Ako je suditi po vestima koje su preplavile medije po dolasku Darka Šarića u Srbiju, deluje kao da nije stigao specijalnim avionom, okružen, valjda, vrhunskim agentima tajne službe. Pre bi se reklo da je u zemlju doleteo u ekonomskoj klasi, gde je o svojim problemima sa srpskim političarima ćaskao sa slučajnim saputnicima, koji su potom požurili da te razgovore prepričaju novinarima
Čak i ako se ostvari prognoza da će nakon skupštinskih izbora nova vlada Srbije biti formirana u rekordnom roku, već tokom aprila, toj vladajućoj ekipi sleduje niz veoma hitnih i teških poslova, ukoliko ona bude imala volju da "spase" ovu godinu za reforme i održi kakvu-takvu stabilnost državnih finansija
Neuspeh opozicije se ne može opravdati malom izlaznošću, niti Vučiću legitimitet mogu umanjiti računice kako je svu vlast jednom čoveku u ruke dala "tek četvrtina biračkog tela Srbije". Ako je Vučić uspeo da izvede svakog svog potencijalnog birača na biralište, zašto to nisu mogli da učine Dragan Đilas, Vojislav Koštunica, Čedomir Jovanović? Međutim, sasvim je drugo pitanje s kakvim ćemo se Aleksandrom Vučićem nadalje susretati u njegovoj apsolutnoj vladavini Srbijom
Aleksandar Vučić kaže da je Darko Šarić osetio da je lociran i pritešnjen; možda i jeste. Može se takođe pretpostaviti da su njegovi latinoamerički poslovni partneri osetili izvesni svrab zbog njegove slabe bezbednosne kulture, a oni nisu poznati po sentimentalnosti. Ako je tako, onda ne bi bilo čudno da je Darko Šarić zaključio da je bolje biti živ u Ustaničkoj ulici nego mrtav u nekoj Bogoti ili Kaliju. A koliko para je ostalo u štekovima – nećemo saznati nikada, pogotovo ako je nekima bio ostao dužan
"Ovde ne zarađuje samo 20 radnika zaposlenih u Crvenom krstu! Dok je bilo 500 azilanata, ovde je radilo bar pet kafana… Ako vi sednete u taksi i uzmete 100, 150 evra da nekog odvezete do Subotice, vama nije bitno da li je on iz Somalije ili Lajkovca, da li je ministar ili azilant", kaže upravnik Centra za smeštaj tražilaca azila u Bogovađi
Na zbirnoj izbornoj listi se nalazi 19 stranaka i koalicija, od kojih sedam manjinskih. Statističari su izbrojali da je na svim listama ukupno 3020 kandidata od kojih je 1087 žena, 36 odsto predloženih. Dakle, za jedno mesto u skupštini konkuriše 12 kandidata
"Nadam se da je građanima ove zemlje jasno gde se danas nalazi demokratija, na kojoj adresi. Uostalom, šta je i ko je poslednja odbrana slobode, normalnosti, pristojnosti, kulturnog i civilizovanog ponašanja u Srbiji? Ko može i ko sme da se suprotstavi nameri režima da nas vrati u prošlost? Da kaže da je car go? Pa, niko osim naše liste, koja je jedina opozicija režimu i koja jedina odbija da s njima uđe u bilo kakav savez"
Ne može tu biti sporan narod koji mu aplaudira i glasa za njega. Nisu, na kraju krajeva, sporni ni mediji koji za njegov račun obaviše dobar deo posla, pa ni rejting majstori koji malo mere, malo spinuju. To je više-manje tipično ponašanje i važi za sve vlasti i sva vremena. Sporni su svi oni koji izgledaju na ovim izborima kao pomireni sa sudbinom, paralisani, liče na žabu kad sretne zmiju pa se ukoči, čeka zmija da je proguta. Svi se šamaraju međusobno, o Njemu niko ništa da kaže
Među pretendentima za poslanike ima povratnika i prebega, zagovornika belih listića i aktivista, optuženika i zatvorenika, tajkuna i penzionera...
