Vojvođanski forum – Kultura dijaloga (I)

Izazovi slobodne misli

U mestu Bukovac, u okolini Sombora, 9. septembra održan je susret pod nazivom Vojvođanski forum. Ovaj jedinstveni filozofski kružok postoji već 20 godina i do sada je funkcionisao izvan očiju javnosti, uglavnom u Novom Sadu, a učesnici ga zovu jednostavno Salon. Više od sto mislećih individualaca, uglavnom liberala, sastajali su se jednom mesečno i diskutovali o društvenim diskursima, razmenjivali poglede na političke, filozofske, sociološke i druge teme relevantne za vojvođansko i srpsko društvo

Intervju – Veselin Simonović, »Blic«

Pritiske sam rešavao sa dve reči

Kad su naprednjaci došli na vlast, mislim da su pokušali da mi se osvete za Tomu diplomu i da sam zato prošao medijsku torturu Pinka, "Informera", "Kurira" u dva navrata po više meseci. Puštali su to na Pinku Crne Gore, znajući da to moja familija tamo gleda. Zove me majka otuda i kaže: "Sine, kuku, šta je ovo? Više si na televiziju no Milo." A ja i sad mislim da nisam pogrešio što sam bio protiv toga da predsednik države bude neko ko je kupio diplomu. I to bih radio i sad, ponovo

Nasleđe

Da li nam je stalo

Kako obeležja NOB-a pretvoriti u uvažavane i turistički zanimljive lokacije kao što su nekad bile, jedna je od tema međudržavne izložbe koja je trenutno u Beogradu

 

Novi članovi Vlade Srbije

Evropske integracije Srbije (2)

U znaku broja trideset pet

Šta su pregovaračka poglavlja i kako ih otvoriti

Intervju – Dr Vjekoslav Perica, istoričar

Narod, pleme, klan – Balkan

Srpski i hrvatski nacionalisti iskonstruisali su nove kolektivne identitete jedni naspram drugih, a zatim i u odnosu na susedne narode – tako da je onaj drugi negativan, tuđi i dalek, naravno – te novi identitet nasuprot same SFRJ i to da se bude sve suprotno od onog što je ona bila. Ove konstrukcije su dvadesetogodišnja noćna mora sveopšteg propadanja i frustracije u novim državama

Istraživanje MMF-a

Evropsko prelivanje mozgova

Prema nedavno objavljenom istraživanju Međunarodnog monetarnog fonda, u poslednjih dvadesetak godina zemlje centralne i istočne Evrope napustilo je 20 miliona mladih i obrazovanih ljudi. Posao, bolje plate i sigurnost bili su glavni motivi za odliv istočnoevropskih kadrova u razvijenije države Zapada. Da li je danas situacija drugačija

Dokumenti

Sentimentalni disident

Milovan Đilas, Pisma iz zatvora, priredio i predgovor napisao Aleksa Đilas, Vukotić Media, 2016.

VREME BR.323 | 28. DECEMBAR 1996.

Težak šok

Gotovo da više i nema načina da opozicija izgubi ovu prednost i dozvoli Miloševiću da se izvuče. Skoro svaki njihov potez dobija, kao što svaki njegov vodi samo raznim oblicima poraza

Intervju – Ante Tomić, pisac

Dikatatura je tu, iza ugla

"Odrastao sam na selu, govorim njihovim jezikom, naš jezik je isti, ali sadržaj je potpuno drugačiji. I to njih najviše začuđuje"

Crna Gora – Članstvo u NATO-u nakon decenije nezavisnosti

Podeljena država

Nakon decenije nezavisnosti u Crnoj Gori su suprotstavljene dve slike stvarnosti: ona za međunarodnu upotrebu prikazuje najmanju nekadašnju jugoslovensku republiku kao "lidera integracija u regionu", novu članicu NATO-a i prvu sledeću članicu Evropske unije; na lokalnoj slici vidi se prezadužena, duboko podijeljena država na čijem čelu je isti čovek već dvadeset i sedam godina

VREME BR.766 | 8. SEPTEMBAR 2005.

Karika koja nedostaje

Novi ustav je proteklih godina mogao biti ona karika koja povezuje građane i političare u zajedničkom poduhvatu korenitih promena, ali je ona nestala pre nego što je nastala. Može li danas biti drukčije?

VREME BR.1254 | 15. JANUAR 2015.

Teret teške industrije

Zašto se Vlada Srbije opredelila za "Esmark", ko tu šta daje, a ko uzima, na čiji teret padaju dugovi i kakve veze s tim ima sveti Petar

VREME BR.793 | 16. MART 2006.

Oproštajni udarac

Čovek koji je imao veliku moć od koje su zavisili mnogi životi i mnogi tragični događaji u proteklih deceniju i po umro je naprasno u prisustvu vlasti. Preti li Srbiji politička kriza zbog toga

San o brzom razvoju

Najavljeni tigar, ispaljena raketa

Makedonija je čitave prošle godine bila blokirana teškim sukobom vlasti i opozicije, a i u toj godini je ostvarila rast BDP-a za oko četiri odsto. Crna Gora je, kažu, u političkoj krizi, zbog ulaska u NATO i bučnog otpora koji toj politici navodno pruža opozicija, a prošle godine je ostvarila povećanje BDP-a za 4,3 odsto. Čak i Bosna i Hercegovina, koja nikako da formuliše nekakvu zajedničku politiku, u trećem kvartalu prošle godine dostigla je međugodišnju stopu rasta BDP-a od 3,1 odsto. Hrvatska je četvrtinu prošle godine bila bez vlade, pa je ipak povećala BDP za 1,7 odsto. Slovenija navodno ima "vladu amatera", a procenjuje se da je u prošloj godini podigla BDP za 2,2 odsto. Dakle, postavlja se pitanje zašto Srbija zaostaje, kad ni drugima nije lako i kad i tamo ima "nezdravih pojava"

Istraga organizovanog kriminala u Crnoj Gori

Ništa im nije Sveto

Posle više od četvrt veka provedenih na vlasti u Crnoj Gori Svetozar Marović je završio u podgoričkom zatvoru Spuž. Da li je vredelo toliko čekati i šta ovaj događaj može da znači za Crnu Goru i region

Srbija i Evropska unija

Dva lica jednog premijera

Nogu pred nogu i mic po mic, Srbija je otvaranjem prvih poglavlja došla na prag EU, ali kada će se vrata otvoriti

Četvrti samit Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope

Među favoritima zlatne prilike

Kineski premijer Li Kećang ugostio je lidere petnaest zemalja Centralne i Istočne Evrope nudeći im finansijsku podršku za izgradnju i renoviranje transportnih sistema i infrastrukture, uz uslov da projekti koriste kineske proizvode ili robu. Srbija, podjednako kao i sve ove države, traži svoje mesto pod ekonomskim kišobranom "zmaja Azije". Međutim, na osnovu izveštavanja srpskih medija, prosečan građanin mogao bi pomisliti kako je premijer Aleksandar Vučić, maltene, bio u bilateralnoj poseti Kine

Lični stav

Očaj i nada »švajcaraca«

U moru zanimljivih događaja na srpskoj političkoj sceni, skoro neopaženo prolazi protest korisnika kredita indeksiranih u švajcarskim francima, koji od prošle subote organizuje Udruženje bankarskih klijenata Efektiva. Nije ni čudo, ako bismo ono što se danas u Srbiji dešava predstavili filmskom terminologijom, sudbina otprilike 21.000 korisnika koje je ekstremno jačanje švajcarskog franka spram svih vodećih svetskih valuta dovelo do ivice bankrota, deluje kao teška i dosadna socijalna drama. Naspram toga je napeti psiho(pato)loški triler sa elementima špijunaže i kontrašpijunaže, dvorskih spletki i psihijatrijskih dijagnoza. Jasno je šta privlači veću pažnju publike

Odnosi Srbija – NATO

Polje visokog pritiska

U trenutku nastanka ovog teksta stiže vest da je Turska, inače članica NATO-a, 24. novembra oborila ruski vojni avion. Dok Ankara navodi da je suhoj 24 povredio turski vazdušni prostor, rusko ministarstvo odbrane tvrdi da je njena kontrola leta u Homsu uočila da su zapravo turski lovci ušli u sirijski vazdušni prostor. Predsednik Rusije Vladimir Putin je izjavio da je to nož u leđa od saučesnika terorista i da će biti posledica po rusko-turske odnose... Može li Srbija biti neutralna ili se mora uhvatiti u ludo kolo

70 godina Ujedinjenih nacija

Porodica nastala iz ratnog pepela

Kada se pogleda slika današnjeg sveta, preovlađuje osećaj da se ideali o trajnom globalnom miru nisu obistinili. Ipak, dostignuća UN-a u planetarnom razvoju su neosporna. Neprocenjiv je doprinos u dekolonizaciji, iskorenjivanju smrtonosnih bolesti, odbrani ljudskih prava i vladavini zakona

Iz prvog broja »Vremena«

Može li se raspasti Jugoslavija

Ako šovinizam i slepa mržnja onemoguće reformu i Jugoslavija stvarno počne da se raspada, to će običnim ljudima stvoriti pakao koji i ne pominju oni koji o tome govore sa neverovatnom lakoćom: prekid komunikacija, preseljenja, napetosti, diktature, možda ratove

Evropa za početnike

Na nogama i železničkim šinama

Sedam država za 22 dana, stotinak novih poznanika iz Srbije i zemalja regiona, nekoliko stotina prepešačenih kilometara, nekoliko hiljada kilometara pređenih vozom, prolazak kroz Orbanov "zid", fotografisanje kraj ostataka Berlinskog, 687 stepenika bliže nebu i pogled na čitav Pariz sa Ajfelove kule, Barselona na dlanu ispod parka Guelj... Tako je ukratko izgledalo ovo leto iz moje perspektive zahvaljujući konkursu "Putujemo u Evropu" (umesto "u", lepše bi zvučao predlog "po" jer smo i mi deo te Evrope)

Intervju – Aleksandar Ružević, generalni direktor kompanije Coca-Cola Hellenic Srbija i Crna Gora

Kvalitet je apsolutni prioritet

"Veoma smo ponosni na postignute rezultate i verujemo da je uspeh kompanije usko povezan sa opštim razvojem lokalne zajednice. Svesni smo potrebe da kompanije poput naše budu uzor i postavljaju standarde u poslovanju, jer samo tako možemo unapređivati ambijent u kome poslujemo"

Novo izdanje Pisama iz tuđine

Stanje stvari

Pekić u Pismima iz tuđine ne proriče apokalipsu; uveren da se ona već dogodila, on daje njenu dijagnozu

Vreme uspeha! (avgust 2015.)

Poslovne vesti

Ciljevi održivog razvoja

Zajedno do šesnaestog cilja

Domaća javnost često zaboravlja na važnost članstva Srbije u Ujedinjenim nacijama, i opšti je utisak da u društvu vlada uverenje kako velike globalne strategije malo toga konkretnog donose nama, sada i ovde. To, međutim, nije tačno