U petak u Beograd stiže nemački kancelar Olaf Šolc – zbog litijuma. Još početkom juna je Vučić za jedan švajcarski medij rekao da je „obećao“ litijum Nemcima, ali tu izjavu kao da niko nije primetio
Mi zaista jesmo kolonija, naravno, primerena ekonomskom neokolonijalizmu. I mislim da je to počelo već osamdesetih. Pored naše kleptokratske elite, tu je kapital sa svih strana – od onih direktnih sa istoka i zapada, do onog kojem se u kafkijanskom svetskom finansijskom sistemu često i ne zna pravi vlasnik. Uvek mi je zabavno kada neko iz razvijenijih zemalja kritikuje tzv. poslovni ambijent, naročito po pitanju korupcije i pitam se – pa čekaj, zar sve te kompanije ne sklapaju poslove upravo sa korumpiranom elitom u tim polurazvijenim zemljama sveta? A te kompradroske elite pripremaju zakonodavni i antiradnički ambijent koji pogoduje tom tipu ekonomije. Mislim da Srbiji nedostaje jaka autentična levica, dovoljno nacionalno osvešćena, ali socijalno orijentisana, sa realnim geopolitičkim pregledom na stvari
Zanimljivo je da je u tekućim opozicionim pregrupisavanjima, Zeleno levi front partija koja je od mnogih ocrnjena i označena kao razbijač opozicionog jedinstva i jedinstvenog fronta borbe protiv režima Aleksandra Vučića. Ali reč je o retkoj partiji koja se, ni kao partija niti kao pokret i inicijativa Ne davimo Beograd, nije delila i cepala, koja nije imala preletače, čiji funkcioneri nisu privatno ili u četiri oka sedeli i dogovarali se sa visokim predstavnicima vlasti, koja u svojim redovima nema “iskusnih” političara sa kontroverznom karijerom, koja nema bogate finansijere i čiji aktivisti su bezbroj puta dobrovoljno i besplatno radili za sve
„Na Evroviziji se slavi antisemitizam, okultizam i satanizam", tvrdi Federalna demokratska unija Švajcarske i odbija da se za to takmičenje odvoji novac iz budžeta
Ne boje se odgovorni ljudi carinika ili predsednika, nego se boje suseda, rođaka, prijatelja i mnoštva neznanaca s kojima dele političku zajednicu, te naposletku i samih sebe
Nakon što je ničim izazvan raspustio parlament u želji za razjašnjenjem na unutarpolitičkom planu, predsednik Makron dobio je upravo suprotno. Nakon neočekivanih obrta, posebno između dva izborna kruga, Francuska se našla u situaciji da je politička scena podeljena na tri gotovo nepomirljiva politička bloka – od kojih nijedan nema dovoljnu većinu u parlamentu. Da li je Francuska postala zemlja “kojom se ne može upravljati”
Posle 14 godina obeleženih skandalima, pogubnim odlukama, urušavanjem standarda i kvaliteta života, Konzervativna stranka u Velikoj Britaniji izgubila je izbore. Torijevci, kako ovde donekle pežorativno nazivaju članove Konzervativne stranke, izveli su zemlju iz Evropske unije, povećali fakultetske školarine na 9000 funti, što je oko 10500 evra godišnje, i dokrajčili nekadašnji ponos nacije – besplatni sistem zdravstvene zaštite, NHS
Francuzi su svakako glasali za promene, ali kakve? Jasno je da ogromna većina nije htela desničarsko Nacionalno okupljanje i da više ne podržava politiku Emanuela Makrona. Ali kakvu politiku žele? Od toga ko će i u kom pravcu povesti Francusku u dobroj meri zavisi i bezbednost i budućnost Evropske unije
Levičarski Novi narodni front osvojio je najviše mandata u drugom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj. Sledi centristička koalicija okupljenja oko predsednika Emanuela Makrona "Zajedno", a favorizovano desničarsko Nacionalno okupljanje završilo je tek na trećem mestu
Izlaznost u drugom krugu francuskih parlamentrnih izbora do 17 časova je glasalo 59,7 odsto birača, što je 0,3 odsto više nego u prvom krugu, saopštilo je ministarstvo unutrašnjih poslova
Posledanja istraživanja govore da će Laburistička stranka doći na vlast s rekordnim brojem poslaničkih mesta, predviđa se osvajanje 484 od 650 mesta u parlamentu
“Ako me pitate da li se osećam dobrodošlom u Srbiji od srpske države, moj odgovor je: ‘Ne’. Ali, da li osećam da sam dobrodošla u Beogradu i u Srbiji, moj odgovor je: ‘Uvek’”, kaže za “Vreme” Aurela Kadriu, učesnica neodržanog festivala “Mirdita, dobar dan”
