Mirni i dostojanstveni protesti građana u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima Srbije pokazali su da u zemlji postoji potencijal za pristojnu i dostojanstvenu komunikaciju
Velikim požrtvovanjem i višemesečnim neplaćenim prekovremenim radom kardiohirurzi u UKC Niš su liste čekanja za operacije sveli na nulu. Dok je dobar deo javnosti dirnut ovim za Srbiju retkim, humanističkim podvigom, ministarka zdravlja Danica Grujičić daje maliciozne izjave na njihov račun i relativizuje njihov uspeh. Da li zato što se nisu zahvaljivali Aleksandru Vučiću i njemu pripisali sopstveni uspeh, već su ostvarili izuzetne rezultate uprkos postojećem sistemu koji su se još bili usidili i da kritikuju
Vajarka Julijana Kiš o vremenu studentskih demonstracija u Beogradu 1968. kad je milicija u zgradi Akademije tukla “sve što liči na čoveka” pa i Veneru od gipsa, i o umetnicima s kojima se družila, a koji su obeležili epohu punu mirisa duvanskog dima, vinjaka i genijalnosti
Krajem marta ove godine, Specijalno državno tužilaštvo i Specijalno policijsko odjeljenje pokrenuli su novu seriju hapšenja bivših i sadašnjih policijskih službenika zbog sumnje da su, zapravo, članovi mafijaških klanova. Da li će i u kojoj meri nove vlasti u Podgorici ispuniti obećanja i očekivanja građana u domenu borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije
Dragoslav Mihailović se u svojoj – recimo to tako – apartnosti čitavog života nosio sa sablastima prošlosti bez ikakvog kompromisa, ali Mihailovićeva beskompromisnost počiva na supstanciji pravednosti, a s pravedničkom beskompromisnošću nemoguće je nositi se ukoliko ne postoji filter umetnosti
Čitajte Boru Šnajdera: Dođite u Jugoslovensko dramsko pozorište (ja sam Jugosloven po srodstvu...): nasmejaće vas, zaboleti. Ostaće vam od smeha knedla u grlu. Prepoznaćete tvoj mentalitet, mentalitet građana Beograda, građana Srbije. Primera srpskog mentaliteta u dramama Aleksandra Popovića ima napretek: “Moral u prahu... Strugana ekonomija... Mleveni humanizam... Zidamo i raziđujemo... Po srpskoj formuli: ćar plus fajda jednako šteta... Smežurao se narod kao da je prokuvan u ceđi... Svi složni od poslušnosti... Ostalo je mrtvo more i duša se u njemu prokurvala, i časti se užegle, i dostojanstva uskisla, i korota popala po njima kao inje...”
Ekonomista Dragan Radović već godinama unazad skreće pažnju javnosti (za to zainteresovanoj) na ogromne ekonomske posledice gubitka električne energije u “prenosu”. Kao jedinicu za lakše razumevanje koristi poređenje da je taj gubitak toliko ogroman da predstavlja količinu godišnje proizvodnje Đerdapa 1; ako bi to bilo iz termosektora, on kaže da se sagori količina lignita zapremine i veličine planine Rtanj da bi se proizvela električna energija koja se isporuči iz mesta proizvodnje, ali nikada ne stigne do mesta na kome bi se potrošila i, naravno, naplatila
Izložba Milky Way postavlja važna pitanja savremenog trenutka i savremenosti uopšte, kao i njenih politika vidljivosti. Savremena umetnička praksa, njeni udeli i dejstva na tom putu prepoznavanja, kreću se od tek naslućenih, tananih niti povezivanja i afiniteta istomišljenika, pa sve do globalnog impakta koji se otvara sa uvođenjem novih tehnologija i veštačke inteligencije. Izložbu svakako treba videti jer je otrežnjujuća
“Zapovest stiže uveče. Iznimno preko dana. Onda se dižu branioci lika i dela – i od zore kampuju na Pinku, ređe na Hepiju i Prvoj. Presvlaka im ne treba, ni odmor – pričaju dok ne popadaju i opet će sutra. Dok neko ne javi da se stane. Dakle, gase se isto na dugme. Cilj kampanje je da zastraši, omalovaži, targetira, izbroji nacionalna zrnca – kako kad”
Renesansni gospodin, grandseigneur, erudita i briljantan pisac svega što se napisati dade, verovao je da će ironija, satira i smisao za humor spasti ovaj svet, pisao je u „Vremenu“ broj 1136 Miloš Vasić
