Problem više desetina napuštenih i devastiranih dvoraca u Vojvodini morao bi da se rešava jasnom odlukom Republike Srbije ili Pokrajine Vojvodine da se svim ovim zapuštenim lepoticama nakon restauracije da nova namena jer lokalne samouprave najčešće nemaju ni volje ni sredstava da rešavaju zamršena pravno-imovinska pitanja koja stoje gotovo iza svakog slučaja
"Moje jezičke igrarije uopšte nisu samosvrhovite, one su tehnika ‘lomljenja kičme’ jednog jezika, zatučenog u nastanku, pa umrtvljenog patološkim lagarijama i konfabulacijama. U tome se krije tajna mog famoznog humora. Nema tu u stvari ništa smešno, nego je naprosto smešno kad se kaže/napiše bilo šta što nije opetovano slagano milijardama puta"
Totalitarni refleks, duboko usađen u ovdašnje umove, ne može podneti mogućnost pluralizma odnosa prema umrlome i onome što je taj činio i predstavljao
Pet meseci sam vodio ove novine. Kako mi se to dogodilo? Jesam li to želeo? Ako jesam, zašto sam brzo odustao? Ako nisam, zašto sam uopšte pristao?
"Ništa u našoj zemlji nije ravnopravno, pa ni položaj žena. Pitanje ženske ravnopravnosti samo je deo opšte ravnopravnosti. A kako te opšte ravnopravnosti nema ni u tragovima, naprotiv, onda je sve to o ženama u parlamentu samo deo farse"
Pre trideset godina još je postojao SSSR. Te 1990. godine Nelson Mandela je pušten iz zatvora, a Svetska zdravstvena organizacija je došla do zaključka da homoseksualnost nije bolest. Kucalo se na pisaćoj mašini, tek poneko je imao kućni računar, samo su stručnjaci znali da se razvija nešto što se zove World Wide Web, nije svako imao ni bežični telefon, nešto nalik mobilnim telefonima moglo se videti u naučnofantastičnim filmovima, a pametni telefoni su bili nezamislivi. Te godine, kada se ujedinila Nemačka i kada je Slovenija na referendumu izglasala izlazak iz SFRJ, osnovan je nedeljnik "Vreme"
Još ranih devedesetih pojavile su se negativne asocijacije na pojam demokratija, jer su pokušaj uvođenja demokratije pratili raspad Jugoslavije, ratovi, inflacija, nemaština, kriminal. S tim negativnim asocijacijama povezanim s tranzicijom, pa još i partokratijom koju je zapatilo Miloševićevo doba ali je svoju razradu i vrhunac doživela sa Aleksandrom Vučićem na vlasti, demokratski pokušaji uređenja države nisu imali mnogo šansi
Pametni ljudi prave prognoze za vreme kada sigurno neće biti živi, kako bi izbegli podsmevanje okoline zbog promašaja. Ali, na tridesetogodišnjicu "Vremena" nekako je red da se predvidi kako će mediji izgledati za još toliko vremena, a zgodno se namestilo da to bude 2050. godine. Autor se nada da će biti u mogućnosti da za tadašnje "Vreme" napiše tekst o svojim mladalačkim zabludama i promišljanjima o budućnosti medija
Očekuje se pretežno sunčano "Vreme", ali će u prvoj polovini perioda biti više oblačnosti s povremenim udarima i zapadnog i istočnog vetra. Sinoptičke karte pokazuju da će najteže biti u prvoj desetini perioda za koji se izriče prognoza
Pre tačno trinaest godina, recimo, u novembru 2007, "Večernje novosti" – pronađite negde taj broj – na naslovnoj su stranici kao glavnu temu najavile "Srbiju budućnosti 2020". "Godine 2020. Srbija će biti razvijena zemlja i članica Evropske unije", pisalo je u Večernjim, "prosečna plata biće 1.200 evra, penzije oko 500, a nezaposlenost će se smanjiti na svega pet odsto". Danas, u novembru 2020, Srbija je, kako vidite, ista kao 2007, samo gora. Nije to lepo čuti, ali trideset godina kasnije izvesno je kako su i Hrvatska i Srbija istorijski nepopravljivo propali projekti, i što pre to shvatimo, dulje ćemo živeti u nekoj koliko-toliko uređenoj evropskoj provinciji, pizditi na evropske elite, svirati klavir i pričati deci poučne priče o tome kako su naše krunjene glave završile na seoskim grobljima
"Kapital se ovdje jedva zadrži u istim rukama dve generacije – s oca na sina, unuk obavezno ostane kratkih rukava. Takođe, u zadnjih stotinjak godina, unuk se nikada nije rodio u istoj državi u kojoj i deda, pa je teško očekivati i da se kapital skrasi kod nove elite"
Magazin mora da ime profesionalno potkovane i etički ispravne urednike te najbolje, najkompetentnije i najvisprenije autore kao svoj osnovni kapital – inače može odmah na doboš
Ljuba Živkov je znao da kaže da je za dobru reportažu potrebno "dodati malo činjenica", no, otkade je stiglo Zlatno doba, reportaže se same pišu
"Nabavio sam čitavu gomilu knjiga o tome kako se osnivaju nove novine, sve iščitao i objašnjavam ljudima da treba da počnemo da pravimo broj od minus 15, pa da stignemo polako, što bi rekao Umberto Eko, do nultog broja. Taman smo lepo krenuli da konstruišemo i stvaramo, istina manje likovno, više sadržinski i, kada smo bili na minus trećem broju, Milošević raspiše izbore. Nismo imali kud nego da 29. oktobra 1990. izletimo sa prvim brojem"
"Buntovnik Dosade Brecelj, koji iskazuje svoj revolt pjesmama, dosađujući je kliše. I dalje je dosadno, ali se trudim doprinijeti najboljem intervjuu vašeg života. Društva više nema, ljudi postaju sebični i gramzivi. Oni koji nemaju najebali su, oni koji imaju sve – žele imati više. Veliku Nesvrstanost pojela Maca. Živjela Komunistička partija Kine!"
Delovanje Pokreta Levijatan u najmanju je ruku kontroverzno. Iza borbe za prava životinja više se i ne krije mračna suština ove organizacije. Zašto, međutim, tako malo incidenata dođe do policije
"Digli ste se na crtež? Gde ste da pomognete zlostavljanoj deci, deci bez krova nad glavom? SMS porukama se leče bolesna deca – pa hajde, skupite se, pa ispred Ministarstva zdravlja da to rešavamo! Gde ste da branite ubijenu devojku koju je pregazio sin Željka Mitrovića? Gde ste kada paradiraju nasilni kriminalci po rijaliti emisijama? Gde ste kada na svakom koraku vidite nasilje, rasizam, homofobiju i nacizam? Znam gde ste. Vi to podržavate – ćutanjem i nedelima", kaže za "Vreme Goran Rajšić. Zajedno sa dvojicom svojih kolega, Daliborom Novakom i Nikolom Vitkovićem, govori o njihovoj izložbi u Zemunu, napadu na nju i svemu što je potom usledilo
Nakon što mu je preventivno dodeljena Nobelova nagrada za mir, predsednik SAD Barak Obama se u govoru 5. aprila 2009. godine zahvalio i zakleo da će "zaustaviti hladnoratovsko razmišljanje". Sadašnji američki predsednik Donald Tramp je okrenuo zupčanike istorije u suprotnom smeru zveckajući sve češće nuklearnim arsenalom dok traje natezanje oko produžavanja poslednjeg međunarodnog sporazuma o kontroli atomskog naoružanja
Trijumf žena, kompletnih autorki kratkih filmova na upravo završenom Animafestu u Zagrebu
Blanka Čehova, češka književnica, provela je nekoliko godina na advokatskim i pravnim poslovima u međunarodnim organizacijama na Kosovu, i 2011. o tome objavila knjigu Total Balkan koja je prevedena na engleski i proglašena za najpopularniju knjigu u poslednjih 30 godina na češkom odeljku glasovite svetske platforme Goodreads. Ove nedelje Blanka Čehova je u Srbiji, povodom promocije Total Balkana na srpskom jeziku u izdanju kuće Clio. Kako se seća Kosova i da li, kao i njena junakinja, i ona nema pozitivno mišljenje o tamošnjim međunarodnim organizacijama, ispričala je za "Vreme" tekstom koji sledi
"U interesu svih nas, a pogotovo mladih, jeste da konačno jedan od političara koji je vršio pronevere novca bude osuđen. A to je vrlo teško. To je kao kada u vodi onaj talog, mulj, fekalije izađu na površinu. Teško to može ponovo da se vrati na dno. Vlasti su se dočepali bahati ljudi, neobrazovani, lopurde, kriminalci. I svi oni su se približili ili dograbili državnu kasu. Kako sad te ljude odvojiti od državne kase? Kako vi sada njima da oduzmete vlast"
Antologija najcrnjeg mraka devedesetih i ranih dvehiljaditih potpuno opravdava ime "srce zločina", u smislu otkrivanja "srca tame" ili tranzicionog horora u Srbiji
Predlog Nebojše Zelenovića da se Vučićevi oponenti uključe u kosovske pregovore nije dočekan sa odobravanjem. Opozicione stranke, po svemu sudeći, ostaju na pozicijama zbog kojih ih Zapad uglavnom svrstava kao deo problema, a ne deo rešenja kosovskog problema
Da li bi Evropska unija mogla da pristane na još jednog Orbana ako Srbija prizna Kosovo
"Naša pravoslavna vera i ljubav prema svima u ovakvim situacijama su bili na ispitu. Od nas se očekivalo da se molimo za one koji su u potrebi i nemoći i da činimo sve što je u našoj moći, pa čak i više, žrtvujući se za potrebite, projavljujući svoje milosrđe i čovekoljublje, ali na odgovoran način, kako bi bilo najviše na korist našim korisnicima, a ne ugrožavajući ničije zdravlje"
I u pandemiji možeš voleti i pružati… Ovo je priča o fokolarima i besplatnom darivanju na primeru jednog od njih
Zastrašujuća je ta prilagodljivost ljudskog uma, naša sposobnost da se u tako kratkom vremenu naviknemo na novu stvarnost te da je prihvatimo kao jedinu moguću. I što više razmišljam o tome, sve mi se više čini da smo danas slobodni tek onoliko koliko smo u stanju oduprijeti se vlastitom prilagođavanju svemu što nam se dešava
