Poseta srpske delegacije Lukojlovim rafinerijama u Volgogradu i Permu pokazala je da je ruska strana spremna za saradnju sa našom naftnom industrijom – ali da će odluke o stepenu te saradnje tek biti donete na najvišem nivou
"Moja uloga biće da nekoliko milijardi evra alociram na optimalan način za celu Grupu u zoni od Beča do Vladivostoka. Za mene je profesionalni izazov odgovor na pitanje da li ćemo među sadašnjih 600 i dodatnih hiljadu zaposlenih u Meridijan banci naći bar nekoliko stručnjaka koji će sutra biti šampioni svetskih finansija"
Bogoljub Karić, lider stranke "Snaga Srbije" ("Beta")
Prvonagrađeni rad na konkursu za spomenik modernoj Srbiji, koji bi trebalo da krasi prostor beogradske Slavije, veoma liči na rad poznatog japanskog arhitekte Tojoa Itoa Tower of Wind (1986) koji se nalazi u Jokohami
Unutar samog Iraka narod je naučio da bude strpljiviji. Posmatra i čeka šta će uraditi Amerikanci. I sve je više onih koji ulaze u pokret otpora. Suniti i šiiti, nekad na ivici građanskog rata, sada su ujedinjeni, u opoziciji u odnosu na okupatore, dok njihove policije razmenjuju reči ohrabrenja i namirnice
"Srbija, nažalost, ima ogroman kapacitet da bude u krizi, a da se ne promeni. Ima strahovit potencijal da oseća bol, a da se ne menja. To je neverovatno"
Šef Koordinacionog centra Nebojša Čović, koji je u Vladi već dugo zadužen za Kosovo i jug Srbije, možda bi najbolje mogao da posvedoči kako izgleda baviti se kosovskim pitanjem u nefunkcionalnoj i nedorađenoj državi u kojoj spremnost da se o tome ozbiljno razgovara postoji samo ad hoc (samo kada nekoga ponovo ubiju) i u kojoj ne postoji zvanična državna strategija o minimalnim i maksimalnim ciljevima, između kojih je kasnije moguće tražiti neko rešenje
Nakon par uspešnih nastupa kratkih filmova ovdašnjih mladih reditelja na svetskim festivalima, novonastala pozitivna energija morala bi biti podsticaj za ozbiljno razmišljanje i rad, sa ciljem da domaći film postane ono što je (po)nekad bio – kvalitetan, profesionalan i evropskog značaja
U rešenost SAD da krenu u rat ne treba sumnjati. U Zalivu se već nalazi četvrt miliona vojnika, a američki predsednik je nedavno na televiziji izjavio da Americi od Sadama Huseina preti neposredna opasnost i dodao: "Ako treba da delujemo, delovaćemo, i za to nam nije potrebno odobrenje UN-a"
"Podnosim ostavku na članstvo u Međunarodnom olimpijskom komitetu jer više nisam u mogućnosti da zastupam interese zemlje koju predstavljam."
Sada su američki eksperti i zvaničnici kako Bušove tako i Klintonove administracije saglasni da je puč neminovan, ali samo ako je neminovna i vojna intervencija. Ili, makar, ako SAD uspeju da ostave takav utisak
U pozadini protivljenja američkoj intervenciji svakako leži svest da je Irak posle Saudijske Arabije država s najvećim zalihama nafte u svetu i užas pri pomisli kako bi se rat odrazio na već uzdrmano svetsko tržište crnog zlata
Istorijska paralela koja se američkom predsedniku toliko svidela zapravo je neosnovana, jer, za razliku od "sila osovine", između Irana, Iraka i Severne Koreje ne postoji nikakvo savezništvo. Štaviše, Iran i Irak su od 1980. do 1988. godine vodili iscrpljujući rat u kome je poginulo više od milion ljudi
U nedostatku boljeg, svetski mediji uhvatili su se na američki mamac: rat kao TV spektakl. Operacije bombardovanja Avganistana, međutim, tek su mali deo onoga što treba uraditi da se 11. septembar ne bi ponovio. Pravi posao je dosadan, skriven i dugotrajan, sasvim neprilagođen zahtevima televizije
Od toliko bitaka koje se vode na raznim frontovima, diplomatskim, ekonomskim i vojnim, Buš mora što pre da pokaže neki uspeh, a izbora nema mnogo. Početak pravih vojnih operacija ne žele da otkriju ni NATO ni Bela kuća, diplomatski napori Vašington-Islamabad-Kabul nisu dali rezultate, pa je Bušu ostao ekonomski front
"Borci protiv globalizacije i prednosti Sjedinjenih Država ne znaju šta da urade jer i to što dignu u vazduh čitave zgrade ipak je izraz nemoći, ne vidi se kako će time zaustaviti taj proces. S druge strane, Sjedinjene Države sa svojim ogromnim potencijalima nemoćne su u odnosu na njih; i taj bes je nemoćan. Besan odgovor na zlo uvek je novo zlo"
Patriotska histerija raste, bajoneti se bruse, barjaci i flote se razvijaju. Amerika se naoštrila da ratuje, ali u ratu u koji se ne razume i u kome masivni vazdušni napadi ne znače ništa. Terorizam se suzbija na izvoru, snajperskom puškom, a ne kasetnim bombama
Nešto pre devet sati izjutra, 11. septembra, Sjedinjene Države ušle su u rat. Za razliku od svih prethodnih ratova u dvestogodišnjoj američkoj istoriji, ovaj se vodi protiv nevidljivog i zasad nepoznatog neprijatelja, koji je dokazao da je u stanju da za svega par sati nanese neviđene ljudske žrtve i materijalnu štetu najmoćnijoj zemlji na svetu
Delove Jugoslavije koja se juna 1991, na početku još nezavršenog rasturanja, zvala Socijalistička Federativna Republika (SFRJ) danas vode bivši komunisti, njihovi osuđenici, marionetske vlade, politički autsajderi, guverneri međunarodne zajednice i NATO trupe. Odnekud, najbolje ide bivšim komunistima
Marko Perković Tompson, hrvatski pevač ustaških pesama, prodao je pola miliona ulaznica za koncert u Zagrebu. Došle su nove generacije u čijem kosmosu nema protivrečnosti između slušanja srpskih cajki i Čavoglava
