Glavni urednik uglednih prestoničkih novine uplašio se moći Kabineta – bože, kakva li je to aždaja – i obrukao i sebe i novine koje predstavlja i profesiju kojom se bavimo
Da li bi novinari trebalo da se obeshrabre kad vide da se evropski zvaničnici koji jednog dana kritikuju Aleksandra Vučića zbog stanja u medijima, sutradan nasmejani rukuju sa njim? Kako da se osećaju kada se Vučić izdire na koleginicu Tamaru Spaić, udaljen ni pola metra od Majkla Davenporta, šefa delegacije EU u Srbiji? Kako da odgovore na tvrdnju jednog zapadnoevropskog diplomate da se emisije tipa "Utiska nedelje" i u Evropi uklanjaju iz programa, zarad zabavnijih sadržaja? Kako i zašto uopšte Johanesu Hanu dokazivati da je beli zid u koji gleda baš beo, a ne crn?
Čitave ekipe novinara Studija B – da budemo pravedni, ne samo njih – bile su proganjane, otpuštane i sprečavane da rade svoj posao. Danas umesto policije to čine same kolege u službi nekih moćnika aktuelnog režima i samim tim vlastima je situacija olakšana. Nekada su urednici štitili kolege, dok danas zarad svoje stoličice progone sve oko sebe
U okviru trećeg internacionalnog festivala autorskog stripa GRRR!, održanog od 2. do 7. oktobra u Pančevu, pored brojnih izložbi i radionica u kojima su učestvovali domaći i inostrani strip autori i izdavači, bila je predstavljena izložba "Strip u Srbiji 1945–1955." autora Zdravka Zupana, kao nastavak serije izložbi kojima festival GRRR! pokušava da podseti na istorijski razvoj strip-medija u našoj sredini. "Vreme" objavljuje tekst autora izložbe o periodu kada strip dolazi pod udar ideoloških kritika i cenzora
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica na svojim Telegram kanalima i Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Brojni su izazovi sa kojima se suočavaju mediji u zemljama Zapadnog Balkana i bivše Jugoslavije, od političkog uticaja i pritisaka preko ekonomske nestabilnosti do pretnji po slobodu izražavanja. I to je samo početak. Da li su mediji u nekim državama gori od drugih? Ili su uslovi u kojima oni funkcionišu negde samo prividno bolji
Knjiga „Majn kampf” (Moja borba) Adolfa Hitlera i danas se prodaje u oko hiljadu primeraka, a najčešći kupci su mladi između 15 i 20 godina. Dilema o zabrani štampanja ove „knjige zla” i danas je aktuelna. Ivan Ivanji je pisao ranije da je „u vreme interneta izlišna i diskusija da li u ime slobode uopšte treba i može da se zabranjuje bilo šta sa obrazloženjem da predstavlja opasnost po ljudska prava i demokratiju” jer se sve može naći na internetu
Milomir Marić, odgovarajući na optužbe istoričara Miloša Kovića da ga je cenzurisao, ističe da u emisiji „Ćirilica“ ne postoji cenzura, već da „kako se snimi, tako se emituje“
Na ovogodišnjim predsedničkim izborima u SAD-u mašinerija za prikupljanje novca radi punom parom te je za očekivati da će biti postavljeni novi rekordi. Svojim milionima superbogati, milijarderi i poslovni lideri, naravno, žele da obezbede uticaj na politiku i nakon izbora
Ministarstvo prosvete odbija da odgovori šta se događa sa Nacionalnom čitankom, a Ministarstvo kulture ćuti o nacionalnim penzijama. Kad istina ne odgovara vlastima, ona se prećutkuje
Najnoviji roman Aleksandra Novačića Solženjicin: Odisej iz Gulaga objavljen je krajem jula u Beogradu, u izdanju izdavačke kuće Logos. Aleksandar Solženjicin je pre pedeset godina bio proteran iz SSSR-a, a državljanstvo mu je oduzeto. Posle 20 godina, poput antičkog Odiseja, vratio se u svoju opljačkanu Itaku gde su se prosci nadmetali za ruku njegove voljene Penelope, Rusije. U narednim brojevima “Vreme” će preneti najzanimljivije delove romana, uz dozvolu autora i izdavača
