120 godina od jednog čudnog putovanja
Milan i Artemiza
Put u Carigrad Milan Obrenović je preduzeo da bi prisustvovao porođaju svoje ljubavnice i da bi, pritešnjen novčanim nevoljama, od sultana tražio novac
Društvo – vrednost rada u Srbiji
Pusto tursko, pravoslavno i komunističko
Navršilo se 20 godina izlaženja "Republike", glasila građanskog samooslobođenja, čiji je moto "protiv stihije straha, mržnje i nasilja". Posle 400 redovnih i oko 100 vanrednih brojeva "Republike" i preko 30 knjiga s prilozima oko 3000 autora, list objavljuje sledeću belešku: "Mahom je poznato i kroz šta smo sve prolazili, kao zemlja i ljudi. Ne znamo pak kakva je korist od našeg dosadašnjeg rada, a još manje čemu ubuduće možemo da se nadamo." Potpis N. P. – Nebojša Popov, osnivač i glavni urednik "Republike". Mi iz "Vremena" verujemo da odgovor na prvi deo tog pitanja mora ukazati na dalekosežni značaj u "Republici" blagovremeno i "protiv vetra" objavljenih temeljitih analiza srpske strane rata, socijalnog i moralnog sunovrata devedesetih i društvenih sukoba u drugoj polovini XX veka. Umesto kurtoazne zahvalnosti za taj intelektualni i moralni podvig, koja bi mogla ličiti na neku novu "partizanštinu", i "solunaštvo", pa tako i uvrediti ukus ovog savesnog i skromnog istraživača naše zbilje, iz "Republike" prenosimo velike delove analize krize radne etike u Srbiji, naizgled običnu mirnodopsku temu, u uverenju da upravo ona ukazuje kako temeljnost može da učini mnogo za ljudsko dostojanstvo, pa možda krije i odgovor na pitanje: "Kakva je korist od našeg dosadašnjeg rada?" (Priredio: M. M.; Oprema i međunaslovi redakcija "Vremena")
Supruge vladara Srbije
Prve dame srpskog dvora
Novovekovni srpski vladari ženili su se po pravilu mlađim devojkama – u proseku devet godina, ali su dvojica oženili i starije: kralj Aleksandar Obrenović oženio je deset godina stariju udovicu Dragu Mašin (rođ. Lunjevica) a kralj Petar II Karađorđević dve godine stariju Aleksandru, posmrče grčkog kralja Aleksandra I
Knjige
Karika kontinuiteta
U izdanju beogradske Paideie objavljeni su romani ruskog pisca Konstantina Leontjeva, za čiji je prevod Duško Paunković dobio najugledniju prevodilačku nagradu koja se dodeljuje u Srbiji – nagradu "Miloš Đurić"
Obilaznica
Nepoznata na koridoru X
Skica o obilaženju Beograda datira od vremena prvog Generalnog plana 1950. godine. Nikola Dobrović i Vido Vrbanić paralelno su predložili ideju o prolasku brze saobraćajnice kroz tkivo grada. Ovaj projekat gradske vlasti realizuju tokom sedme decenije dvadesetog veka
Vremeplov – "Vreme", br. 232, 3. april 1995
Fićina deca
U "Vremenu" pre 13 godina, krizne 1995, jedan tekst je počinjao sledećim lidom: "Niko se na proteklom Salonu automobila nije setio da je 1955. počela masovna montaža, a ‘85. prestala proizvodnja ‘fiće’, autića koji je obeležio period industrijalizacije, metalske ideologije, tehničkog opismenjavanja u Jugoslaviji." Uz neophodna skraćenja prenosimo ga zato što njegov sadržaj može doprineti razumevanju posla s Fijatom
Ukrajina–Krim
Kozaci i NATO
Zabrinjavajuća je činjenica da se u Crnomorskom regionu, u relativno mirnim okolnostima, nagomilavaju razne vojne organizacije, održava se veliki broj vojnih vežbi i toliko pažnje poklanja raznim oblicima međunarodne vojne saradnje
Novi bliskoistočni vetrovi
Živi za mrtve
Razmena živih za mrtve sa Hezbolahom nije prvi takav slučaj. Najveća razmena zatvorenika dogodila se 2004. godine, kada je Izrael oslobodio 400 Libanaca u zamenu za oslobađanje jednog pukovnika u rezervi i tela trojice poginulih vojnika. Nakon poslednje razmene u izraelskim zatvorima nema više nijednog pripadnika Hezbolaha
Slavoj Žižek – Ispitivanje realnog
Filozof na pozornici
Slavoj Žižek je nesumnjivo jedan od najpopularnijih, najčitanijih, najprevođenijih, pa time i najosporavanijih filozofa današnjice. Njegova su ukazivanja postala spektaklom bilo da je reč o Njujorku, Beču, Buenos Ajresu, nordijskim zemljama, Africi, ili Beogradu i Novom Sadu gde gostuje naredne sedmice
Vanredni izbori
Pad druge vlade Vojislava Koštunice
Vlada pala, raspisuju se izbori koji se najavljuju kao još jedan poslednji i rešiteljnij boj. Može se, međutim, desiti da drama kulminira ne 11. maja, već 14. septembra, pošto se može naslutiti da će izborni rezultat biti komplikovan, da nije verovatna postizborna obnova dosadašnje koalicije – a ni formiranje neke suprotne
Nove vojske bivše Jugoslavije (3) - nastavak iz prethodnog broja
Četiri miliona vrednih ruku
Slovenija je postala deo Partnerstva za mir 30. marta 1994, kada je tadašnji premijer Janez Drnovšek potpisao pristup. Većina političara nadala se da je to odskočna daska za NATO, ali Slovenija postaje članica Alijanse tek deceniju kasnije, 2004