Irska – Ateizam u školama

Evolucijom na Bibliju

Lekcije o ateizmu, humanizmu i agnosticizmu od sledećeg septembra će se naći u irskim osnovnim školama. Mnogi smatraju da je to jedna od najznačajnijih promena od osnivanja države

Lisica i ždral

Carske mrvice

Dobro došli u zemlju neravnopravnosti, gde i rimski car može biti lišen autorskog prava: plači, Licinije, iako si ravnopravni koautor Milanskog edikta, iako si i sam rođen u kak se veli našim krajevima

Milanski edikt i Prvi vaseljenski sabor

Restitucija imanja i Simvol vere

Milanski edikt, koji su pre tačno sedamnaest vekova potpisali carevi Konstantin i Licinije, današnjim rečnikom mogao bi da se nazove zakonom o restituciji hrišćanske imovine. Događaj značajan, ali ne i presudan. Jer, progon hrišćana prestao je dve godine ranije, 30. juna 311, takozvanim Galerijevim ediktom, a 325, dvanaest godina posle Milanskog edikta, dogovorena su pravila i usklađene norme na kojima i danas počivaju hrišćanska vera i hrišćanske crkve. Tada je održan Prvi vaseljenski sabor, kojem je predsedavao i koji je finansirao car Konstantin

Intervju – Klaus Šmit, vođa projekta IMPACT – Upravljanje otpadom i otpadnim vodama u opštinama (GIZ)

Kruženje i upotreba otpada

Kako se odnosimo prema otpadu, da li ga recikliramo, da li znamo da u EU gotovo da ne postoje deponije i koliko smo svesni da divlje deponije predstavljaju rizik po zdravlje ljudi

Geopolitika kulture

Gem, set i Srebrenica

Da bi neko bio dobar, mora postojati neko ko je zao. Zato je ubrzo posle smrti komunizma "gvozdenu zavesu ideologije" zamenila "plišana zavesa kulture" – prvo na Balkanu i u Podsaharskoj Africi, gde je istorija odlučno pokazala da ne samo da nije mrtva već da ni ne namerava da umre, a zatim u Njujorku 11. septembra 2001. godine, posle čega je teški kulturalni pliš dodatno ojačan sofisticiranim bezbednosnim i kulturrasističkim armaturama. Tretman Novaka Đokovića u zapadnim medijima, koji podseća na onaj koji je imao Ivan Lendl za vreme trajanja Hladnog rata, to samo potvrđuje

Izjava nedelje

»Gospodin Dačić je šarmantniji od mene.«

Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade, o predsedniku Vlade (B92)

Feljton – Odlomak iz romana Konstantin Ivanja Ivanjija (II)

Strašno delo

U izdanju Lagune upravo se pojavilo novo, dopunjeno izdanje istorijskog romana Konstantin Ivana Ivanjija. Reč je o najboljoj do sada napisanoj romansiranoj biografiji slavnog rimskog imperatora Konstantina Velikog (272–337), koji je 313. godine proglasio "Milanski edikt" o verskoj toleranciji i njime zaustavio progon hrišćana u Rimskom carstvu, a hrišćanstvu priznao status jedne od priznatih religija Carstva. S dozvolom autora i izdavača "Vreme" u dva broja objavljuje delove ovog Ivanjijevog romana. U prošlom broju objavili smo poglavlje koje priča o odsudnoj bici kod Mulvijevog mosta, a u ovom broju objavljujemo odlomak iz romana koji se odnosi na događaje iz 326. godine kada je Konstantin naredio pogubljenje prvorođenog sina Krispa i svoje žene Fauste

Umetnost na banknotama

Kratka likovna istorija dinara

Prva srpska novčanica je puštena u promet 2. jula 1884. godine. Bila je to novčanica od 100 dinara u zlatu. Napravljena je po klišeu rezervne novčanice od 100 franaka, koji je Narodna banka Belgije ustupila našoj Privilegovanoj narodnoj banci Kraljevine Srbije. Kliše je bio belgijski zato što je odbor Pariske monetarne konvencije predložio našoj vladi "da se pozove jedan stručan stranac, koji bi organizovao Narodnu banku i neko vreme rukovodio njene radove i operacije, pošto u našoj zemlji nema ljudi koji bi pritežavali u punoj meri sva znanja i iskustva, koja su nužna za jedan tako važan zavod, kao što je Narodna banka"

Feljton – Odlomak iz romana Konstantin Ivana Ivanjija (I)

Bitka kod Mulvijevog mosta

U izdanju "Lagune" upravo se pojavilo novo, dopunjeno izdanje istorijskog romana Konstantin Ivana Ivanjija. Reč je o najboljoj do sada napisanoj romansiranoj biografiji slavnog rimskog imperatora Konstantina Velikog, koji je 313. godine proglasio Milanski edikt o verskoj toleranciji i njime zaustavio progon hrišćana u Rimskom carstvu, a hrišćanstvu dao status jedne od priznatih religija Carstva. S dozvolom autora i izdavača, "Vreme" će u dva nastavka objaviti delove ovog Ivanjijevog romana. U ovom broju objavljujemo deo koji se bavi jednim od ključnih događaja u životu Konstantina Velikog – bitkom kod Mulvijevog mosta

Nuspojave

Noćni osvit »neokonzervativne revolucije«

Represivno oduzimanje neotuđivih građanskih prava (a "za naše dobro") kreće uvek od "malih stvari"; dok dođe do "velikih", već je prekasno za sve

Knjige

Barok – smrt, prah i ništa

Jelena Todorović, O ogledalima, ružama i ništavilu, CLIO, Beograd 2012.

Izložba

Otkrivanje baštine

Fond Galerije Matice srpske broji oko 7000 umetničkih dela nastalih od 16. veka do danas. Po značaju i celovitosti izdvaja se zbirka srpske umetnosti 18. veka, čiji deo trenutno gostuje u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu

Knjige

Znanje i okolni grabljivci

Zoran Dimić, Rađanje ideje univerziteta, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci / Novi Sad 2013.

Zoom

Žandar i tri asa – Dačić da se odrekne policije, Vučić vojske, a Dinkić će da baca novčić jer sam ne može racionalno da odluči koje mu je ministarstvo milije

Svako ko se dočepa vlasti, makar bila i žandarska, a svaka je pomalo takva, uobrazi da je postao neka vrsta oca nacije, pa nam se i Bratislav Dikić, povodom najave njegove smene, obraća retorikom kojom se javnost obaveštava o početku rata, državnog udara ili neke druge opšte nesreće. Šta mu znači ono: "Građani Srbije, braćo i sestre?"

Bela Crkva, 7. jul 2013.

Dan ustanka, ostalo posle 16 h

Jopet ne doš’o prima ministar Ivica, koji pjevo kod Palme u Končarevu, Vrhovni komandant, iako ima čin i uniformu, nije pozvan, što nije u redu, pa tradicionalno sve spalo na specijalca, takorekuć naučnika za ustanak doktora ministra Žarka

Lisica i ždral

Da sam ja netko

Možda crkveni tornjevi mogu postati turistička kak se veli atrakcija Banata: dobrodošli u zemlju pokvarenih satova!

Koridor 11 i hrast iz Savinca

Ko se boji kletve još

Kako je Srbija, koja je u teškim ekonomskim i svim drugim rekonstrukcionim problemima, došla u situaciju da se tolika polemika vodi oko jednog hrasta, doduše jako velikog i starog, u selu Savinac nedaleko od Gornjeg Milanovca? Ekipa "Vremena" je dan pre gostovanja ministra Ilića na televiziji bila na licu mesta

Srpska pravoslavna crkva

Protiv abortusa, ništa o pedofiliji

"Ukoliko bi zakon zabranio prekid trudnoće, kao način planiranja porodice, zdravstvene ustanove bi svakako to morale da poštuju, ali to ne bi dovelo do velikih pomaka. U tom slučaju bi, verovatno, žene odlazile u susedne i druge zemlje radi prekida trudnoće"

Grčka – Gašenje državne televizije

Kap na prepunu čašu

Odlukom da preko noći ugasi državnu radio-televiziju ERT premijer Antonis Samaras navukao je na sebe nove proteste u zemlji i salvu kritika iz inostranstva. Grčka opozicija najavljuje borbu do kraja

Vuk Karadžić – Srpski papiri i saopštenja

Sumnjivo lice

"Otac srpske pismenosti cela života zavisan od neuka naroda i nepismenih gospodara – ima li strašnije sudbine?", napisao je Slobodan Selenić o Vuku. Pa još i oklevetan da je "špijun", "žbir", "uhoda", "pod avstrijskim uticajem". Vukov život i način razmišljanja bili su makar toliko moderni koliko je on modernizovao srpski jezik. A ako je pri tom uspevao da naplati svoje znanje o zemljama i narodima, pa šta?

Neustavni prestolonaslednik

"Poslednje počasti Karađorđevićima"; Vesti "Republikanska sahrana poslednjeg kralja"; VREME 1168

Srbija 2013.

Mehanizam jedne vlasti

Pre nego što će formirati Vladu sa današnjim koalicionim partnerima, lideri Srpske napredne stranke tvrdili su da su izbori održani 6. maja prošle godine pokradeni od strane bivšeg režima. Iz današnje perspektive i sa stanovišta podrške koju uživaju i SNS i njegov predsednik, potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, cinik može da zaključi da optužba za krađu mora biti istinita: uprkos pobedi, malo su glasova dobili, s obzirom na to ko sve danas tvrdi da je za njih glasao

Oplenac 2013

Republikanska sahrana poslednjeg kralja

Karađorđevići, koji su prolazili kroz periode, glorifikovanja i progona, od 26. maja počivaju u miru na Oplencu u Crkvi Svetog Đorđa, u kraljevskoj kripti: zemni ostaci kralja Petra II Karađorđevića preneti su iz manastira Sveti Sava u Libervilu (Ilinois, SAD); njegove supruge kraljice Aleksandre, s groblja Tatoi kog Atine; njegove majke kraljice Marije, udovice kralja Aleksandra, s britanskog kraljevskog groblja u Frogmoru pored zamka Vindzor; a kraljevića Andreja, najmlađeg sina kralja Aleksandra I, iz Nove Gračanice, Iilionis, SAD... Epoha nije štedela Karađorđeviće, ali ni njihovi podanici nisu prošli bolje

Zoom

Ljudi s četiri prsta – Vesna Pešić, Predrag Danilović, plus Manojlo Vukotić i svi mi ostali, iznenađeni i uvređeni

Kao kompliment doživljavam izjavu Vesne Pešić da se "strašno iznenadi" kad pročita "Vreme". Ja, na primer, imam drugi problem: ništa me u srpskim medijima ne može iznenaditi; sve na isti kalup napravljeno dodvoravanje najnovijoj srpskoj političkoj misli

TV manijak

Romeo i Julija

Njegoš i njegovi tumači

Žuč u čaši meda

Dan pre nego što će na Trgu Republike očitati opelo za Vladu i Parlament, mitropolit Amfilohije Radović je u Nikšiću, na okruglom stolu "Vraćanje Njegoševe kapele na Lovćenu – vraćanje smisla Crnoj Gori", objavio da će, odnosno da je već podneo zvaničan predlog Svetom arhijerejskom sinodu Srpske pravoslavne crkve da pokrene proceduru za kanonizaciju Petra II Petrovića Njegoša, vladara crnogorskog i pesnika srpskog

Crkva i država

Nemoj da mi popuješ

Svoditi nesporazume vlasti i crkve samo na pitanje Kosova bilo bi previše uprošćeno. Niti je to jedini razlog, niti su nesporazumi juče počeli, niti se odnosi svetovnih i verskih vlasti odnose samo na velika, državnička pitanja. Pre bi se moglo reći da je reč o spletu bezbrojnih zajedničkih interesa i problema, u kome država i crkva imaju mnogo lica i mišljenja. A što se tiče onih koji misle da je konačno došlo do raskida previše tesne veze crkve i države, biće da su se prerano poradovali. Ovi na vlasti vernici su taman koliko su patriote i Šešeljevi/Miloševićevi sledbenici, ali nisu protiv uticaja crkve sve dok im se crkva ne zameri. Onda se lako nađu dosijei, pravi i izmišljeni, i za crkvene velikodostojnike i za svakoga ko im nije po volji