Festival horora
Ponoć otkucava jezom
Ako vas uzbuđuju strava i užas na filmu, posetite Pančevo. Uživaćete
Intervju – Slobodan Šijan, filmski reditelj, vizuelni umetnik i pisac
O podrumskim mračnim salama
"Čini mi se da stvaraoci uvek imaju potrebu da razotkrivaju neke nezvanične verzije naše zbilje – otud i ti filmovi koji se ne dopadaju delu javnosti. Međutim, taj isti deo javnosti bi se zgrozio realno prikazanom slikom o sebi samima. Oni sebe doživljavaju kao holivudski film"
VREME BR.1181 | 22. AVGUST 2013.
Hrvatska teroristička emigracija i UDBA
Od eksplozije bombe u beogradskom bioskopu "20. Oktobar" pa do današnje nervoze u Republici Hrvatskoj oko Josipa Perkovića i njegove sudbine neprekinut je niz indicija, nagađanja i očiglednih uzajamnih veza između hrvatske terorističke neprijateljske emigracije s jedne i državne bezbednosti bivše jugoslavije s druge strane. Danas, posle tolikih godina, posle raznih otkrića, svedočanstava i dokumenata – ništa više nije tako crno-belo, kao što je bilo
Zanimljivo o filmu
Naš trag u istoriji Holivuda
Osim Kusturice, Šerbedžije, Mikija Manojlovića, Mire Furlan, Branke Katić, Nataše Ninković, Nede Arnerić, Mirjane Joković, Nikole Đurička, Dragana Mićanovića i drugih glumaca i reditelja o čijim uspesima u inostranom filmu verovatno svi sve znamo, ima još mnogo imena sa ex-YU prostora bez kojih Holivud ne bi bio to što jeste
63. Pula
Sve najbolje s one strane
Utisci Jugoslava Pantelića, direktora Jugoslovenske kinoteke, o upravo završenom Pulskom filmskom festivalu
Intervju – Miloš Radović, reditelj i scenarista
Srećno-nesrećni slučaj
"U ponudi imamo sve, za svakog ponešto, od svega pomalo: veru u evropsku budućnost, sumnju u evropsku budućnost, veru u rusku budućnost, strah od ruske okupacije, strah od manje penzije, nadu u veću penziju, slobodu mišljenja, kontrolu izražavanja..."
Intervju – Božidar Nikolić, snimatelj i reditelj
Nema šta na filmu ne može
"Ja sam rekao sebi: ko god zna nešto o filmu, i misli da zna, otišao je u Holivud. E, Božidare, ako znaš, idi u Holivud"
Godišnjice – Četvrt veka od raspada SFRJ
Sećaš li se Jugoslavije
Danas se, opet, Jugoslavija i jugoslovenstvo spominju širom regiona. Ne toliko zbog okruglih godišnjica – 25 godina od raspada Titove Jugoslavije i 95 godina od Vidovdanskog ustava, prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nego zato što je britanski referendum o izlasku iz EU mnoge podsetio na slovenački i hrvatski referendum posle kojih su ove dve bivše jugoslovenske republike proglasile nezavisnost, čime je zvanično umrla "velika" Jugoslavija
Intervju – Ante Tomić, pisac
Dikatatura je tu, iza ugla
"Odrastao sam na selu, govorim njihovim jezikom, naš jezik je isti, ali sadržaj je potpuno drugačiji. I to njih najviše začuđuje"
In memoriam – Velimir – Bata Živojinović (1933–2016)
Veći od filma
U beogradskom Sava centru u novembru 2012. godine održana je premijera dokumentarnog filma Valter, reditelja Andreja Aćina, priča o heroju Drugog svetskog rata Vladimiru Periću, ali i priča o najpopularnijem jugoslovenskom glumcu Velimiru – Bati Živojinoviću, koji je glumio lik inspirisan Perićem u filmu Valter brani Sarajevo Hajrudina Šibe Krvavca. U "Vremenu" je tada izašao tekst posvećen Bati pod nazivom "Veći od filma", koji neznatno promenjen danas ponavljamo. Uvod tog teksta završavao se rečenicom: "Mit je dobio još jedno poglavlje." Tri i po godine kasnije, 22. maja 2016, Velimir – Bata Živojinović je iz života nepovratno prešao u legendu, u snu, u bolnici "Sveti Sava" u Beogradu
Lisica i ždral
Odgođena lektira
Upoređivati Ćosićev opus sa postignućem ma kojeg nacionalnog penzionera uvek će ići u korist malenog Bore, budućeg učenika prvog razreda, kako sebe autor opisuje na jednom mestu u "Tutorima"
Lisica i ždral
Nakupljeno gradivo
Treba mi diktafon, da u trolejbusu snimim sve ono što slušam dok barem jedan saputnik orgija sa mobilnim, pa da kad izađem izgovorim u mikrofon sve ono što nisam kazao nasilniku/nasilnici
Portret – Paolo Sorentino
Šta je rekla Rita Formizano?
Film Mladost Paola Sorentina od prošle je nedelje u redovnoj bioskopskoj distribuciji širom Srbije, a nedavno je u prevodu objavljen i Sorentinov roman Svi su u pravu. I film i knjiga potvrđuju status Paola Sorentina kao jedne od najzanimljivijih ličnosti na savremenoj evropskoj umetničkoj sceni
VREME BR.1030 | 30. SEPTEMBAR 2010.
Ordenje deljeno kao đinđuve
"Počinjemo od najgorih, a to su pripadnici Zemunskog klana, koji su osuđeni za najteža krivična dela, a sigurno će se jednog dana postaviti i pitanje lica koja su počinila ratne zločine", kaže član Komisije za odlikovanja Slobodan Homen
Intervju – Danilo Bećković, reditelj
Potraga za samurajima
Nema nijednog velikog istorijskog događaja iz prošlog veka koji se nije najdirektnije dotakao Miloša Crnjanskog: u Prvom svetskom ratu je vojnik u austrougarskoj armiji, između dva svetska rata je veoma aktivan ne samo u književnom već i u političkom životu, pred Drugi svetski rat je na diplomatskom položaju u Berlinu i Rimu, tokom Drugog svetskog rata je pri izbegličkoj vladi u Londonu... Zato je priča o njegovom životu – priča o njegovom vremenu
Savremeni dokumentarni film
Osećaj za istinu
Svedoci smo porasta i produkcije i kvaliteta i interesovanja za dugometražne dokumentarne filmove, kako u svetu tako i kod nas. Razlog uspona ove filmske forme nalazi se, pored ostalog, i u krizi igranog filma. "Dokumentarni film donosi saznanje o životu i svetu", kaže jedan od naših sagovornika. "To saznanje je za mnoge dragocenije nego ono što nam donose igrani filmovi iz industrije zabave"
Tačka susreta – Enver Petrovci, glumac, reditelj, pisac i profesor
Ima li ko nešto lepo da kaže
"Stereotipi su proizvod nepoznavanja i neznanja, a predrasude, stereotipi, postojali su i za Bosance, Crnogorce, za svaki narod u Jugoslaviji, ne samo za Albance. I za to nije kriva naša generacija, bilo je to i pre nas. Ali tad su se puno pričali vicevi na tu temu, pričao sam ih i ja kad sam se šetao po Jugoslaviji. Čini mi se da više nema viceva, davno nisam čuo neki novi vic o Albancima i Srbima. A nije dobro što ih nema zato što je vic znak da je situacija opuštena. Čim se ne čuju vicevi, mora da ima neke tenzije"
Koncerti
Na gitarama i oko njih
U Beogradu je održan sedamnaesti po redu Guitar Art Festival. Najupečatljiviji gost festivala u ovom izvlačenju bio je učenik Ravi Šankara, zvezda i svetski promoter indijske klasične muzike Višva Mohan Bat
VREME BR.1095-1096 | 28. DECEMBAR 2011.
Četvrti svet
"Kada su ove granice jednom pređene, mi nikada više nećemo ponovo postati jadni pedanti kakvi smo bili."
—Ralf Valdo Emerson
Premijere – Otadžbina Olega Novkovića
Film za žive i mrtve
Otadžbina je jedan od onih filmova kojima odgovara ona Kafkina fraza o umetničkom delu koje je poput sekire za zamrznuto more u nama
Film – Oskar 2016.
Trijumf sadržaja
Nakon što su saopštene nominacije za ovogodišnje Oskare, knjiga je što se tiče filmova koji su obeležili prethodnu godinu spala na dva slova: Pod lupom i Povratnika. Posle dodele, ekipe oba filma mogu da budu zadovoljne, samo što je jedna ipak zadovoljnija. Istorija će upamtiti da je 2016. godine najboljim filmom proglašen Pod lupom, sjajan i vrhunski snimljen film o novinama i novinarstvu
Kultura sećanja
Dokazana i potpisana kolaboracija
Izlaganje na skupu dr Olivere Milosavljević (1951–2015) Kvislinška uloga Milana Nedića – zašto se to danas opravdava i veliča (11. april 2006, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd)
VREME BR.1103 | 23. FEBRUAR 2012
Čudo neviđeno
Na trideset devet prethodnih Festova prikazano je skoro 4000 značajnih svetskih i domaćih filmova, koje je videlo oko četiri miliona gledalaca. Na jubilarnom, četrdesetom po redu Festu, koji počinje 24. februara, biće prikazana još 73 filma
Intervju – Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke i umetnički direktor Festa
Hrabri novi svet
"Publika je sada pred slatkom mukom: ili da poveruje onima koji rade svoj posao brižljivo odabirajući naslove za program Festa, ili da sačeka šest meseci pa da vidi te iste filmove kada se budu takmičili za nagrade svetskih festivala"
Intervju – Ilija Duni, grupa Ti
Futuristička nostalgija
"I dalje se nadam da je muzika mlađima jednako važna kao i nama što je bila, jer ja sam onaj isti mali dečak koga je oduševljavala moć muzike da menja ljude na svadbama u mojoj rodnoj Strugi. Moć muzike je uvek ista, kad te pukne neki rif koji u srce dira, nema veze da li ga čuješ preko dizera, slušalica ili razglasa, ona osnovna emocija je uvek tu"