosavljević
Domaći političari nikako da shvate da je Tviter deo javnog prostora. Ako postoji nešto što nikad ne bi izjavili na TV u, sva je prilika da će loše proći i na društvenim mrežama
Verovatno bi ovima što sad stupaju na izbornu scenu odgovaralo i da Vučić ipak raspiše republičke parlamentarne izbore, jer je veliko pitanje da li su jači sada nego što će biti za dve godine
Nije li odveć dugo prošlost bila naša kuća? Toliko je slavna i veličanstvena bila da smo je uvek voleli više od tadašnjosti (sadašnjosti), sad nam možda prvi put ne tako davna prošlost, u kojoj smo i sami bili hiperaktivni, postaje neprijatna
