Zoom

07.septembar 2011. Dragoljub Žarković

Ljudi i događaji – Ko šiša i farba predsednicu Narodne skupštine Srbije, kako je Nenad Popović ispao neka vrsta narodnog heroja i zašto je Vuk Hamović svojoj firmi dao ime Mali kolektiv

Otvaraju joj vrata, mrko gledaju i u pravcu Kalenićeve pijace i u mom pravcu, ka Makenzijevoj, zaobilazi ih baka s cegerom plavog patlidžana. Njih trojica, to je najmanje što vidim: jedan motri u oba pravca, jedan barata oko zadnjih desnih vrata automobila, motreći takođe, a treći vozi i sve to o mom trošku, osim frizure, nadam se, ali nešto nisam siguran. Nadam se da je barem frizura zapažena na skupu nesvrstanih

Upotreba policije

31.avgust 2011. Miloš Vasić

Oblokavanje u prisustvu vlasti

Policiju koriste za razne stvari, što je već postalo neprijatno. Kažu da ih treba bolje plaćati, pa se neće osvrtati za tezgama. Ili je o nečemu drugome reč?

Zoom

31.avgust 2011. Dragoljub Žarković

Vikiliks i viđeni Srbi – Kako su se uzajamno ogovarali i potkopavali i kako su se Amerikanci sprdali s gorostasima naše javne scene zagrcnute slatkim prelivom preko šnicle

Shvatio sam da je Dinkić ogovarao Tadića, da su svi ogovarali Koštunicu, da je Palma raskrinkan kao Arkanov čovek, da su Nikolić i Vučić oduvek bili protiv Šešelja i još svašta nešto što sam i sam znao, kao i većina građana u Srbiji, a ponešto od toga sam znao i bolje nego američki izveštači

Parada ponosa 2011.

24.avgust 2011. Jovana Gligorijević

Neslaganje oko parade i ponosa

Da Srbija ima većih problema od gej parade niko ne spori. Ali, vlast koja se pravda teškim ekonomskim i političkim trenutkom, prenebregava da je stvaranje povoljnog političkog i ekonomskog ambijenta – njen posao i da snosi (verovatno najveći) deo odgovornosti što Srbija ima većih problema od gej parade. Priznanje poraza je i to što je država odbijanjem da pruži nedvosmislenu podršku ista ona čiji Ustav garantuje slobodu okupljanja svojim građanima, ista ona koja je usvojila Zakon o zabrani diskriminacije u kom je izričito navedena i diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije

Nasilje u porastu

24.avgust 2011. Miloš Vasić

Pouke incidenta na festivalu piva

Nasilje postaje deo našeg života – nažalost. Prvi put se desilo da na javnom skupu neko izbode nožem nekoliko sasvim slučajnih učesnika, a zatim i da napadne opet sasvim slučajne prolaznike. Stručnjaci su zabrinuti i ukazuju na dva elementa: sve prisutnije shvatanje nasilja kao opravdane reakcije i opasnosti od medijskog senzacionalizma koji podstiče imitiranje nasilnih ispada

Nuspojave

24.avgust 2011. Teofil Pančić

Duboki Kraj i plitki demagozi

Za razliku od bizarnih akcija uglednog g. Palme, ovo prenemaganje prvo ministra policije, a potom i beogradskog gradonačelnika uopšte nije naivno

Portret savremenika – Dragan Marković Palma, opet

10.avgust 2011. Dragoslav Grujić i Dokumentacioni centar "Vreme"

Ja sam čovek iz života

Švedski ambasador u Srbiji Krister Bringeus ocenio je da je lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma bio "ključni čovek za formiranje proevropske vlade Srbije". Na sajtu stranke Jedinstvena Srbija piše da je u vreme pregovora o formiranju vlade, 2008. godine "Jedinstvena Srbija održala čas iz odgovornosti i pragmatičnosti svim političkim faktorima u državi. Rečenica koju je izgovorio predsednik JS-a Dragan Marković Palma u toku pregovora: "Patriotizam se ne sipa u traktor" označila je sasvim nov pravac u političkoj realnosti Srbije, koji su mediji nazvali "pragmatični patriotizam"

Sever Kosova

03.avgust 2011. Milan Milošević i Dokumentacioni centar "Vremena"

Na oštrici brijača

Na pokušaj Prištine da pokori sever Kosova uvučeni Kfor i Euleks, a Srbi odgovorili otporom i barikadama. Bilo je veoma kritičnih momenata. Pregovori započinjani, pa prekidani, pa nastavljani...

Napetost na administrativnoj liniji s Kosovom

27.jul 2011. M. Milošević, M. Rudić

Sukob na Brnjaku

Razgorevajući "carinski rat" Hašim Tači pokušao da preuzme sever Kosova

Posle hapšenja Gorana Hadžića

27.jul 2011. Tatjana Tagirov

I posle Haga – Hag

Haški tribunal će nas i dalje pritiskati da ne ostane samo na onih oko 160, što optuženih što osuđenih, pred tim sudom, već da se i naša pravosuđa napokon uhvate u koštac s procesuiranjem onih koji su činili ratne zločine