"Ponekad mislim da treba da pitamo ove na vlasti koliko im je para dovoljno. Pa kad kažu, da mi građani to nekako skupimo jer će potpuno da unište sve – zdravstvo, školstvo, pravosuđe, medije, celu zemlju, sve što dotaknu. Dajte, ljudi, da skupimo – isplati se; dajte da im platimo, to će biti jeftinije od ovoga šta nam rade"
Samo dva dana pred teatralnu odluku GO SNS-a da vanrednih izbora ne bude, glavna vest postao je taj pravno-obavezujući dokument o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine kojim će Beograd biti obavezan na promenu Ustava. Ni predsedniku Srbije ni bilo kome iz vlasti ugovor između Srbije i Kosova nije nepoznanica još od pre Briselskog sporazuma, a čini se da ga je sad Vučić izvukao iz naftalina kao kakav novi uslov, kojim će pokušati da ucenjuje i Brisel i građane Srbije, pa ko pre popusti
Pozivu na generalni štrajk odazvalo se svega dvadesetak radnika Pošte. Najava isplate trinaeste plate i pretnja otkazima učinila je svoje
U očaju, Maja Gojković je spuštenog glasa pitala kako da poništi efekat sopstvene zvonjave i onda se dosetila da retroaktivno utvrdi kvorum i da ponovi glasanje, a oni koji su pre par minuta bili "za", sada su odjednom glasali "protiv", i jasno mi je da će oni da podignu prinadležnosti sa skupštinske blagajne, ali mi nije jasno kako će deci da pogledaju u oči
Moguće parlamentarne izbore, uz redovne beogradske, u isto vreme i najavljuju i demantuju isključivo predstavnici vlasti. Opozicija je potpuno fokusirana na beogradske izbore i nema kapacitet da se posveti i republičkim. Ako parlamentarnih izbora uopšte i bude, jedini uzrok će im biti strah vlasti da, uprkos apsolutnoj političkoj, medijskoj i ekonomskoj dominaciji, može da izgubi prestonicu
Hoće li biti vanrednih parlamentarnih izbora, postalo je jedino političko pitanje u Srbiji. Biće raspisani vrlo brzo, jedini je tačan odgovor
Ponovnim licitiranjem "biće izbora, neće biti, kada će, biće nova vlada, ko će u vladu, ko će iz vlade, koga za premijera, koga za ministre...", vlast neodoljivo podseća na šibicare koji glumatanjem i vikanjem ("Sad je vidiš, sad je ne vidiš!"), uz aktivno učešće svojih saradnika prerušenih u "običnu" publiku, povećavaju tenziju sve dok se ne upeca "ovca" koju će ošišati ("običnu" publiku u slučaju najave novih izbora glume analitičari, novinari, biznismeni i ini naslonjeni na sadašnju vlast)
Dugo sam se pitao kako funkcioniše ova vlast i sad mi se čini da je sve to vic i da nas, da oprostite na izrazu, podjebavaju u zdrav mozak. Uostalom i Vučiću se, kad je sreo Vulina, otelo pitanje "Gde se seti tetke?" i verujem da su se dugo smejuljili i podgurkivali, onako šeretski, kao – vidi šta im radimo!
Kako izgleda ta zamišljena medijska budućnost, dalo se zapravo i naslutiti u danima nakon briselske predstave Ane Brnabić. Aleksandar Vučić otvoreno se pobunio zbog toga što je Ivica Dačić na N1 dobio osam sekundi više od njega, Goran Vesić samo što fizički nije nasrnuo na koleginicu Maju Nikolić, "Kuriru" je ukazana milost, a nastup predsednika na TV Pinku bio je dvoiposatni monolog održan u prisustvu osoba koje rade u medijima, a koje nisu smele, uspele, želele ili umele da postave nijedno iole suvislo pitanje. Da li tako, po mišljenju Ane Brnabić, Jadranke Joksimović i Aleksandra Vučića izgleda to famozno objektivno novinarstvo? Da li je takvo medijsko okruženje ono što nas očekuje, ili bar ono čemu se vladajuća elita nada? Da li je to slika pred kojom će – kao i do sada – raznorazni evropski i svetski zvaničnici koji pohode Vučića nemo klimati glavom i praviti se da ništa ne primećuju? Da li je to ideal kojem bi trebalo da stremimo uz njihovu podršku
Nedavni sukobi Zorane Mihajlović sa pojedinim ministrima samo su najnovija epizoda – napadi na nju "iznutra" su konstanta naprednjačke vlasti, baš kao što je konstanta i da ti sukobi i napadi nisu imali nikakve konkretne posledice po učesnike u njima: vlast koja ih okuplja bila je, i još uvek je, dovoljno jak integrativni faktor
Skandiranje i talambasi uglavnom su dosta važni kao efekti kad je vladavina zasnovana na kampanjama i propagandi, a ne na politici. Onda se od te zaglušujuće buke ništa drugo i ne čuje. Tu je vrstu vladavine Aleksandar Vučić tako dobro usavršio da se čini da će mnogo vode proteći Savom i Dunavom dok se opet ne pojavi neki novi majstor u takvoj veštini u ovim našim krajevima
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić koji peva turskom predsedniku Erdoganu, dok ga muftija Mustafa Jusufspahić kiti novčanicom od sto dolara, nije ni bruka ni sramota, nego prava slika srpske spoljne politike: veliko ponižavanje za sitne pare
