Dok se priprema rat, koji izgleda neminovan kada se pomisli na rezerve nafte i gasa koje Iran poseduje, teško da Ameriku uopšte zanima to što je Iran zemlja sa bezbroj unutrašnjih problema, daleko od zapadnih shvatanja demokratije, ali i da je još dalje od bilo kakvog carstva zla kakvim se uporno predstavlja po zapadnim medijima, a mnogo bliže putu ka promenama nego većina trenutnih američkih saveznika na Bliskom i Srednjem istoku
Njujork, Brisel, Beograd, Moskva... Zna se šta je Ahtisari predložio za Kosovo, ali ne i kada će zasedati Savet bezbednosti i da li će doneti rezoluciju koja prepisuje taj plan. Novi pritisci na Beograd i nova diplomatska ofanziva
Hotel Hilton u Sao Paulu jedan je od najekskluzivnijih hotela u brazilskoj metropoli. Višespratnica sa pet zvezdica koja je smeštena na Aveniji Ujedinjenih nacija, u južnom delu grada, bila je nekoliko dana ispražnjena i zatvorena. Sablasnim hodnicima hotela kružili su pripadnici specijalnih trupa, oko stotinu momaka tajne službe bezbednosti, koji su kontrolisali sve – liftove, kuhinju, spremačice, svaki dušek, noćnu lampu i mini bar, radare postavljene na krovu zgrade i garažu. Zatvorene za saobraćaj bile su i sve ulice u okolini hotela i vazdušni prostror iznad Sao Paula – svaki put kada je to bilo potrebno američkom predsedniku Džordžu Bušu, koji se u pratnji supruge Lore Buš i visokih američkih zvaničnika uputio u neizvesnu pustolovinu, političku, zamalo pa dobronamerno-humanitarnu turneju po latinoameričkim zemljama – Brazilu, Urugvaju, Kolumbiji, Gvatemali i Meksiku. Prvo zaustavljanje – Brazil. Dvadeset četiri sata za Buša i najveću državu na kontinentu
Najjači oslonac na koji Srbija računa u trenutku kada konačno rešenje za kosovsko pitanje ulazi u zonu crvenog usijanja jeste Rusija, jedna je od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN-a sa pravom veta. Logično je pomisliti i da su u takvom trenutku sve snage usmerene na održavanje što bolje komunikacije sa Rusijom. Iako deluje da je ta komunikacija svakodnevna i intenzivna na mnogim nivoima, informacija da Srbija nema ambasadora u Moskvi još od kada je 1. jula 2006. iz rezidencije otišao poslednji ambasador SCG Milan Roćen, zvuči, blago rečeno, čudno
Ako neko misli da se odnosi među zaposlenima u diplomatiji razlikuju od bilo kog drugog "radnog kolektiva", dobro bi bilo da pročita rečenicu Ive Andrića iz vremena kada je i sam bio diplomata: "Ovde sijalica sijalici zavidi"
Jasno je da će početak veka biti još dugo obeležen odnosima Zapada i islama
