Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi još je sredinom 2012. rekao da će uraditi sve što je potrebno da bi sačuvao evro. Poslednja u nizu mera ECB jeste upumpavanje 60 milijardi evra mesečno u evro zonu sve do septembra 2016. A, ako zatreba – i duže
Prolazeći teške procedure za dobijanje posla, stotine devojaka i poneki momak iz Srbije rado odlaze da budu stjuardese i stjuardi u svetskim avio-kompanijama
Nedavno je do mejnstrim medija stigla neka naučna studija koja nudi dokaz da duša ne postoji. Uz sve poštovanje prema nauci, kako da im verujemo kad znamo da je Kemal Monteno bio ovde, među nama
Početkom ove godine umro je Mladen Markov (1934–2015), pisac, publicista i novinar, autor knjiga Banatski voz, Isterivanje boga, Pseće groblje, Starci na selu, Smutno vreme, Ukop oca i drugih. Iz piščeve zaostavštine objavljujemo njegove autobiografske zapise nastale na temelju razgovora koje je vodio sa Milošem Jevtićem za Radio Beograd. U njima se Markov osvrće na svoje odrastanje u Banatu u vremenu okupacije, mladost u poratnim danima, kao i na početke svoje novinarske i spisateljske karijere
"Nad ‘Politikinim Zabavnikom’ se stalno nadvijaju sumorni oblaci. Sećam se da je pitanje njegovog ukidanja bilo živo i pre deset godina, kada sam prvi put stao u red dobitnika ‘Zabavnikove’ nagrade za najbolje književno delo za mlade. Neizvesnost ‘Zabavnikovog’ opstanka samo je još jedan u nizu znakova koji opominju da u našem društvu nešto opasno ne valja. Tužna je zemlja u kojoj najveće tiraže imaju tabloidi čiji urednici ne bi smeli da budu bez nadzora psihijatrijskih stručnjaka. Da su našim društvom poslednjih četvrt veka upravljali oni koji su sa strašću čitali ‘Politikin Zabavnik’, danas bi nam bilo mnogo bolje"
"Šta da vam kažem, ceo život smo se svi pravdali... Mi zbog njega, on zbog nas"
Sve je više mladih sa Balkana koji avanturu i, za naše uslove, dobru zaradu traže radeći na velikim turističkim brodovima kao konobari, kuvari, prodavci... Kako izgleda takav život kroz oči jednog prosečnog mladića sa Mokre Gore?
Napadom na BIRN na konferenciji za novinare i kasnijom reakcijom na saopštenje iz Evropske komisije premijer Aleksandar Vučić je nastavio sa manirom gušenja medijskih sloboda u Srbiji. Ispada, prema Vučiću, da je on ugrožen u kontekstu slobode izražavanja jer "EU reaguje na njegovu običnu izjavu o tome da EU plaća nekoga ko ruši Vladu Srbije"; ispada da su medijske slobode ugrožene čim se neko usudi da kritikuje najmoćnijeg čoveka u Srbiji; ispada – na bizaran način – da su se novinari i građani koji se bune da je sloboda izražavanja ugrožena našli na istoj strani sa premijerom
Intervju koji je sa Oljom Bećković vođen dan nakon martovskih izbora 2014. ("Vreme", br.1211) završio se pričom o umoru od neizvesnosti i stalnoj zebnji od naslovnih strana. Rekla je tom prilikom da "postoje razni načini kako oni mogu da te se ratosiljaju i u tom smislu osećaš se kao u horor filmu". Ova tegobna slika pokazala se kao proročanska, jer je samo tri meseca kasnije vodila svoju poslednju emisiju na TV B92. Iako se "Utisak nedelje" emitovao od 1991. i ugostio, između ostalih, mnoge protivnike Miloševićevog režima, a kasnije i oponente svih potonjih vlasti, niko se do prošle godine nije dosetio da ga potpuno ukine. Kao mesto na kojem su se ukrštala različita viđenja naših života, "Utisak" je bio svojevrsni simbol civilizovanog dela Srbije, a način na koji je posle skoro četvrt veka uklonjen s ekrana postao je paradigma onoga u šta se Srbija ubrzanim tempom pretvara. Proglašavajući Olju Bećković za Ličnost godine, urednički kolegijum "Vremena" saopštio je da je autorka "Utiska nedelje" odigrala ključnu ulogu u odbrani slobode javnog govora, novinarske profesionalnosti i ljudske pristojnosti. O tome su, uostalom, svedočile i brojne nagrade koje je za svoj rad dobila – između ostalih, bila je prva dobitnica nagrade "Osvajanje slobode", a baš 2014. primila je nagradu "Vitez profesije", kao i najuglednije novinarsko priznanje, nagradu "Jug Grizelj". Koliko god impresivna bila, zvanična biografija Olje Bećković ipak ne otkriva koliko je bio dug i ponekad mučan put do "Utiska" kakvog smo ga znali, i do Olje kakvu poznajemo. U njoj se ne pominju limene papilotne i kombinezoni, učenje kako da se rukuje i veridba plastičnim prstenom, a ne objašnjava se ni kako jedan telefonski poziv ili jedna reč u komadu Tenesija Vilijamsa može sudbinski da utiče na nečiji život. Zvanična biografija takođe ne beleži kako se oseća majka čiji se sin – samo zbog njenog posla – nađe na naslovnim stranama tabloida, ali ni šta sve može da podrazumeva jedan poziv u Jajince. Upravo o tim temama – na prvi pogled nepovezanim sa zvaničnom biografijom – pričali smo s Oljom Bećković u poslednjim danima decembra.
Elektroprivreda Srbije je na tenderu za sanaciju najznačajnijeg rudnika u Srbiji dodelila posao konzorcijumu bez iskustva, čime je dodatno uvećala cenu čitavog posla
Po čemu je neko veliki državnik? Ma koliko bilo čudno, filozofi, istoričari, a još manje političari, na to pitanje nemaju odgovora. I tu se obično priziva poređenje sa velikim umjetnicima: imaju nekog demona u sebi, tj. nešto što ni oni ne znaju šta je. Podjednako su rijetki, jedni i drugi. Poznavaoci skoro jednoglasno smatraju Bizmarka najvećim državnikom modernog vremena. Uglavnom se slažu i da je De Gol najveći državnik dvadesetog vijeka. Već po ovome što je do sada uradio (i kako je uradio) izvjesno je da je Putin dominantna politička figura dvadeset prvog vijeka
Međunarodno pravo je pravo jačeg. Granice se crtaju mačevima. Tako je bilo i biće. Slaba je vajda od svečano potpisanih dokumenata o nepromenljivosti granica, od upozorenja da se pogromi i istrebljenja čitavih naroda ne smeju ponoviti. Često izgovaram reči sumnjive nade, koje se od mene, svedoka "onog strašnog vremena", očekuju. Radujem se što danas nema granica dok se vozim kroz Evropsku uniju, ali nije ih bilo ni unutar Rimskog carstva
Oktobra ove godine navršio se vek od rođenja Mihaila Lalića, a 30. decembra biće dvanaesta godišnjica njegove smrti. Odlomak iz većeg eseja koji objavljujemo podseća na opus ovog velikog pisca i svedoka Drugog svetskog rata
"Stereotipi se prilagođavaju svome vremenu. U doba krstaša kad su se Arapi i Evropljani susretali na Levantu, prijateljevali, ratovali, svadbovali, oni su izgradili neke zajedničke stereotipe koje i danas imamo i mi o njima i oni o nama..."
O Rebeki Vest, Stanislavu Vinaveru, Krleži, Đilasu, Titu, Kardelju, Rankoviću, Bakariću, Čolakoviću, Tuđmanu, Tempu, Ćopiću, Andriću, Crnjanskom, Selimoviću, Krajačiću, Kopiniču, Jovaniću, Dolancu, Mikuliću, Špiljaku, Krcunu, Milki Planinc i Dobrici Ćosiću. O Miji i Čkalji, Neli Eržišnik i Gertrudi Munitić, Čoli, Bori Čorbi, Slađani Milošević i Bošku Petroviću, Džiboniju, Severini, Husu i Baretu, Canetu, Kusti i Neletu, Bajagi i Stubliću, Arsenu, Gabi i Šerbedžiji, Dadi Topiću i Alki Vujici, Houri, Rambu i Pađenu, Miši Kovaču, Danijelu Popoviću, Vladi Kalemberu i Ismetu Kurtoviću, Igoru Mirkoviću, Hrvoju Horvatu, Dejanu Cukiću i Bori Radakoviću, Rundeku i Saheru, Josipi Lisac i Karlu Metikošu, Ivi Robiću i Vici Vukovu, Tompsonu i Oliveru Dragojeviću
Umesto da odu na Sejšele, politički turisti radije će da posete Nagasaki, Černobilj, "Nultu tačku" u Njujorku ili Belfast, Bliski istok, Kubu i Boliviju. Neki pak preferiraju mesta na kojima je izvršen genocid, ili već nekakav masovni zločin, kao što su Aušvic, Kambodža ili Srebrenica. Neki bi rado pošli putem genocida u Ruandi, a kada su već tu mogu da potraže i planinske gorile. Motivi za ovaj vid turizma su različiti, a veliko interesovanje za mesta savremenih masovnih zločina dovelo je do "diznifikacije" užasa i "ekonomije iskustva"
Veliki igrač ima tu sposobnost da prepozna nekoga ko će postati veliki igrač, čak iako ga nikada nije video na terenu. To se meni dogodilo sa Bobanom Petrovićem, a potom sam se setio kada se Dejan Bodiroga prvi put pojavio na treningu reprezentacije, a mi nismo ništa znali o njemu. Odmah sam mu prišao i terao ga da igramo basket jedan na jedan i tako smo počinjali treninge. Tako se ovoga leta to isto dogodilo sa Milošem Teodosićem i Bogdanom Bogdanovićem
Formula 2014: Prethodnike progone i njihove dugove proklinju, ali njihove mostove otvaraju, zadužuju se, a tvrde da štede, strance mole i kume, a kumova se odriču, svoje grehe zabašuruju, dok hvale sami sebe
Kada je "Rozeta" prišla na tridesetak kilometara od komete Čerjumov-Gerasimenko i lansirala "Filija" (velikog kao mašina za veš), a "Fili" uspeo da sleti na kometu, odgonetavanje porekla naše planete i Sunčevog sistema, kao i predviđanje njihove budućnosti, postali su bliži nego ikad. To što je "Orion" ("Apolo" na steroidima) dostigao impozantnih 6000 kilometara visine, obleteo dve kruga oko planete i bezbedno se vratio, što je počelo do sada najpreciznije trodimenzionalno "mapiranje" Mlečnog puta, a sonde "Maven" i "Mangalyaan" (američka i indijska) stigle do Marsa, dodatno je dalo krila nadi da čovečanstvo velikim koracima stupa u kosmos. Međutim, katastrofe letelice SpaceSheepTwo i rakete "Antares" pokazale su da je put u svemir još uvek težak i neizvestan
Za "Vreme" govori četvoro mladih, talentovanih i višestruko nagrađivanih muzičara koji su u prethodna tri meseca nastupali u Centru lepih umetnosti "Guarnerius" i beogradskoj publici predstavili svoja izvođenja klasičnih i modernih kompozicija
Na panelu u organizaciji Američke privredne komore (AmCham), predstavljeni su rezultati opsežnog tromesečnog istraživanja među članicama AmChama o poslovnom ambijentu u Srbiji, a govornici su se, između ostalog, osvrnuli na aktuelnu finansijsku konsolidaciju, dogovor sa MMF-om, uređenje državne administracije, parafiskalne namete i novi zakon o planiranju i izgradnji
Ako bi se ovih dana u Srbiji raspisao referendum o članstvu u Evropskoj uniji, 54,5 odsto građana Vojvodine bi glasalo za ulazak, od čega je 33,3 odsto sigurno u to, dok bi 21,2 procenata verovatno zaokružili "za". S druge strane, 18,7 odsto Vojvođana su sigurno protiv, a deset odsto njihovih sugrađana verovatno protiv. Zanimljivo je i da što su ispitanici stariji, to ukupna podrška EU integracijama raste. To je jedan od rezultata istraživanja "Informisanost građana Vojvodine o evropskim procesima", koje je Ninamedia sprovela u oktobru ove godine na uzorku od 1800 ispitanika starosti između 18 i 80 godina. Ono je pokazalo i da su građani, makar na rečima, spremni da zarad ulaska u EU izmene svoje životne navike (52,6 odsto), dok je 35,8 procenata građana spremno da se usavršava ili prekvalifikuje, a 35,5 odsto i da živi neko vreme nezadovoljavajućim životnim standardom. Najveći broj građana Vojvodine dosta realistično smatra da će Srbija ući u EU između 2020. i 2025. godine (46 odsto), 21 odsto ispitanih veruje da se to nikada neće dogoditi, a 20,6 procenata da će se to desiti brzo, u periodu 2014–2019. godine. Vojvođani procenjuju da će pristupanjem u EU situacija u Srbiji biti bolja kada je reč o ekonomskoj stabilnosti (50,1 odsto), ali lošija po pitanju troškova života (49,5 odsto) i cena namirnica (38,5 odsto).
U izdanju beogradske "Lagune" nedavno je objavljena knjiga Helebarde, helebarde, kremenjače, kremenjače, poslednji i jedini nedovršen roman portugalskog nobelovca Žozea Saramaga (1922-2010). Rukopisu romana dodati su delovi Saramagovog dnevnika iz poslednjih godina života, predgovor Fernanda Gomesa Agilere, kao i tekstovi Roberta Savijana, Luisa Eduarda Soareša i Gintera Grasa koji, neposredno ili posredno, raspravljaju o misteriji nedovršenog rukopisa, dotiču temu trgovine oružjem kojom se Saramago u romanu bavi, ili temu rata u današnjem svetu, i predstavljaju pokušaj da se rekonstruišu piščeva namera i ideja. Uz dozvolu izdavača, u ovom broju "Vremena" prenosimo predgovor romana
Na ulazu u Suboticu, u zapuštenoj ciglani, grejući se oko vatre, poslednje dane u Srbiji provode migranti sa Bliskog i Srednjeg istoka i severa Afrike. Slabo obučeni, gladni i žedni, čekaju pogodan trenutak da šmugnu preko mađarske granice i naprave jedan korak ka Zapadu gde ih, veruju, čeka bolji život. Jedini ko o njima svakodnevno brine je Tibor Varga, humanitarac i protestantski sveštenik
