Junak naše priče u politici je praktično od početka višestranačja, pa opet – ništa. Nebojša Bakarec, uprkos trudu, ostaje toliko neupadljiv da ga upravo to čini posebnim i zahteva dublju analizu
Lanci snabdevanja i položaj radnika u stranim firmama
Hiljade ljudi u Srbiji pravi kablove ili gume za nemačke automobile. Radnici kažu da je posao težak, plata loša, a šefovima “samo bičevi fale”. No, sada na kršenje prava mogu da se požale i direktno u Nemačkoj. “Vreme” istražuje da li to ičemu vodi
Hrvatski evroparlamentarac Tonino Picula u utorak tokom plenarne sednice u Strazburu imenovan je za stalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju. U medijima bliskim vlasti okarakterisan kao „srbomrzac” nasleđuje svog prethodnika Vladimira Bilčika koji je, suprotno, tokom svog mandata stekao titulu „lobiste SNS-a”
„Ministri su svi sigurni da neće biti rekonstrukcije i da se to priča da bi se pričalo, da Vučić i ja to spominjemo da bi to medijski bilo intresantno, da njima malo zapretimo“, rekao je Vučević
Skupštinska rasprava poslužila je vlasti da pokaže da iza protivljenja projektu “Jadar” stoji “zla opozicija”. Time dobija veliku prednost, tako misli, a nažalost je po svemu sudeći i u pravu. Zašto? Vučićev režim je poznat po svojim uspesima na polju sveopšte destrukcije, a najveći domet je dosegao u uništavanju politike kao takve i razaranju samog pojma opozicionog političkog delovanja
Struju dobijenu iz vetra i solara bolje je skladištiti u reverzibilnim hidro-elektranama, nego u litijum jonskim baterijama, smatraju stručnjaci EPS-a. Problem sa baterijama je što ne postoji tehnologija za reciklažu, a i zagađuju okolinu
Ministarstvo kulture nije izvestilo da se ministar Selaković u subotu sreo sa maestrom Zubinom Mehtom. Možda zato što je maestro hvalio arhitektonski projekat nove zgrade Beogradske filharmonije, a ministar je ne pominje kad govori o Ekspu
Ekološki aktivisti najavili su nove proteste i akcije nakon što je odbijen predlog zakona o zabrani kopanja litijuma u Narodnoj skupštini. Protestovaće se u Loznici, ali i u Berlinu. Zlatko Kokanović iz udruženja „Ne damo Jadar“ upozorava na blokade širom Srbije
Opozicija je , nakon glasanja o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarenju i geološkim istaživanjima - „jasno i glasno pozvala na nerede“, ocenila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović
Narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je za „Vreme” da će nakon neusvajanja zakona kojim se tražila zabrana iskopavanja litijuma u Srbiji sigurno biti protesta
Poslanici Skupštine Srbije nisu usvojili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarenju i geološkim istaživanjima koji bi ponovo stavio tačku na kopanje litijuma
Kada je upitan o pozivu predsednika Rusije Vladimira Putina na samit BRIKS Vučić je rekao da je dobio pozivnicu, ali da tada ima važne goste iz inostranstva. “Kako to klinci kažu – gužva u šesnaestercu”, rekao je Vučić.
Politikolog Aleksandar Đokić kaže za „Vreme“ da ovaj potez može da se tumači kao konkretan signal Evropi.
„Ne verujem da bi bilo pritisaka da se samit održava u Indiji, recimo. Sad i sekretara UN kritikuju, ne zato što prisustvuje BRIKS-u, već zato što je u Rusiji. U tom smislu poruka Evropi je da Vučić nije Putinova marioneta i da ga ne prati u korak. Nije to više taj odnos kakav je bio pre 2022. godine“, kaže Đokić.
BRIKS nije prava tema?
Sagovornik Vremena ističe i da BRIKS nije velika pretnja, jer ni u poslednjih dvadeset godina nije imao nikakvih značajnih rezultata i uspeha o kojima možemo da govorimo.
„Pre bismo mogli da kažemo da je Kina ozbiljan izazivač Zapada, a ne BRIKS. Pridaje mu se prevelika pažnja. Srbija je, na primer, ove godine potpisala bilateralni sporazum sa Kinom. Što je mnogo važniji korak u ekonomskom smislu i u odnosu na EU”, kaže Đokić.
To govori o i tome, dodaje, koliko vlasti u Srbiji pokazuju nespremnost i manjak želje da Srbija radi na tome postane članica EU.
„Suština je da se preuveličava značaj BRIKS-a koji se predstavlja kao geopolitički blok protiv Zapada, a zapravo je samo skup zemalja koje nemaju zajedničku ekonomsku niti političku strategiju. Oni se sastaju u okviru neke platforme koja može da im koristi na bilateralnom nivou“, smatra Đokić.
Narod za BRIKS?
Vučić je rekao i da je u Srbiji, prema najnovijim istraživanjima, 42 odsto građana za integraciju sa EU, a 42 odsto sa grupom BRIKS.
Međutim, naš sagovornik ističe da čak i kada bi Srbija želela da postane deo BRIKS-a, ne znači da bi bila pozvana.
„Mnoge veće zemlje, poput Saudijske Arabije i Alžira, su bile odbijene”, kaže Đokić.
Vučić je dodao i da bi se odnos građana promenio u korist BRIKS ako bi on promenio način na koji se do sada izjašnjavao, odnosno ako bi prestao da se zalaže za ulazak Srbije u EU.
Na XVI Samitu BRIKS u Kazanju od 22. do 24. oktobra prvi put učestvuju nove članice asocijacije.
To su, osim Brazila, Indije, Kine, Rusije i Južne Afrike, od ove godine postale Egipat, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija i Etiopija.
„U toku formiranje multipolarnog sveta“
Na ovogodišnjem samitu usvojena je završna deklaracija, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin. On je istakao da je planirano da deklaracija bude dostavljena UN-u kao zajednički dokument.
Dokument će nositi naziv Kazanjska dekleracija, po gradu Kazanj u kome se održava.
Prilikom otvaranja ovogodišnjeg Samita, Putin je poručio da je „u toku formiranje multipolarnog sveta“. Ruski predsednik je, takođe, označio tri glavne oblasti saradnje između zemalja BRIKS-a.
„Nastojali smo da ojačamo autoritet BRIKS-a, povećamo njegovu ulogu u svetskim poslovima, u rešavanju gorućih globalnih i regionalnih problema, i na svaki mogući način doprineli produbljivanju višestruke saradnje između naših država u tri glavne oblasti: u politici i bezbednosti, ekonomiji i finansijama, kulturnim i humanitarnim kontaktima“, rekao je predsednik Putin.
',
title: 'Evropljani umesto braće nesvrstanih: Kakvu poruku Vučić šalje Zapadu?',
pubdate: '2024-10-24 11:45:23',
authors: authors,
sections: "Vesti",
tags: "Aleksandar Vučić,BRIKS,Rusija,Srbija,Vladimir Putin",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Evropljani umesto braće nesvrstanih: Kakvu poruku Vučić šalje Zapadu?',
'pageContent': '
Aleksandar Vučić izostao je sa samita BRIKS-a u Rusiji poručivši da ima važna diplomatska posla sa predstavnicima Evropska unije, ali i da ih nema, kaže, ne bi išao u Kazanj.
Srbiju u Kazanju predstavlja četvoro ministara – Aleksandar Vulin, Bratislav Gašić, Nenad Popović i Adriana Mesarović.
Vučić je u sredu uveče ugostio poljskog i grčkog premijera, Donalda Tuska i Kirijakosa Micotakisa, i rekao da je to prilika da sagovornici razmene mišljenja o aktuelnim dešavanjima u Evropi.
Predsednik je najavio i da će ukupan broj svetskih državnika sa kojima se sastao do kraja godine biti čak 70, što je predsednica Skupštine Ana Brnabić istakla na društvenoj mreži Iks, naglasivši „da se ovakve stvari nikada nisu dešavale u našoj zemlji” i da će se Vučićevo doba pamtiti kao „zlatno doba Srbije”.
Да се, пред данашњу посету Београду премијера Пољске, Доналда Туска, и премијера Грчке, Киријакоса Мицотакиса, подсетимо само неких од најважнијих светских лидера који су, током ове године, посетили нашу земљу захваљујући значају и угледу који смо стекли мудром политиком @avucic.…
Kada je upitan o pozivu predsednika Rusije Vladimira Putina na samit BRIKS Vučić je rekao da je dobio pozivnicu, ali da tada ima važne goste iz inostranstva. “Kako to klinci kažu – gužva u šesnaestercu”, rekao je Vučić.
Politikolog Aleksandar Đokić kaže za „Vreme“ da ovaj potez može da se tumači kao konkretan signal Evropi.
„Ne verujem da bi bilo pritisaka da se samit održava u Indiji, recimo. Sad i sekretara UN kritikuju, ne zato što prisustvuje BRIKS-u, već zato što je u Rusiji. U tom smislu poruka Evropi je da Vučić nije Putinova marioneta i da ga ne prati u korak. Nije to više taj odnos kakav je bio pre 2022. godine“, kaže Đokić.
BRIKS nije prava tema?
Sagovornik Vremena ističe i da BRIKS nije velika pretnja, jer ni u poslednjih dvadeset godina nije imao nikakvih značajnih rezultata i uspeha o kojima možemo da govorimo.
„Pre bismo mogli da kažemo da je Kina ozbiljan izazivač Zapada, a ne BRIKS. Pridaje mu se prevelika pažnja. Srbija je, na primer, ove godine potpisala bilateralni sporazum sa Kinom. Što je mnogo važniji korak u ekonomskom smislu i u odnosu na EU”, kaže Đokić.
To govori o i tome, dodaje, koliko vlasti u Srbiji pokazuju nespremnost i manjak želje da Srbija radi na tome postane članica EU.
„Suština je da se preuveličava značaj BRIKS-a koji se predstavlja kao geopolitički blok protiv Zapada, a zapravo je samo skup zemalja koje nemaju zajedničku ekonomsku niti političku strategiju. Oni se sastaju u okviru neke platforme koja može da im koristi na bilateralnom nivou“, smatra Đokić.
Narod za BRIKS?
Vučić je rekao i da je u Srbiji, prema najnovijim istraživanjima, 42 odsto građana za integraciju sa EU, a 42 odsto sa grupom BRIKS.
Međutim, naš sagovornik ističe da čak i kada bi Srbija želela da postane deo BRIKS-a, ne znači da bi bila pozvana.
„Mnoge veće zemlje, poput Saudijske Arabije i Alžira, su bile odbijene”, kaže Đokić.
Vučić je dodao i da bi se odnos građana promenio u korist BRIKS ako bi on promenio način na koji se do sada izjašnjavao, odnosno ako bi prestao da se zalaže za ulazak Srbije u EU.
Na XVI Samitu BRIKS u Kazanju od 22. do 24. oktobra prvi put učestvuju nove članice asocijacije.
To su, osim Brazila, Indije, Kine, Rusije i Južne Afrike, od ove godine postale Egipat, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija i Etiopija.
„U toku formiranje multipolarnog sveta“
Na ovogodišnjem samitu usvojena je završna deklaracija, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin. On je istakao da je planirano da deklaracija bude dostavljena UN-u kao zajednički dokument.
Dokument će nositi naziv Kazanjska dekleracija, po gradu Kazanj u kome se održava.
Prilikom otvaranja ovogodišnjeg Samita, Putin je poručio da je „u toku formiranje multipolarnog sveta“. Ruski predsednik je, takođe, označio tri glavne oblasti saradnje između zemalja BRIKS-a.
„Nastojali smo da ojačamo autoritet BRIKS-a, povećamo njegovu ulogu u svetskim poslovima, u rešavanju gorućih globalnih i regionalnih problema, i na svaki mogući način doprineli produbljivanju višestruke saradnje između naših država u tri glavne oblasti: u politici i bezbednosti, ekonomiji i finansijama, kulturnim i humanitarnim kontaktima“, rekao je predsednik Putin.
