Uza sve što krasi vrsnog bosanskog pevača, Safet je pevao prirodnim, snažnim tenorom iz punih pluća, kao da je solista u horu Crvene armije. Kao da mu je ispred svake pesme bilo napisano "fresco"
Osnovni problem našeg tržišta informacionih tehnologija, odnosno njegovog maloprodajnog segmenta, jeste to što prodavac nema volju ili, prosto, naviku da razmišlja o tome šta potencijalnom kupcu treba. Šta tu radi beogradska, regionalna – uskoro možda i evropska – Sejls akademija
Sastanak na vrhu EU-a u Berlinu nesumnjivo je imao za cilj da omugući mehanizme za dodatno srastanje zemalja članica u jedinstveni evropski sistem, i to ne na neki grandiozan način, već naizgled "tehničkim" ugovorom. Londonski "Tajms" sporazum sumnjičavo naziva "početkom", a ne "krajem" procesa. Jer, tek kada se načelni dogovor političara stavi na papir, biće jasno da li je to što je predloženo neka vrsta evropskog ustava, koji se samo drugačije zove, i o kome građani treba da se izjasne na referendumu, ili je to, u suštini, samo tehnički ugovor prilagođavanja, o kome će se izjasniti parlamenti zemalja članica
U bogatoj biografiji Emira Kusturice sve je na ovaj ili onaj način problematično i kontroverzno – od filmova, preko političkih stavova do načina i razloga za izbor prijatelja. Jedino što je nesporno jesu svetska slava i ugled. Koliko god se to nekome sviđalo ili ne, reč je o čoveku nesumnjivog umetničkog autoriteta, čoveku zahvaljujući kome mnogi uopšte znaju za Srbiju
Konkretan zločin se odvijao ovako: najpre su šestorica Srebreničana dovedeni na mesto zločina, pa su bili prisiljeni da legnu na zemlju. Onda su ubijena četvorica. Dvojica (kratkotrajno) preživelih potom su leševe morali odneti do obližnje ruševine, da bi tamo i sami bili ubijeni
"Naš otac ima dvadeset pet godina šećera i šezdeset šest godina života sa čalmom u Knez Mihailovoj. Ko ume da čita, zna šta znači", kaže sin Muhamed za svog oca, beogradskog muftiju Hamdiju Jusufspahića
"Razumljivo je što Ujedinjene nacije oklevaju da se na Kosovu igraju politike svršenog čina, jer to onda dobija šire razmere u međunarodnim odnosima"
Kada su točkovi specijalnog aviona Pitera Karingtona dodirnuli pistu surčinskog aerodroma davne 1991, niko nije pomišljao da će se poslednji izdanak na porodičnom stablu međunarodnih pregovarača za bivšu Jugoslaviju pojaviti tek nakon petnaest godina. Naravno, još tada je bilo jasno da britanski diplomata neće odvratiti južnoslovenske narode od namere da se ubijaju zbog šake zemlje, ali se i gajila neka tajna nada u razum, ekonomski interes, Zapad, čudo, proviđenje, svevišnjeg, Peruna... ili nešto treće, što vremešnom lordu ne bi donelo nastavljače. Sa perspektivom koja se otvara u suton događaja postaje jasno da je to bila samo jedna u nizu pokopanih iluzija, i da je Marti Ahtisari tek sada došao da se oprosti u ime svetskih posrednika koji su se, sa više ili manje dobre volje, starali o Balkanu. Neki su se nakon toga povukli sa javne scene, drugi više nisu među živima, treći brinu o humanitarnim problemima i dalekim narodima, ali je iza njih ostala hrpa planova i skica za rešenje balkanske krize
