Na početku ekonomske krize levica je bila dezorijentisana, socijaldemokratija je pod Blerom i Šrederom skliznula udesno. U međuvremenu se neoliberalnom kapitalizmu suprotstavlja neka nova levica koja je još u nastajanju. U Sloveniji je takva ušla u parlament
Američki investitor i filantrop jevrejsko-mađarskog porekla Džordž Soros smatra se jednim od najmoćnijih ljudi na svetu. Optužuju ga da podriva države, organizuje prevrate, finansijski uništava čitave države i narode i vodi sopstvenu spoljnu politiku. On sebe vidi kao investitora i filantropa koji podržava ljudska prava, demokratiju i građanske slobode. Ponovo je u žiži javnosti jer "ratuje" sa Trampom, Orbanom i Netanjahuom, a kada je vlastima potreban dežuran narodni neprijatelj pominju ga i u Makedoniji ili Srbiji
Vučić i ekipa će pobeđivati i dalje, čak i u Beogradu, jer na drugoj strani nema nikoga
Vučićević je simbol našeg moralnog sunovrata, a on je i slika u ogledalu Aleksandra Vučića. Način na koji on vodi medij isti je kao i način na koji Vučić vodi državu. Zapravo, kroz njih dvojicu i Željka Mitrovića možemo da vidimo šta je logičan kraj dugogodišnje negativne selekcije
Zaista je sasvim neuobičajeno da se šefica vlade jedne zemlje koja sebe smatra suverenom pravda ambasadoru druge zemlje zbog nečega što je objavila novinska agencija iz treće zemlje, pa još to dokazuje stenogramom (da li je Čepurin dobio i zvučni snimak?). Odmah se postavilo pitanje zašto Brnabićeva, ako je već pogrešno citirana, nije odmah poslala demant Blumbergu i zatražila ispravku, koju bi ta agencija svakako morala da uvaži, a ako to već nije htela da uradi, zašto se nije prvo obratila srpskoj javnosti, nego ruskom ambasadoru. I konačno, zašto je, kad je mačka već puštena iz džaka, punih pet dana ćutala
Anketa Istraživačkog centra Pju među 40.448 ispitanika u 37 zemalja o tome kako pogoršani imidž američkog predsednika utiče na pogoršanje američkog imidža i svetu. Da li je po nepopularnosti Tramp usamljen ili je u društvu s Putinom i Đinpingom, dok Angela Merkel izbegava bič svetskog javnog mnjenja
Javno mnjenje u deset evropskih zemalja o Bregzitu, migracijama, ekonomiji, trgovini, briselskoj birokratiji i privrženosti EU, novim statusnim referendumima, i o rastućoj moći Nemačke
Vučić je još jednom svima pokušao da pošalje poruku da predvodi jednu dosta heterogenu, neretko zatucanu, retrogradnu, ponekad neučtivu i neprosvećenu stranačku i koalicionu svetinu, koju samo on može da umiri, ali i da pusti da vršlja – kako mu se ćefne. Otud i ono Vučićevo: "Nije bilo lako." Što je svetinu teže umiriti, to je predvodnik svetine veći i značajniji. I to su istog časa saznali i Ana Brnabić i svekolika javnost, ova domaća i ona međunarodna
Pravo pitanje nije kada će Srbija i njeni susedi postati deo Evropske unije, već da li će EU ikada otvoriti vrata za zemlje Zapadnog Balkana. Jer, regionalnim autokratama odgovara limb u predvorju Brisela, a sama EU je opterećena tolikim problemima da se i samo pominjanje proširenja smatra političkim hazarderstvom. Tako je, prema istraživanjima javnog mnjenja, dve trećine Nemaca protiv prijema novih članica
Novog predsednika Francuske veličaju kao novu nadu Evropske unije. Emanuel Makron je, međutim, politička nepoznanica. Svojim "niti-levo-niti-desno" kursom teško da će moći da formira vladu sa stabilnom većinom nakon parlamentarnih izbora u prvoj polovini juna. Ideološka neopredeljenost je pogodna za prikupljanje glasova iz svih tabora nezadovoljnika, ali može da se ispostavi kao otežavajuća okolnost za sprovođenje ekonomskog programa
Pre ili kasnije svaka ilegalna izmena u arhivi se otkrije, što je veća šteta koju provalnik napravi to je vreme za otkrivanje kraće. Najbrže se otkrivaju finansijske prevare, gde je i više budnih očiju, najsporije izmenjeni tekstovi
