Ako šovinizam i slepa mržnja onemoguće reformu i Jugoslavija stvarno počne da se raspada, to će običnim ljudima stvoriti pakao koji i ne pominju oni koji o tome govore sa neverovatnom lakoćom: prekid komunikacija, preseljenja, napetosti, diktature, možda ratove
Skoro svi industrijski giganti, od Triglava pa do Đevđelije, ubijeni su ili tek daju znakove života po istoj matrici kodnog imena "tranzicija": privatizacija, otpuštanje, zaduživanje, isisavanje kapitala, stečaj i likvidacija. Međutim, ova matrica je pukla na slučaju "Dita", nekad čuvene tuzlanske fabrike deterdženata i kućne hemije: posle višegodišnjeg natezanja sa vlasnikom i kantonalnim vlastima, kad se već činilo da spasa nema, radnici su izveli puč – iz fabričkog kruga su izbacili takozvani menadžment i na mišiće pokrenuli proizvodnju
Talas izbeglica koje očajnički traže spas u Evropi rizikujući život u pustinji i na pučini ćudljivog Mediterana, posledica je sedam velikih ratova i desetine nešto manjih sukoba koji se vode na Bliskom istoku i na severu Afrike, kao i apsolutnog siromaštva u kojem živi polovina stanovništva "crne Afrike"
Kiš je napisao da nije uspeo da pronađe, u Kovinu, u bolnici istoriju bolesti Eduarda Sama. Nestala je... Meni je o tome pričao u bašti Kluba književnika, onaj sto ispod kiselog drveta… Bili smo ostali sami u bašti. Devedesetih napisao sam dva-tri-četiri eseja o Kišu. Iz "efea". Gađao sam da pogodim gol iz kornera i retko bih pogodio. Ali zbog tog "efea" dospela je, dolepršala mi je u ruke Spomenica o desetogodišnjici Državne bolnice za duševne bolesti u Kovinu 1924–1934, izdanje uprave bolnice, štamparija R. Oberlajter, Kovin, 1934.
I ako je zvanično na snazi primirje, u utorak su se vodile žestoke borbe u strateški važnom gradu Debaljcevu. Mediji su javili da su proruske snage ušle u grad, da se puca sa svih strana, da se ukrajinski vojnici masovno predaju. Pitanje je da li predsednik Ukrajine Petro Porošneko može politički da preživi još jedan poraz
Sve je manje živih svedoka nacističkih koncentracionih logora. S njima, sa mnom, nestaće neposredno sećanje na taj nezamislivi deo ljudske istorije. Ja sam sedamdeset godina dobio na poklon. Nije moj problem, ali me zanima, kako će se u svetu, kako će se u Srbiji, obeležavati Dan holokausta kada nijednog logoraša ne bude više bilo
Oktobra ove godine navršio se vek od rođenja Mihaila Lalića, a 30. decembra biće dvanaesta godišnjica njegove smrti. Odlomak iz većeg eseja koji objavljujemo podseća na opus ovog velikog pisca i svedoka Drugog svetskog rata
Posle niza neuspešnih pokušaja da formira skupštinsku većinu i čitavog niza čudnih događaja koji uključuju privođenja, ucene, nepristojne ponude i trodnevni boravak odbornika u karantinu, sin predsednika Srbije uspeo je da postane gradonačelnik Kragujevca. Od brojnih teorija o tome šta će mu to u životu, najbliža pameti je ona po kojoj je Radomiru Nikoliću Kragujevac dat na tacni zarad mira na relaciji Tomislav Nikolić – Aleksandar Vučić
Megakruzer od 570 miliona dolara, čija je izgradnja trajala deset meseci, nasukan je zbog čiste razonode; dve i po godine vađen je iz mora, uspravljan i odvučen na rezalište, što je koštalo milijardu i po dolara, a trebaće još 22 meseca za njegovo demontiranje, sečenje i reciklažu
