56. BITEF – prvi deo
Kraj sveta, manje-više
O radu kao ropstvu, štrikanju kao olakšanju i umetnicima u polugladovanju – BITEF ispituje kontroverze sveta rada u današnjem (predapokaliptičnom?) svetu
Iran
Plodovi gneva
Mada se u svetskim medijima gotovo unisono kao razlog za demonstracije navodi ogorčenje žena njihovim položajem i pravima u Iranu, uz tek uzgredno pominjanje nezadovoljstva ljudi ekonomskom situacijom, razlozi eksplozije besa u ovoj zemlji su ipak mnogo složeniji
Intervju: prof. dr Goran Z. Golubović, psihijatar
Ljudskost je snažnija od okrutnih zakona
"Stanislav Ježi Lec, najveći svetski aforističar, briljantno je rekao: ‚Budimo ljudi barem dotle dok nauka ne dokaže da smo nešto drugo‘. Ljudskost je snažnija od okrutnih zakona, birokratije i mrtvih slova na papiru, koji često uzimaju i ljudske duše i živote“
TV manijak
Sahrana na britanski način
Britance možete smatrati hladnim i nesklonim pokazivanju emocija, ali važan deo medijske i propagandne delatnosti ima za cilj da pokaže kako je Britanija starija i važnija od vladara, makar oni bili na tronu sedam decenija
Intervju: Ratko Božović
Dijagnoza – pomahnitalo nacionalističko ludilo
“Mnogo toga se već dogodilo što je pokazivalo da sve više nadiru snage koje se protive i proevropskoj i građanskoj orijentaciji društva. Proteklih nekoliko godina iz gotovo zaboravljenih niša stvarnosti počeli su da se promaljaju duhovi zla. Hroničar naših skorijih posrtanja morao bi da zabeleži opake znakove koje su na društvenom tkivu Srbije ostavljala čudovišta kojima ništa nije sveto”
Genetika
Bronzanodobac plavih očiju
Migracije ljudi Jamnaja kulture, iz ukrajinskih i ruskih stepa između Dnjepra i Volge, povezale su Evropu sa Kinom i Indijom; genetsko nasleđe nekih balkanskih populacija izmešano je sa stepskim; mitove belačkog rasizma o neizmešanim nacijama trebalo bi zauvek ostaviti – neki su od rezultata najnovijeg genetičkog istraživanja u kome su učestvovali i srpski naučnici
Sećam se
Tito u Ujedinjenim nacijama: Počasni gost i rađanje Nesvrstanih uz čaj na Petoj aveniji
Pre 59 godina Tito je bio počasni gost na sednici Generalne skupštine UN. Na američko tlo je, međutim, stupio kao predsednik SFRJ u zvaničnoj poseti SAD na poziv Džona F. Kenedija koji je po njega poslao predsednički helikopter da ga doveze na travnjak ispred Bele kuće gde ga je sačekao uz sve državne počasti. Tito je posle toga iz Vašingtona otišao u Njujork. Nije to bilo nimalo slučajno
Vesti
Aleksandar Vučić: Nisam hteo da primim papir Makrona i Šolca
Nije ni u kakvoj političkoj ofanzivi, nije zapamtio sve što je pisalo na četiri strane predloga novog okvira pregovora sa Prištinom, a ambasador SAD Kristofer Hil nije uticao na održavanje Europrajda, poručio je predsednik Srbije iz Njujorka
Izložba: Dragoljub Raša Todosijević
Naš najveći umetnik
(posle Tita)
Sutra je ponedeljak – Raša Todosijević, Umetnik kao prorok, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad 2022.
Evropsko prvenstvo u košarci
Dominacija Srbije u grupnoj fazi
Kada je selektor reprezentacije Svetislav Pešić pre početka Evropskog prvenstva u košarci isključio Miloša Teodosića iz tima, celokupna košarkaška javnost je negodovala. Simbol reprezentacije u poslednjih petnaest godina i njen kapiten je izostavljen, uz prosto objašnjenje da u ovom trenutku ima boljih igrača na njegovom mestu. Taj odgovor nije zadovoljio mnoge. Sada, posle tri utakmice na prvenstvu, svima je mnogo jasnije. Reprezentacija Srbije igra odbranu kakva nije viđena u poslednjih dvadeset godina. Požrtvovanje i disciplina u odbrani je na nivou koji Teodosić u ovom trenutku ne bi bio u stanju da isprati
Nove ploče
Tri afrička plamena
Sault, Congotronics International i Oumou Sangaré donose nam dah nesputane kreativnosti i svežine sa najvrelijeg kontinenta
Namenski dronovi Željka Mitrovića
Ružičasti robokap
Na dvadesetak metara naspram statiste koji izigrava “kriminogeno i agresivno lice” lebdi dron čiji je idejni tvorac Željko Mitrović. Nakon što nacilja, izbacuje kanap koji se obmotava oko stomaka “teroriste”, a potom i drugi koji vezuje noge. Policajcima nakon ovoga ostaje samo da priđu i privedu neutralisanog prestupnika. Žrtva robokap drona je na snimku koji je prikazao TV Pink, doduše, nepomična i strpljivo čeka da se konopci okome na nju
Uspon i pad reformatora
Svoj među tuđima, tuđ među svojima
Život i priključenija Mihaila Sergejeviča Gorbačova (1931–2022), kombajnera iz sela Privoljnoje, najmlađeg generalnog sekretara KP SSSR-a i prvog i poslednjeg predsednika Sovjetskog Saveza koji je pokušavao da ga reformiše i spase od raspada, a bio optuživan kao njegov grobar, dobitnika Nobelove nagrade za doprinos okončanju Hladnog rata ponovo rasplamsalog za njegovog života, a koji je uz pesmu, tugujući za voljenom ženom Raisom, doživeo duboku starost
Intervju: Peđa Mitrović, ekonomista i sekretar SSP
Prespavali smo ciklus ekonomskog rasta
“Strani investitori sve probleme rešavaju preko vlasti i na taj način su uspevali da dobiju bolje poslovno okruženje od domaćih kompanija. To je loš i neodrživ model rasta, koji se potrošio ovim globalnim ekonomskim posrtanjem. Potrebno je da nađemo novi odgovor na to”
Intervju: Vlatko Ilić, teatrolog
Potreba za temeljnim promišljanjem pozorišta
“Komercijalizacija počiva na standardizaciji, zato kada kažemo da danas umetnost poprima karakteristike robe, to ide na štetu autentičnosti, a samim tim, mogli bismo reći, i autorstva, ukoliko ga shvatimo kao osoben izraz pojedinca ili kolektiva koji stvara jedno umetničko delo”
Knjige
Brevijar nežnosti
Božo Koprivica, Miodrag Raičević: Bluz dva prijatelja (u 54 tjedna); Karioke, Beograd, 2022.
Razglednica
Da li je Kazanova probao bucolaj
Mali multikulturalni grad Bale u čijoj župnoj crkvi se drži misa na dva jezika, u kome se čuveni ljubavnik voleo sa vlasnicom palače, i gde prave zanosno pecivo
Prolaznost
Lir nije dugme
U situaciji kad nema materijalnog traga, a nema ga, šta je to što ostane iza nečeg velikog i važnog kao što je, na primer, Lir Ljube Tadića? Veza sa trenutkom, takozvani hronir? Naravno, i sećanje, koje može da zaliči na obmanu, a najčešće to i jeste
Medijski ratovi i mirovi Aleksandra Vučića
Recept za izluđivanje sopstvenog naroda
Ukoliko konsultujete gospodina Gugla, naći ćete hiljade naslova i medijskih priloga koji najavljuju ratove: nema ko nam nije radio o glavi. Kosovski Albanci naravno drže primat i to nezavisno od toga ko je koalicioni partner SNS-a u “lažnoj” kosovskoj skupštini i vladi. Evo malog podsetnika: “Alarmantno, Šiptari spremaju rat! 160.000 naoružanih ljudi čeka dozvolu da napadne!” (“Informer”, 2017); “Tači hoće rat! Propali pregovori u Briselu!” (“Informer”, jul 2018); “Krvnik šalje vojsku na Srbe, Balkan pred eksplozijom! Haradinaj hoće rat, juče pretio na srpskom jeziku: Dolazimo na sever!” (“Kurir”, novembar 2018); “Dačić predviđa da će Albanci uraditi nešto strašno!” (“Kurir”, 2019); “Kurti hoće rat, sprema novi napad na Srbe! Obaveštajci imaju informacije: Ekstremisti ne odustaju od udara na sever Kosova!” (“Srpski telegraf”, 2021)…
Svet u ratu
Doba neizvesnosti i straha
Smrt u borbi govori samo delić priče. U konfliktu u Jemenu strada više ljudi, uglavnom žena i male dece, ne toliko zbog gladovanja ili bolesti koje se mogu sprečiti nego zbog nasilja. Milioni Etiopljana trpe od akutne nesigurnosti hrane zbog građanskog rata u zemlji. Borbe u koje su uključeni islamisti u drugim delovima Afrike često ne povlače hiljade mrtvih, ali isteruju milione ljudi iz njihovih domova i izazivaju humanitarne katastrofe
Na današnji dan
Bogdan Bogdanović (1922-2010): Graditelj užasnut nad delima gradorušitelja
Arhitekta Bogdan Bogdanović rođen je 20. avgusta 1922. godine u Beogradu. „Moje poslednje sećanje na njega je sećanje na graditelja gradova užasnutog nad delima gradorušitelja“, napisao je Milan Milošević povodom njegove smrti. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja objavljujemo delove intervjua iz „Vremena“ broj 96 iz 1992. godine
Intervju: Goran Ješić, ekspert za poljoprivredu
Da je sreće, svaki bi građanin podržao paore
“Aleksandar Vučić je fabrici guma ‘Tojo tajers’ u Inđiji dao 130 miliona evra subvencija, ‘UBM feedu’ bezmalo 40 miliona evra, a takvih fabrika koje su dobile slične subvencije ima mnogo u Srbiji. Hoće da pravi nacionalni stadion koji košta 400 miliona evra. EPS mu je rasturen i tamo ulažemo ogroman novac iz budžeta. Plaćamo 600 miliona evra prenos Premijer lige. Ne možeš da kažeš da za poljoprivrednike nemaš 50 miliona evra, a da ovako idiotski trošiš novac iz budžeta”
Klima
Kamen gladi, gnev i jara
Vrela suša ovog leta pretvara u oblak prašine ranije već dobrano potkopana dva stuba evropske države blagostanja – jeftinu energiju i jeftinu hranu. Vodeća lica evropske upravljačke elite, zagubljena u magli rata na istoku Evrope, nisu u stanju da reše taj fundamentalni problem, čijem nastanku su doprinela. A politička klima je možda ćudljiva: vrelo leto, tmurna jesen, zima nezadovoljstva
dokumenta 15 – Kasel, 2022.
Humor, darežljivost i pirinač s kandžama
U skladu sa svojom tradicijom koja naglašava angažovanost, političnost i problematizaciju savremenih društvenih kretanja, dokumenta su danas postala simptom, ili čak ogledalo globalnih odnosa moći, (ne)mogućnosti dijaloga i zamagljenih odnosa između različitog istorijskog nasleđa i savremenog političkog trenutka