Filmski festival "Slobodna zona" – Retrospektiva
Simfonija kolektivne radosti
Na šestoj "Slobodnoj zoni" prikazano je ukupno dvadeset šest filmova koji preispituju društvenu i političku svakodnevicu vremena u kome živimo
Na šestoj "Slobodnoj zoni" prikazano je ukupno dvadeset šest filmova koji preispituju društvenu i političku svakodnevicu vremena u kome živimo
U ponedeljak su članovi vlade okupljeni oko desne parlamentarne frakcije "Budućnost i sloboda za Italiju" koju predvodi predsednik parlamenta Đanfranko Fini napustili kabinet premijera Silvija Berluskonija. Predsednik Italije Đorđo Napolitano odlučio je da parlament 14. decembra glasa o nepoverenju Berluskoniju. Ali pre toga parlament mora da izglasa budžet za narednu godinu
Haški tribunal nedavno je obelodanio sve dosad pronađene beležnice odbeglog generala Ratka Mladića. U dvadeset svezaka, na blizu pet hiljada stranica, sadržana je detaljna istorija Mladićevog ratovanja, od kninskog garnizona do Srebrenice i Dejtonskog sporazuma. "Vreme" od ovog broja objavljuje najzanimljivije izvode
"Počinjemo od najgorih, a to su pripadnici Zemunskog klana, koji su osuđeni za najteža krivična dela, a sigurno će se jednog dana postaviti i pitanje lica koja su počinila ratne zločine", kaže član Komisije za odlikovanja Slobodan Homen
"Fijatova strategija pokušava da osigura profit grupe na račun radničkih prava i njihovih zarada", kaže za "Vreme" Mauricio Landini, generalni sekretar metalurških ogranaka najbrojnijeg italijanskog sindikata CGIL
Mi danas radimo u Ministarstvu odbrane u uslovima koji su zadati odlukom parlamenta i to je nesporna stvar, ali me to ne sprečava da kažem da bi Srbiji bilo mnogo lakše ukoliko bi bila u integracijama koje podrazumevaju i bezbednosne i odbrambene integracije. Činjenica je da su sve zemlje finansijski prosperirale učlanjenjem u NATO, kao što je činjenica da je svako udruženje i korist, čast, ali obaveza
Ako su se Francuzi i Nemci pomirili na uglju i čeliku, što se ne bi pomirili Rusi i Nemci na gasu
Prilikom osnivanja KEBS-a u Helsinkiju 1975. kompleks "Finlandija" bio je tesan za 30 šefova država i vlada i njihove svite. I nehotice bi ti se lakat našao u bradi tadašnjeg predsednika Kipra, vladike Makariosa, ili na ramenu malenog predsednika Rumunije Čaušeskua. Kad bi se kroz tu gomilu kretali Brežnjev ili Ford, tadašnje vođe SAD i SSSR, njihovi telohranitelji bi nemilosrdno gurali u stranu čak i druge šefove država. Ali kada bi se Tito kretao kroz gužvu, ostali političari su se pred njim spontano sklanjali u stranu, kao što se Crveno more otvaralo pred Mojsijem. Preterujem? Bilo je tako, a nije se radilo o učenicima škola ili radnicima, koje su kod nas na silu izvodili da bi ga pozdravljali
Ovu godinu svakako je obeležilo i kancelarkino prozivanje pape Benedikta XVI nakon što je ovaj u okrilje crkve ponovo primio neke sveštenike, prethodno ekskomunicirane zbog negiranja holokausta
Smisao ovakvih susreta nije u igranju nekakve bezvezne paradiplomatije ili vežbanju političke korektnosti, nego u iskrenoj i neposrednoj komunikaciji
U drugom delu feljtona u neobjavljenom rukopisu "Zbrda-zdola – izvodi iz nenapisanog dnevnika" književnik Ivan Ivanji pripoveda o kravatama, džezu, Đilasu, Dapčeviću, "drugaricama sa vrha", Andriću, Krleži i drugima