Posle završenog drugog kruga izbora Ukrajina i dalje nema predsednika, a pominje se i secesija, pa i građanski rat. U zemlji koja je tako jasno podeljena na istok i zapad ta granica sada skoro može da se vidi golim okom
Petog novembra navršava se deset godina od smrti Milana Mladenovića
Ni Real Madrid, ni Mančester junajted, ni Milan, ni Bajern... Novi prvak Evrope stići će iz četvorougla Deportivo–Porto i Čelsi–Monako, četiri u svemu različita tima kojima je zajednička samo sportska stabilnost poslednjih godina
U pokušaju da se domognu "obećanih zemalja" na Zapadu, nesrećnici iz "trećeg sveta" na Istoku završe u "srednjim državama" na Balkanu. Odatle samo pravi srećnici dobiju mogućnost da ostvare svoje snove ako prođu kroz mrežu administrativnih granica
Kad stvari počnu da se sređuju i rasvetljavaju, udaljavanje s lica mesta najbolji je izlaz za neke aktere prethodnih događanja. Biti i ostati "nedostupan organima gonjenja" stara je i cenjena veština, pa sada već imamo i top-liste begunaca od pravde. Na vrhu su, naravno, oni za kojima se najviše traga; to ne znači i da su najveštiji – samo da su najpopularniji
To i jeste najčudnije u vezi s Angolom nakon rata. Ljudi koji su se doskora međusobno borili danas žive jedni pored drugih kao da su preživeli neku prirodnu nepogodu, a ne bratoubilački rat. Možda u tome i leži suština tragedije Angole. Kad god bih upitao obične ljude da mi objasne uzroke rata, oni bi slegali ramenima i rekli da ne znaju odgovor
Po temama kojima se bavi, turska uloga u pripremama za rat protiv Iraka – u koji ide uprkos svom javnom mnjenju – dobija gotovo istorijske dimenzije jer direktno pregovara i traži pismene garancije o budućem uređenju zemlje protiv koje će se voditi rat
Najviše vlasti Jugoslavije, Srbije i Republike Srpske dve godine su se pravile lude i tolerisale razne muvatore, švercere i lopove u ime navodnog nacionalnog interesa. Onda je izbio skandal koji nije bio potreban nikom – ni Jugoslaviji, ni RS ni Sjedinjenim Državama – ali će ceh platiti mnogi
U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 26. juna održana je tribina pod naslovom "Kuda idu Srbija i Crna Gora". Tribina s istim naslovom održana je u oktobru 2001. godine i želja organizatora bila je da okupimo iste učesnike. Nažalost, to nije bilo mogućno jer su neki od njih na dan održavanja tribine bili angažovani kao članovi Komisije za ustavna pitanja. Gosti tribine su bili gospoda Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za politička pitanja, Zoran Knežević, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore, Vuk Minić, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke Srbije, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i Nebojša Medojević iz podgoričkog Centra za tranziciju. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Razgovor koji objavljujemo u ovom dodatku tek je neznatno skraćen u odnosu na ono što je izrečeno u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Učesnici nisu naknadno autorizovali svoja izlaganja. Oprema teksta je redakcijska
