Veoma organizovani kriminal

06.april 2011. Miloš Vasić

Poreklo bogatstva Željka Ražnatovića Arkana

Podizanje optužnice protiv estradne radnice i Arkanove udovice Svetlane Cece Ražnatović izazvalo je novo zanimanje za poreklo novca tog famoznog bračnog para. Fenomen bračnog para Ražnatović najbolji je pokazatelj bezdržavlja, nemorala i bestidnosti Miloševićeve novokomponovane Srbije

Koncert

15.decembar 2010. Dragan Kremer

Veliko plavetnilo

"More, more – Zvuci Dalmacije", 12. XII 2010, Sava centar, Beograd

Dnevnici Ratka Mladica (5) – pretplatnici

17.novembar 2010. Priredio: Dejan Anastasijević

Sumrak i slom

Beleške Ratka Mladića imaju neprocenjiv značaj, ne samo za istoričare i pravnike nego i za one koji će iz raznih drugih uglova pokušavati da tumače tok jugoslovenskih ratova. Jedan od tih aspekata je psihološki: iz dnevnika se vidi kako se jedan tipični profesionalni oficir JNA postepeno lomi, prvo moralno, a potom i mentalno, u uslovima haosa koji je započeo neko drugi

Šopenhauer, 150 godina od smrti

22.septembar 2010. Aleksandar Ćirić

Isto kao pre rođenja

Što se enciklopedija tiče, Artur Šopenhauer je nemački filozof poznat po svom pesimizmu i filozofskoj jasnoći. O njegovom delu Irvin Jalom je rekao: "Ljudski usud je predstavljen u svojim najsumornijim aspektima: smrti, izolaciji, besmislu života i patnji inherentnoj egzistenciji… U Šopenhauerovom delu ima više dobrih ideja nego kod bilo kog drugog filozofa, izuzimajući jedino Platona"

Stoleće od rođenja Skendera Kulenovića

01.septembar 2010. Muharem Bazdulj

Darežljiva ljubav

Skender Kulenović rodio se 2. septembra 1910. godine, pre tačno stotinu godina, u Bosanskom Petrovcu. Gimnaziju je završio u Travniku, rodnom gradu svoje majke, gde je doselio kao desetogodišnjak. Još kao gimnazijalac objavio je ciklus soneta Ocvale primule. Forma u kojoj se okušao kao gimnazijalac ostaće mu celog života opsesija i biće forma u kojoj će dosegnuti vlastite umetničke vrhunce

Evropa pod vulkanom Eyjafjallajökull

28.april 2010. Milan Milošević

Laka proba smaka sveta

Kako je sitni pepeo sa Islanda, kao neki zli trol, otkrio i ranjivost tehnološkog društva, i isprepletane globalne ekonomije i neusaglašenost institucija Evrope u nastajanju

101 godina od smrti Milovana Glišića

03.mart 2010. Branko Kukić

Milovan Glišić juri suštog leptira

Preko Save Savanovića, veličanstvenog vampira, Glišić je istovremeno izrazio strah od stvarnosti i od samog sebe. Nije reč ni o kakvim duhovima nad vodama niti o pukoj piščevoj izmišljotini – a daleko bilo o fantastici – nego se radi o ludoj realnosti. Savu je Glišić na svojim leđima uneo u srpsku književnost, potvrđujući staro pravilo da nijedan narod nije preživeo – bez vampira

Knjige – Dejvid Džejms Smit, One Morning in Sarajevo

28.decembar 2009. Muharem Bazdulj

Sanjari izgubljenog sna

Vinston Čerčil je nekoć sarajevsko slavljenje Principa proglasio sramotnim dodavši da su sramotni i Principov akt i narod koji ga slavi te je Sarajevo, u tom smislu, sprovelo samokritiku. Ipak, sam Smit kao da se do kraja ne slaže s Čerčilom, možda upravo zbog promene konteksta, jer mu se, izgleda, čini da su dečaci koji su se borili za slobodu i za Jugoslaviju umrli uzalud. Na jednom mestu u knjizi, on doslovce kaže: U jednom istorijski kratkom periodu, od pedesetih godina dvadesetog veka do Titove smrti i osamdesetih, Jugoslavija je, kao ujedinjena federacija socijalističkih republika, bila trijumf naroda i ostvarenje snova sarajevskih zaverenika. Gavro bi, mislim, bio ponosan na tu zemlju, kao što je i Jugoslavija, u to vreme, bila ponosna na Gavru

Feljton - Zbrda-zdola o mermernom vremenu

19.avgust 2009. Ivan Ivanji

O Udbi i drugim fenomenima

U neobjavljenom rukopisu "Zbrda-zdola – izvodi iz nenapisanog dnevnika", književnik Ivan Ivanji u isečcima koje objavljujemo pripoveda o počecima zemlje nastale iz rata daleko krvavijeg, od ratova koji su doveli do njenog raspada. Ne upušta se u raspravu, ne donosi zaključke, već svedoči o pojedinim događajima koji dočaravaju atmosferu u Beogradu i Novom Sadu pre i posle Rezolucije Informbiroa, o Udbi i udbašima, o Golom otoku, Klubu književnika i književnicima, džezu, prvim golišavim devojkama na naslovnim stranama, Đilasu, Rankoviću, Andriću, Krleži i drugima

Intervju – Episkop jegarski Porfirije

27.maj 2009. Zoran Majdin

Što vam se šapne na uho, propovedajte sa krovova

"Moram da kažem da postojanje Duhovno-rehabilitacionog centra u Crnoj Reci nije bilo nepoznato, kako crkvenoj tako i široj društvenoj javnosti. Neretko, govorilo se o brojnim mladim ljudima koji su imali problem sa drogama a, prošavši kroz ovaj centar, izlečili se. Takođe, nije bilo tajna da se tamo, pored ostalog, kao metod lečenja primenjuju batine. Niko, međutim, nije mogao ni zamisliti do kojih razmera brutalnosti to ide. Na primer, lično sam bio u prilici da od nekih mladića koji su napustili centar pre isteka 'terapije' čujem kroz kakve su torture prolazili. Ali, budući da je reč o narkomanima, mislio sam da izmišljaju, odnosno da u najmanju ruku preuveličavaju. Posle objavljivanja snimka stravične 'fizioterapije' koji sam video na televiziji, bio sam ne iznenađen, već najdublje užasnut"