Pravo pitanje nije kada će Srbija i njeni susedi postati deo Evropske unije, već da li će EU ikada otvoriti vrata za zemlje Zapadnog Balkana. Jer, regionalnim autokratama odgovara limb u predvorju Brisela, a sama EU je opterećena tolikim problemima da se i samo pominjanje proširenja smatra političkim hazarderstvom. Tako je, prema istraživanjima javnog mnjenja, dve trećine Nemaca protiv prijema novih članica
Nova kosovska vlada verovatno neće biti dugog veka. Čekaju je tri tempirane bombe – ratifikacija sporazuma o granici sa Crnom Gorom, briselski dijalog i odobravanje formiranja zajednice srpskih opština. Međutim, postoji i četvrta najopasnija, koja bi mogla da rasturi "ratnu koaliciju" u paramparčad. To je Specijalni sud za ratne zločine UČK u Hagu, koji ovih dana ubrzano dovršava pripreme za prva suđenja
Kako smo prešli put od Dobrice Ćosića koji je taksijem došao na sopstvenu predsedničku inauguraciju do ustoličenja Vučića sa do sada neviđenom pompom
Briselska večera bila je održana u trenutku kada pomenuti dobrosusedski odnosi nikada nisu bili zategnutiji. Može se reći da je Mogerini uspela ako se gosti nisu međusobno šutirali ispod stola, pljuvali jedni drugima u tanjir i koristili escajg u nenamenske svrhe. Ko su ljudi sa fotografije, kako stoje u svojim državama i u kakvim su međusobnim odnosima
Osim da je pravosnažno osuđen na četrdeset godina zatvora za učešće u organizovanoj grupi koja je izvršila atentat na premijera Zorana Đinđića u kojoj je bio neposredni izvršilac i da mu se sudi za učestvovanje u oružanoj pobuni Jedinice za specijalne operacije u novembru 2001, o Zvezdanu Jovanoviću se malo zna. Zovu ga Zveki, ali jedan drugi nadimak odjekuje mnogo jače i dalje – Zmija
Izbori za predsednika Republike zakazani za 2. april biće 11 po redu od obnove višestranačkog sistema u Srbiji. Funkcija predsednika Srbije uvedena je Ustavom Srbije iz septembra 1990. godine i te godine su održani prvi predsednički izbori
Duboka politička i ekonomska kriza u Crnoj Gori ušla je u šesti mesec sa opozicijom van parlamenta, majkama na ulicama, budžetom u kreditima i NATO-om i Rusijom u mislima
Pretnje uvođenja obaveznog služenja vojske u Srbiji i u Hrvatskoj spadaju u unutrašnju politiku, a ne u politiku odbrane. Dva nacionalistička režima osećaju gubitak kontrole u društvu; mlađe generacije malo su se razularile i stiču razne ideje; treba ih uterati u red i stegu. Šta je bolje od vojnog roka
Napokon država čini nešto što mi je baš po volji, za to joj pred svima skidam kapu, priznajem svoje grešne misli i reči izgovorene u jednoj radionici koja neka ostane anonimna
Podsećamo na 10 događaja od kojih je prošlo više od 10 godina, a koji su obeležili 2006. godinu
Šta je Balkan danas i kakvi su odnosi između zemalja u regionu? Da li se zaista toliko ne poznajemo ili smo, naprotiv, isuviše bliski? Da li je težnja ka Evropskoj uniji nešto što nas neraskidivo spaja? Koliko smo okupirani sobom, a kakav je naš pogled ka drugima? Da li nevladin sektor sarađuje dovoljno i da li su naše mlade demokratije i sve što iz toga proizlazi ono što nas danas najpre čini sličnima
U Crnoj Gori dominiraju najprljaviji beogradski mediji. Deo crnogorske javnosti u odnosu između Đukanovića i Vučića vidi Stanka Subotića kao neku vrstu saveznog premijera
Milo Đukanović će premijersku poziciju da ustupi svom odanom savezniku Dušku Markoviću, bivšem šefu tajne službe. Ali realna moć ostaje tamo gde je i bila proteklih gotovo tri decenije – u njegovim rukama
Iz zapleta na koji bi mogli da budu ljubomorni i scenaristi španskih serija proizilazi da je Srbija spasla crnogorskog premijera Mila Đukanovića od mnogo veće opasnosti nego što je general Dikić – da izgubi na izborima
Krajnji utisak bi mogao biti ponovo tugaljiv. Sve ovo liči na ono neprestano Vučićevo kukanje kako mu svi rade o glavi, a on eto prkosi, opstojava i služi narodu. Čini mi se, dakle, da posle ovog zbrkanog uvoda u aferu nikakvog epiloga neće biti
Ako crnogorski premijer Milo Đukanović nešto zna, onda je to kako da na izborima dođe do većine glasova. Njegova deveta pobeda u nizu ipak nije tako blistava
Od sedam dana, Sarapa radi osam, jer na Pinku 3, koji uređuje Ksenija Vučić, on radi "plivajući četvrtak" kada je "fizički i mentalno u stanju"
"Srbija u ovoj fazi ima pravo da neguje posebne odnose sa Rusijom i uprkos tome može biti prva naredna zemlja koja će biti primljena u EU", kaže poslanik Evropskog parlamenta Ivo Vajgl. "Međutim, kada bude postala punopravna članica, možda će važiti drugačija pravila"
U mestu Bukovac, u okolini Sombora, 9. septembra održan je susret pod nazivom Vojvođanski forum. Ovaj jedinstveni filozofski kružok postoji već 20 godina i do sada je funkcionisao izvan očiju javnosti, uglavnom u Novom Sadu, a učesnici ga zovu jednostavno Salon. Više od sto mislećih individualaca, uglavnom liberala, sastajali su se jednom mesečno i diskutovali o društvenim diskursima, razmenjivali poglede na političke, filozofske, sociološke i druge teme relevantne za vojvođansko i srpsko društvo
Kad su naprednjaci došli na vlast, mislim da su pokušali da mi se osvete za Tomu diplomu i da sam zato prošao medijsku torturu Pinka, "Informera", "Kurira" u dva navrata po više meseci. Puštali su to na Pinku Crne Gore, znajući da to moja familija tamo gleda. Zove me majka otuda i kaže: "Sine, kuku, šta je ovo? Više si na televiziju no Milo." A ja i sad mislim da nisam pogrešio što sam bio protiv toga da predsednik države bude neko ko je kupio diplomu. I to bih radio i sad, ponovo
Kako obeležja NOB-a pretvoriti u uvažavane i turistički zanimljive lokacije kao što su nekad bile, jedna je od tema međudržavne izložbe koja je trenutno u Beogradu
Šta su pregovaračka poglavlja i kako ih otvoriti
Srpski i hrvatski nacionalisti iskonstruisali su nove kolektivne identitete jedni naspram drugih, a zatim i u odnosu na susedne narode – tako da je onaj drugi negativan, tuđi i dalek, naravno – te novi identitet nasuprot same SFRJ i to da se bude sve suprotno od onog što je ona bila. Ove konstrukcije su dvadesetogodišnja noćna mora sveopšteg propadanja i frustracije u novim državama
Prema nedavno objavljenom istraživanju Međunarodnog monetarnog fonda, u poslednjih dvadesetak godina zemlje centralne i istočne Evrope napustilo je 20 miliona mladih i obrazovanih ljudi. Posao, bolje plate i sigurnost bili su glavni motivi za odliv istočnoevropskih kadrova u razvijenije države Zapada. Da li je danas situacija drugačija
Milovan Đilas, Pisma iz zatvora, priredio i predgovor napisao Aleksa Đilas, Vukotić Media, 2016.
