Od Bogote do Santjaga mnogi glasači više ne prihvataju argument da će zaokret ulevo značiti vladu koju će voditi neki Ugo Čaves ili Fidel Kastro. Od izbora do izbora desnica u Južnoj Americi plaši glasače baukom komunizma – i gubi ih
Vlada Srbije je u martu ove godine donela Odluku o privremenoj zaštiti kojom se izbeglicama iz Ukrajine omogućava pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti u Srbiji. Sve druge izbeglice istom tom odlukom nisu obuhvaćene. Pritom Srbija beleži rekordan broj tranzita osoba iz trenutno zaboravljenih kriznih područja - Avganistana, Sirije, Pakistana, Burundija koji na putu kroz Srbiju nemaju nikakvu suštinsku podršku
Centristička lista Emanuela Makrona osvojila je najviše glasova, ali ipak nedovoljno za apsolutnu većinu u Donjem domu francuskog Parlamenta. Za njih su prvi rezultati demokratski šok. Kako pokazuju izlazne ankete, i levica i desnica napravile su proboj u Palament
U ovo smutno vreme pobrkanih ideologija i ideja dajemo tekst Aleksandra Ćirića iz 2013. o ljudima koji su čvrsto verovali da se vredi boriti protiv nepravde u svetu i bili spremni da za to daju život. Oni su prvi otvorenih očiju pogledali u lice neprijatelja i nisu se plašili da mu se suprotstave
Uz najnižu izlaznost u Petoj republici od 1958. posle prvog kruga parlamentarnih izbora alijansa „Zajedno“ francuskog predsednika Emanuela Makrona ima najveće izglede da u drugom krugu 19. juna osvoji većinu
Ginter Gras (1927-2015) je u svom poslednjem intervjuu za „Vreme“ pod naslovom „Lekcije koje sam naučio“ pre gotovo osam godina rekao da je Treći svetski rat već počeo, da lobističke grupe ubijaju demokratiju koje bez socijalizma ne može biti, da je globalizovani krupni kapital pobedio sindikate koji su ostali zarobljeni u nacionalnim okvirima. Mi Treći svetski rat danas gledamo u rasplamsanom obliku: krvopriliće i razaranje u Ukrajini, još smrtonosnija glad u Africi, inflacija, poskupljenja i pad standarda u Evropi. Tim povodom ponovo objavljujemo ceo intervju sa dobitnikom Nobelove nagrade za književnost koji se bio osvrnuo i na Tita, i na to da je pogrešio što je podržavao bombardovanje SR Jugoslavije, na to kako je završio u SS jedinici...
Aleksandar Vučić će sprovoditi politiku „malih koraka“ u približavanju Srbije Zapadu. Odugovlačiće sa uvođenjem sankcija Rusiji. U svemu tome će mu pomagati SPC, proruske desničarske partije u Parlamentu i Dragan Đilas kao trojanski konj u opoziciji
Slika Lukašenaka i Belorusije kruži iznad Srbije. Zato je njen predsednik – odahnuvši duboko zbog otkazivanja posete ruskog ministra spoljnih poslova – morao naglasiti kako od nove vlade očekuje da ubrza evropski put zemlje
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
Ako je neposredno posle izbora postojala neka šansa da se dođe do nekakve promene, ako je tokom prolećne kratke kampanje postojao entuzijazam i vera da bi, barem u Beogradu, moglo da se desi da naprednjaci padnu sa vlasti, kako dani odmiču od tog 3. aprila, kao da se sve gasi i kao da je sve otišlo u jedan dugački i možda nepovratni san, iz koga se i jači teško bude
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
Više Amerikanaca je umrlo od kovida nego za dve decenije u saobraćajnim nesrećama ili na ratištima u svim američkim ratovima zajedno. Kako su tolike žrtve postale “nevidljive”
