Ukrajinski front

Pripreme za višegodišnji rat

Pitanje podoficirskog kora još uvek je u Rusiji tabu tema nakon godinu dana ratovanja. Stavovi da treba pokrenuti, i to hitno, kurseve za školovanje podoficira za sada se iznose sa rezervom, uz frazu da bi možda trebalo o tome da se razmisli. Ukrajinska vojska je na podoficirima i nižim oficirima zasnivala čvrstinu bataljona koji su mesecima izdržali stalnu artiljerijsku vatru. Taj kadar je pretrpeo velike gubitke i sada se i oni bave problemom kako brzo stvoriti zamenu. Kod Rusa ima vremena, po modelu Sirije, pet godina. Tako bar neki kažu

Lični stav

U čijem je to interesu

Nedovoljno je bilo ubrzavanje zahteva za prelazak u akcionarsko društvo, nije dovoljno ni to što je procenjena vrednost preduzeća u iznosu od 3,1 milijarde evra ispod nivoa svake ekonomske opravdanosti (procenjena vrednost 2011. godine, tada jedinstvenog JP EPS-a, bila je 14,6 milijardi evra), nego mora još da se obara kredibilitet preduzeća. Kako to da se uradi? Pa, najlakše je širenjem lažne slike o preduzeću, ionako u javnosti ocrnjenom

Ekonomija

Dušan Nikezić: Srbija na začelju po ekonomskom rastu

Od svih zemalja u regionu, prošle godine je jedino Severna Makedonija imala niži ekonomski rast od Srbije, podatak je Svetske banke. Najviše ima Hrvatska 6,6 odsto. Srbija ima 2,5 odsto

Vojska

Vojna moć Srbije: Od 145 zemalja sveta, na 58 mestu

Na prvom mestu liste sajta Global Firepower su SAD. Srbija se kotira više od svih ostalih država u regionu. Kosovu je na začelju liste. Lista je rađena na osnovu 60 pojedinačnih faktora

Intervju: Dejan Jović, politikolog

Region u procepu želja, obećanja i ostvarenja

“Cilj Srbije je da najprije dođe do politike u kojoj Zapad krivi obe strane, premda Srbija stalno govori da ne prihvata formulaciju o krivici obe strane; dosad je Zapad krivio samo jednu stranu, Srbiju, a kosovsko rukovodstvo je imalo podršku. Ako to uspije, Srbija će čekati i nadati se da će se srušiti zapadna hegemonija. Da li će to dočekati, zavisi o rezultatu rata u Ukrajini. Kao što je nedavno rekao Budimir Lončar, mi danas živimo u svijetu koji više nije unipolaran, ali nije ni bipolaran, nego je negdje između. Moguće je da će i sam svijet, a time i Balkan i Evropa, dugoročno ostati u tom procjepu”

Evropska unija i Zapadni Balkan

BiH: Status kandidata EU u svetlu rata u Ukrajini

Posle Ukrajine i Moldavije i Bosna i Hercegovina je po hitnom postupku dobila status kandidata EU, iako je još uvek formalno međunarodni protektorat

Balkanski timovi na svetskom kupu

Hrvatska zaustavljena u polufinalu

Težak poraz od Argentine nije promenio činjenicu da je Hrvatska, jedina od svih država sa Balkana, u poslednjih nekoliko decenija izrasla u fudbalsku velesilu

Srbija ponovo stala u grupnoj fazi Mundijala

Hteli smo najbolje, ispalo je kao i obično

S obzirom na rad Fudbalskog saveza Srbije, funkcionisanje domaćih liga i klubova i svega lošeg što ih okružuje, plasman reprezentacije na najveće svetsko takmičenje je samo po sebi veliki uspeh, a dodatni teret za igrače i stručni štab bila je nacionalistička histerija koja je rasla kako se Svetski kup u Kataru približavao, a kulminirala pred utakmicu sa Švajcarskom i praktično se sjedinila sa histerijom koju su mediji pumpali povodom najnovijih napetosti na Kosovu

Demografski trendovi i predviđanja

Prazna Evropa i “varvari” na granicama

Kako će izgledati svet 2100. godine? Koja će biti najmnogoljudnija zemlja, a koje će državi biti opustele? Šta to znači za ekonomiju i promene u ekonomskoj moći? Koliko će stanovnika imati Srbija? I zašto je migracija ključna reč za budućnost

Zapadni Balkan i Evropska unija

Samit u Tirani: Otvoreno, iskreno i pošteno uz oštru osudu Rusije

Aleksandar Vučić je ocenio da su razgovori bili nikad iskreniji, pošteniji i otvoreniji. Zemlje regiona dobile su potvrdu od EU da imaju „punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana“. Koliko su države EU zaista opredeljene članstvu videće se sredinom decembra, na sastanku lidera EU kada bi trebalo da budu donete odluke da li će se napraviti korak napred i sa kim u procesu proširenja Zapadnog Balkana

Arhiva „Vremena”: Luka Bojović

Povratak otpisanog

Kroz životopis Luke Bojovića (49) mogla bi da se ispiše istorija srpske mafije. Odrastao je u uglednoj beogradskoj porodici – majka je bila univerzitetski profesor, a otac direktor prestoničkog zoo-vrta. Tek što je Luka stasao za ličnu kartu, zemlja u kojoj je rođen se raspala. Ispaljeni rafali, prolivene suze i krv protegli su se u daleku budućnost i obeležili čitav njegov život. Luka Bojović je postao vojnik, delinkvent, saradnik Državne bezbednosti, pekar, vođa kriminalnog klana, begunac, poslastičar, zarobljenik, slikar, osvetnik... Ovaj čovek poznaje više mrtvih nego živih, sudbina mu je retko kada zavisila od policijske istrage, ali je uvek zavisila od političke odluke. U momentu kada nastaje ovaj tekst, Luka Bojović izlazi iz španskog zatvora

Društvo

Femicid u Crnoj Gori: Ne zna se broj ubijenih žena

Kao i dobar deo zemalja regiona Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, ni Crna Gora nema zvaničnu statistiku o broju žena ubijenih u porodično-partnerskom kontekstu. Organizacija Centar za ženska prava (CŽP) vodi svoju evidenciju, prema kojoj je u prvoj deceniji 21. veka, od 2001. do 2011. godine, u Crnoj Gori u porodično-partnerskom nasilju stradala 51 žena