Izjava nedelje
„U politici smo podeljeni na one koji konzumiraju cigarete i one koji ih nabavljaju. Ja spadam u konzumente.“
Nebojša Čović, potpredsednik Vlade Srbije ("Nacional")
Nebojša Čović, potpredsednik Vlade Srbije ("Nacional")
"Beogradski/džukački sindikat", ti miljenici zatelebane malograđanske čaršije Koji Su Ovima Novima Sve Skresali U Brk, zatražili su da svi Mađari u dvorani SPENS-a dignu tri prsta
"Nisam hteo svojevremeno da učestvujem u određenim akcijama produbljivanja krize u vreme Miloševića, a da za uzvrat budem bogato nagrađen kad Milošević ode s vlasti. Nisam se 'upecao' na te buduće povlastice i onda je, kao znak osvete, veliki broj nekakvih dokumenata i materijala predat raznim službama u kojima su nas okrivili da smo navodno glavni kriminalci u Srbiji. Definitivno, velikog biznisa nema bez vlasti, ali ni obratno. Nisu mi tražili automobile iz Koštuničinog izbornog štaba, inače da jesu, dao bih. Država može sve, ko je Bogoljub Karić da joj zabrani da uzme Mobtel"
Sumanute dogodovštine u bezimenoj korporaciji koja proizvodi neku posve nedefinisanu robu, usluge ili šta već, smeštenoj negde u severnoj Kaliforniji, toliko su nadrealne da ponekad zaliče na žanrovske nonsens-prizore iz života "kardeljevskih samoupravljača"
Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije, o odnosima s ostatkom DOS-a
Zoran Đinđić je ovogodišnji šampion rubrike "Izjava nedelje". Srpski premijer je sa šest izjava izborio pravo da sam stoji na pobedničkom postolju. Prošle godine Slobodan Milošević je sa zabeleženih pet izjava podelio titulu šampiona srpske političke retorike s Dragutinom Zelenovićem. Vicešampion ove, kao i prošle godine, jeste Vladan Batić, s četri izjave. I ove godine tri govornika su zauzela časno treće mesto s tri izjave: Vuk Drašković, Dušan Mihajlović i anonimni N.N. izjavljivač. I za kraj, po oceni priređivačkog tima, najefektnija izjava je ona Zorana Đinđića, republičkog premijera, koju je dao komentarišući sitaciju u domaćem zdravstvu: "U našoj zemlji je mnogo više poglavica nego Indijanaca."
Šta su vesti godine u našoj Srbiji, zemlji čuda; u kojoj postoji Skupština, ali se ne zna ko su poslanici; ima izbora, ali se ne može izabrati predsednik; ne može se izabrati predsednik, ali njegovu dužnost može preuzeti svaki poslanik većine; u zemlji u kojoj ima transparentnosti, ali se ne zna ko su podizvođači javnih radova; u kojoj se govori o svetskim ekonomskim standardima, a kriminalce javno nazivaju "biznismenima" (ili "kontroverznim biznismenima"); u kojoj ima kapitalizma, ali nema kapitala; gde se hvali ekonomski deo reformi, a pravi se 3,6 milijardi dolara spoljnog deficita; u zemlji u kojoj hvataju špijune, pa im se izvinjavaju; u kojoj se još ne zna da li će biti federacije s Crnom Gorom, ali se već zna ko će biti federalni ministri...
Dolazak bivšeg velikog igrača nesumnjivo je važan događaj, ali – kao u svakoj kocki – nema garancije da će opklada uspeti. "Crno-beli" su spremni da preuzmu taj rizik i samo će vreme pokazati da li su imali dobar instinkt ili su bacili novac i vreme