“Nakon prvog predavanja profesora Vojina Dimitrijevića koje sam slušao zapravo sam shvatio šta su to ljudska prava. Profesor Dimitrijević je tada rekao da su ljudska prava kapacitet nas pojedinaca da se lišimo predrasuda prema svim drugim pojedincima. Taj citat je prva stvar koju sam uhvatio kao belešku, i dan-danas mi taj papirić iz sveske stoji kao uspomena”
Šef agitpropa Srbije, drug Gedža, smatrao je da treba da radim u redakciji “Omladine”. Nisam tada obraćao pažnju na to da se drug Gedža građanski zvao Dobrica Ćosić; pa i za Tita smo znali da se zove Josip Broz, ali je prosto bio Tito. Niko tada ni slutio nije šta će drug Gedža sve postati: nagrađeni i slavljeni književnik, disident, predsednik Jugoslavije, otac nacije. Za mene je on tada bio Agitprop, znači upravljač sudbinom, na pamet mi nije padalo da se bunim
“Mi smo obično tretirani kao opasnost za sistem, bilo koji sistem. I to tako treba da bude. Mislim na pravi, buntovni rokenrol koji ne podleže cenzuri ili autocenzuri. Često vlast pokušava da potkupi takve autore raznim beneficijama. I, nažalost, u nemalom broju slučajeva uspeva u tome. Srećom, uvek postoje i oni koji se ne daju potkupiti”
Kada se jednog lepog dana bude ispisivala politička istorija Srbije pod vlašću Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, verovatno će biti dovoljno tek nekoliko pasusa da se prepričaju i pojasne rezultati delovanja “skakavaca” koji su razorili društvo, ukinuli politiku, dezorijentisali građane i državu doveli na slepi kolosek. Nema tu mnogo filozofije, sve je veoma prosto
Jedna neobična godina je za nama, a broj utisaka daleko prevazilazi okvire ovog pregleda. Kada smo svi pomislili da je korona na izdisaju, da ćemo se vratili koliko-toliko redovnom stanju, izbio je rat u Ukrajini i gurnuo nas u još veću, globalnu krizu. Premotajmo, dakle, kao na savremenim daljinskim upravljačima, ovu godinu, možda se u podsećanju otkriju nekakvi nagoveštaji budućnosti
Da bi osokolili građane da zavrnu ventile na radijatorima u svojim stanovima političari u Nemačkoj i Austriji nastupaju sa parolom „Smrzavanje za slobodu!“. Pošto im se savetuje i da se zarad štednje gasa i električne energije ne tuširaju svaki dan jedan Bečlija je preformulisao parolu u „Smradom protiv Putina!“
Troje ljudi je poginulo, a više njih povređeno, u pucnjavi u centru glavnog grada Francuske. Vlasti govore o napadu desničarskog ekstremiste na kurdsku zajednicu. Blizu mesta zločina došlo je do žestokih obračuna između demonstranata i policije. Napadač je uhapšen
Poslanik vladajuće kosovske partije Samoopredeljenje Armend Muja proziva predsednika Srbije Vučića, njegovog brata Andreja, sina Danila, šefa BIA Aleksandra Vulina i ministra unutrašnjih poslova Gašića da su stvorili "proruske terorističke prganizacije na Kosovu“ i navodi imena Srba koje, kaže, sve do jednog treba pohapsiti
„Premda Srbija stalno govori da ne prihvata formulaciju o krivici obe strane njen cilj je upravo to, jer je kosovosko rukovodstvo do sada uvek moglo da računa na podršku Zapada. Ako to uspije, Srbija će čekati i nadati se da će se srušiti zapadna hegemonija. Da li će to dočekati, zavisi o rezultatu rata u Ukrajini“
Nacrt novog zakona o policiji otkriva opsesivnu, gotovo fetišističku potrebu da se kontrolišu i prate građani i da se od policajaca napreve puki poslušnici kojima upravlja ministar sa nikada većim ovlašćenjima. On podseća na zakone o vojsci ili tajnim službama, protivan je međunarodnim pravima, neetičan i diskriminatorski. Ne samo da ne poštuje ljudska prava i slobode već je s predumišljajem napisan da bi ih ugušio. Sve to i nije iznenađenje kada se analiziraju biografije autora ovog pravnog čudovišta
Kao da je bol zbog krvavog raspada zemlje nosio duboko u sebi i kao da ga je to izjedalo iznutra sve vreme. I sav uspeh, sjajan život, smeh po kome ga pamte, nije mogao da pobedi tu duboku tugu koja ga je pratila od početka raspada Jugoslavije. I Italija, kao i Srbija, oplakuje legendu jugoslovenskog, srpskog, italijanskog i evropskog fudbala
Nikada nije pronađen nijedan materijalni trag koji bi dokazao da je suprug pevačice Jelene Marjanović Zoran njen ubica, nikada nije pronađeno oružje kojim je nesretna žena ubijena, nema svedoka zločina, niti je otkriven motiv ubistva. Ipak, ima sudija koje su spremne da sude isto kao politički državni vrh i tabloidi, pa čoveka pošalju na 40 godina robije jer su, kako se navodi, u prvostepenoj presudi, “čvrsto uverene” da je muž ubica
