Ako neko sa pozicije arbitrarne političke moći hoće da usred njihovog mandata, a iz nekih krajnje konfuzno formulisanih "razloga", smeni dvoje vodećih ljudi, koji Pozorju nisu naneli nikakvu štetu, naprotiv, onda imamo posla s patološkim izlivom vlasti u mozak
Poznati glumac na kraju je smogao snage da kaže ono što se drugi nisu usudili da priznaju: polovina njegovih filmova ne valja. Još da je shvatio da su razlozi za prekid njegovog prijateljstva sa Borisom Dvornikom dublji od motiva za njihovo drugovanje, pokazao bi da je sazreo za ono što mu je uvek nedostajalo – ključnu ulogu koja će obeležiti njegovu karijeru
Zašto su Crnogorci najviši narod na svetu? Oni još kao bebe puze uz kolevku i pitaju: „A, no, đe je taj Beograd ?!" Ako možda niste čuli ovaj vic, onda ste verovatno načuli kako Krajišnici „drže" Beograd, kako Državnu bezbednost vode Crnogorci, da se Kosovari „vuku ko creva" i međusobno zapošljavaju i da su izbeglice totalno zaposele sve osnovne strukture društva. Kakva se stvarnost krije iza ovih viceva i teorija zavera unutar nacionalnog korpusa? Kako uistinu žive ljudi koji su nasilno istrgnuti iz svog zavičaja ili su ga u jednom trenutku napustili. Kako doživljavaju svoju novu sredinu, kako se odnose prema njoj i kako ona prema njima
U srpskom pozorištu postoje čak dva čuvena slučaja takve identifikacije lika i uloge i oba su vezana za Zorana Radmilovića; reč je o njegovim antologijskim interpretacijama Kralja Ibija i Radovana III. S tim nasleđem moraju da se suočavaju sve potonje interpretacije ovih komada, pa je to bio slučaj i sa najnovijom postavkom Radovana III u Ateljeu 212
Optuženi Saša Cvjetan je 12. marta 2003. godine, nakon što se proneo glas da je ubijen premijer Zoran Đinđić, veću – u sudnici, pred publikom – slavodobitno izjavio: "Gotovo, sve je završeno, sad ću ja biti ministar pravde." Koliko su godina vlasti čekale da pohapse njegove sudrugove iz Škorpiona koji su se "proslavili" u filmu o egzekuciji Srebreničana, skoro da je bio u pravu
Šokantni snimak iz Trnova samo je deo tužne priče o ulozi Srbije u ratu u kome nije učestvovala
Ja pišem o svojim osećanjima, košmarima, snovima, o svojim prvim borama, o ožiljcima koji zarastaju na svima nama, a da ih nikada niko ne leči, o svojim razočarenjima i promašenim iluzijama
Kao i uvek posle neke neuspešne postavke Koštane (a, većina ih je bila upravo takva), i ovog puta se otvaraju pitanja koja prevazilaze okvire pozorišne kritike: kakav odnos uspostaviti prema snažoj scenskoj tradiciji ovog komada, da li se problem nalazi u njegovom jezičkom i muzičkom folkloru i, najzad, da li je Koštana zaista zaslužila da bude nesporni deo našeg kulturnog nasleđa
Angažujući glumce iz Srbije, italijanska državna televizija završila je film koji nastoji da revidira neke stranice istorije Drugog svetskog rata. Kao da su najodaniji baštinici fašizma, partizani u filmu ubijaju, siluju i proganjaju italijanske civile, puneći kraške jame leševima nekadašnjih žitelja Istre
Danica Drašković, posle poziva Vojnog suda u Nišu da bude saslušana ("Kurir")
Zašto se o Sablji priča u svakoj prigodnoj prilici, zašto je u ovom sazivu parlamenta svako osporava i zašto se oni koji su je sprovodili konstatno napadaju
Kulturni centar REX i Samizdat B92 džaraju po "balkanskom udvorištvu" i/ili "kolektivnom pamćenju", kako vam drago. Ili po sadašnjem nesvršenom vremenu
Sa jednog suđenja na drugo pronosi se ista priča: ništa nije istina, a prava je istina sasvim suprotna i videćete vi već kad mi iznesemo dokaze. Taj cirkus praćen je odgovarajućom medijskom logistikom, koja sada već prelazi na uvijene pretnje
Akcionari aranđelovačke fabrike mineralne vode najzad znaju koliko novca mogu dobiti za svoje akcije. To je prednost finansijskog tržišta. U međuvremenu, država se umešala i pozvala ih da sa njom udruže akcije i traže više novca i više socijale. To je mana propalog socijalizma i populizma. Na jednoj strani su čiste pare, na drugoj čiste iluzije, pa ko voli nek' izvoli
Svaki put kada ga pritesne nezgodnim pitanjima, Milorad Ulemek Legija i njegovi advokati počnu da se vade da kako će, eto, "najvažnije i ključne dokaze" izneti tek na kraju. Tako se polako izduvava onaj propagandni balon od proletos. Ne pomažu ni prateći skandali Legijine medijske logistike, a neki planovi i dogovori, izgleda, propadaju usput. Sve je jasnije da je ovde reč o pukom razvlačenju procesa po svaku cenu, dok se zločin ne banalizuje do apsurda
Predizbornu žestinu oko gradonačelničkih izbora u Novom Sadu ilustruje okolnost da se javnosti prijavilo, kao mogući učesnici izborne trke, čak 13 ličnosti (ako smo dobro izbrojali dobrovoljce za tu funkciju). Neki od njih doista s nadom da će pobediti, drugi s idejom da izbore iskoriste da ih Novi Sad bar upozna, treći da naškode glavnim kandidatima i pri tom nešto i zarade od onih koji kao takmičari za to imaju interesa, četvrti da se legalizuju i steknu neku vrstu "zaštite" od eventualnih budućih "progona" vlasti ili neke druge mafije
G17 plus na lokalne izbore ide samostalno, DSS samostalno s mogućim izuzecima, a SPO opštinskim odborima ostavlja da odluče da li će nastupiti samostalno ili u koaliciji s demokratskim strankama
Lonac ide na vodu dok se ne razbije, a svako pile nađe svoj lonac. Miloradu Ulemeku Legiji u utorak je ponestalo mangupskih trikova: naglo se zbunio i smotao kad je došlo do konkretnih detalja dokaznog postupka, a advokati su mu pali u paniku. Naime, ispitivanje prvooptuženog naglo i nepredviđeno krenulo je u pogrešnom smeru, za koji se ekipa nije bila pripremila. Na brzinu je traženo odlaganje, pa će Legija i advokati imati do 20. septembra da se dogovore šta će dalje
L. Andrejev: Pseći valcer
Jugoslovensko dramsko pozorište
Režija: Dejan Mijač
Uloge: Branislav Lečić, Nikola Đuričko, Jelana Đorkić, Goran Šušljik, Jasmina Ranković-Avramović, Marko Baćović, Slobodan Tešić, Nikola Simić
Pokretanje krivičnog procesa protiv vodećih ljudi iz Udruženja Egzit za nezakonito poslovanje smestilo je muzičku manifestaciju u politički kontekst. Pokazalo se da i pored najbolje želje za realizaciju dobrih ideja treba prevazići provincijalnu aljkavost u organizaciji
Drugi put zaredom, najznačajnije nagrade Sterijinog pozorja, otišle su stranoj predstavi, što jasno govori o stanju našeg teatra. Predstava Profesionalac Dušana Kovačevića u koprodukciji dva švajcarska teatra – Poš iz Ženeve i Vidi iz Lozane – proglašena je za najbolju predstavu prikazanu na festivalu, a rediteljka ove predstave Lorans Kalam dobila je nagradu za režiju
